Сама помисао на ову врсту хигијене изазива језу дуж кичме и нелагоду при присећању на највеће трауме одрастања већине младунаца. Тренутак када твоје млађано и нејако тело, неспособно да се одупре бабином чврстом, али пуном љубави, загрљају, тренутак је једне од највећих ноћних мора из наших детињстава.

Збрчкана старица те је већ присно привукла себи, отвара уста док дискретно пружа језик, потеже палац своје рапаве руке, натапа га излучевином из своје усне дупље и уперује га у правцу твог лица на коме је приметила гареж/земљу/траг од оловке...

Истог момента схваташ да ћеш бити индиректно олизан ем оверен туђом пљувачком, макар то била твоја најближа крв. Твоји покушаји да се истргнеш из загрљајног ропца своде се на залудно копрцање, чији ће интензитет бити директно пропорционалан бабиној вољи да од тебе направи чистунца! Док полагано осећаш влагу на својим образима уз енергично трљање, очи су ти већ одавно затворене а гримасе гађења које правиш као да и не дотичу запослену старину. Капитулирао си и тако сломљен и згрожен немаш потребу да изустиш више иједну реч негодовања. Али, сад си барем чист. Победа! Хигијена пола здравља!

On je umetnik. Slika!
A šta slika? Pa, cveće izbliza. Rosnu travu, šiparice, nebo i staru Vujadinovu kolibu!
U prvom planu je cveće, a ostatak je zamućen, jer, jelte, on ima oko.
Slika mlađane deve u lokalnoj šupi, u travi, ispred zavese, na zmijskom kamenjaru.
Za razliku od fotografa amatera, on je navalentan, ekstrovertan, ima oko za nebo duboko.

On, ustvari, i ne slika... On radi fotošuting, zakazuje fotosešn uzavrelim dojkarama.
A zašto slika? Pa, zato što je umetnik!

Ono što igras da bi bio srećan, dok ti neki mamlaz ne slomi nogu.

Veći user nego kada upadne kašika u med, vrhunac sreće .

Rečenica koja naprosto sama izleti iz usta svakom muškacu zeljnom seksa kada vidi prezgodnu devojku!

Kaže se nekome ko nosi u ruci rečnik.

Nešto što se neće desiti sve dok i žene ne budu mogle leti da trknu do radnje bez majice.

Управо оно што од певача и певаљке прави естрадног уметника, од политичара за ког смо мислили – лопов, способног типа, од спортисте генија А класе.
Два факултета, две дипломе, два звања, а посао неки триес леви.
Стручњацима се јебе да раде у струци колико и за лањски снег. Два факултета су завршена да би смртници бесомучно наводили примере бољима и горима од себе, а и онако успутно да се напомене пословним партнерима док се доручкује код тифанија. У маниру Здравка Чолића, онако кежуал.

Epitet koji svaki inostrani fudbaler mora da dobije kada dodje u neki naš klub. Obično ga tako nazivaju menadžeri i uprava kluba samo da bi zamazali oči navijačima i ako taj čovek ima dve leve noge što će se pokazati u narednim utakmicama. Obično prvi gol da posle 5,6 utakmica, a nekada se desi da ne da ni jedan tokom polusezone.

Мушкарци знају, жене вероватно слабије(осим ако нису осетиле), за ову нашу терцијарну полну карактеристику која почиње да се испољава још у раном пубертету. И што је највећа фора, та "блага ерекција у возилима ГСП" траје годинама, али временом као и све лепе ствари почиње да се догађа све ређе и ређе. И на крају кад потпуно нестане, имаш јасан доказ да си постао матор. Па је тако и настао овај израз у ситуацијама кад се говори о нечијим годинама.