Gimnastičarka
Девојка невина попут прсате конобарице на Ибарској магистрали, или народски речено к'о мајка девет Југовића.
Али, авај, она ипак тврди да је и даље недефлорисана захваљујући патријахалној брани од насртаја сотонских мушких удова, невина иако си јој седамнасети мужијак од почетка године, ухваћена руку под руку са својим цењеним хименом без обзира што чак и Горанац код којег купујеш пљескавице тврди да је ономад тако добро таслачио.
И тако, све док се и сам не увериш у супротно, где и долазимо до поенте израза гимнастичарка. Након што је пробуразиш тако јадно, схвативши да унутра има више простора него у кукурузним силосима посткомунистичке Русије, очекуј да ће ти благо телећим погледом, са одглумљеним изненађењем у стилу било које глумице из поставе Лисица, рећи да се са својим цветом растала радећи двоструки тулип на греди.
-Брате, слатка она мала, добро девојче, чуо сам да је невина.
-Па јесте, видиш била је невина и са мном и са Дућом, чујем и Рипац се хвалио како јој је скинуо ђану.
-Чекај, не разумем.
-Прођи је се брате, типична гимнастичарка, та ће да прича да је невина и кад буде шетала стомак, безгрешно зачеће и те ствари.
Vera mi brani
Zadnji pokušaj odjeba upućen smaraču, koji po svaku cenu, mora sve da zna.
Zoran: A bre Uroše, šta se smeješ k'o lud na brašno?
Uroš: Ma ništa, onako ja to.
Zoran: Ma ne farbaj me brate, kaži šta je tako smešno?
Uroš: Ma ništa matori, snašlo me neko ludilo.
Zoran: Ma nije te snašlo, svi se smeju, ja ne kopčam zašto?
Uroš: Zbog sira i vojne muzike.
Zoran: Mani me tih fazona, zašto bre nećeš da mi kažeš?
Uroš: Ma nije da neću. Rek'o bi ti, al' ne mogu, vera mi brani.
