Ja sam samo čovek
Jedan od poslednjih izraza opravdanja za neučinjeno ili loše učinjeno, koji se kosi i sa njoprečnijim stavovima, verovanjima i tvrdnjama, neko bi rekao da u stvri ništa i ne znači jer je neodredjen, a on ipak stoji tu, taj pomirljivi izraz, na izgled prilično jasan, u malo reči govori mnogo, možda zabludu, možda suštinu..
- Po hrišćanstvu, izraz ja sam samo čovek se može smatrati uvredom. Naime, ako verujete (ja verujem) da je čovek nastao po božijem liku, a Bog je ideal svemogućeg, onda se ovo može uzeti kao slučajna, indirektna uvreda Boga.
- Praktičari ga takodje uzimaju kao uvredu, jer napretkom medicine i nauke potvrdjeno je da čovek može da učini neslućene stvari i da sebe može dovesti u superioran položaj u odnosu na okolinu.
- Komunisti bi u prvi plan stavili da čovek ima glavu da misli i ruke da dela, te je s toga fraza ja sam samo čovek znak nemoći, lenjosti i neupornosti.
- Spiritualisti pak veruju u neverovatne moći ljudskog duha, u to da je čovek sposoban za telekinezu, reinkarnaciju, da poseduje ogromnu snagu kojom može pozitivno da utiče na svet oko sebe. Za njih je reći ja sam samo čovek neukost, manjak vere i apsurd.
- Teoretičari će odmah ukazati na to da su "samo ljudi" bil mnogi pojedinci koji su bitno uticali na svet i istoriju, a to su uspevali trudom, naporom i zalaganjem, i pored svega što su učinili ostali su najobičniji ljudi sa nekim najobičnijim navikama. Po njima, ako dovoljno treniraš možeš biti fudbaler poput Stivena Džerarda, ako učiš i misliš možeš biti novi bil gejts..Rafael Nadal, Amadeo Modiljani, Lui Paster..Jednom rečju, ta fraza je samo izgovor da se ne potrudiš dovoljno.
- I na kraju, znajući sve to, naidje trenutak kada ne uspeš da nadješ prave reči, ne skupiš dovoljno hrabrosti da uradiš pravu stvar, brzopleto daš pogrešan odgovor na jednostavno pitanje..Ili se nadješ u situaciji da te žena prekorno gleda jer si pijan i raspasan došao kući ne dirktno sa posla na kom naporno radiš kako bi otplatio kredite i održao sliku toplog doma i srećne porodice, već si sebi dao oduška uz tri pića više nego što je trebalo (a nemaš običaj), nisi svratio u market po namirnice i bićeš beskoristan ostatak dana zavaljen u kauču i pokušaćeš da spavaš..
Šta da uradiš osim da joj iskreno kažeš ono što i osećaš - Hej, ja sam samo čovek, dajte malo razumevanja, imam i ja dušu - nije ni meni lako.
Moja bivša riba
Zvala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l je živa, al pravo da vam kažem, nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo r, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac....ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je izvalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sam vraćao iz vrtiča, video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo...", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wiil always love you iako si jeftina droca.