Državna pedagogija
Kako naša država ipak radi na vaspitanju svojih građana iako građani to nisu u stanju da sagledaju.
Vaša mala devojčica je stasala do 14 godina,i ponosno počela da "izlazi" do kasno uveče , kači polugole slike po fejsbuku i zatreskala se u nezaposlenog,agresivnog lokalnog dripca. Odvojite jedan dan i odvedite vašu devojčicu u tzv "sigurnu kuću" na par konstruktivnih razgovora sa članicama. Zatim sledeći dan na suđenje , dok je u toku svedočenje žrtve silovanja. I na kraju u službu za socijalni rad gde se može upoznati sa mladim samohranim majkama. Zatim joj recite da ima slobodan izbor i da se ponaša kako god želi,jer ste je upoznali sa procedurama koje se bave posledicama nekih slobodnih izbora.Tako će već znati šta treba da uradi u određenim okolnostima.
Primer 2
Bilo je zaista uživanje dok si u dvadesetim izlazio svako veče i bančio,a ujutro se vraćao kod mame i tate.U međuvremenu oni su pomrli. Ti radiš neke fizikalije za bednu platu. Pre neki dan te je preseklo u leđima,hodaš polusavijen ali gazdu to ne zanima. Nemaš para za laser da ti odstrane kondilome koji su kao pečurke nikli svuda po tvom polnom organu,a i služe kao uspomena na sex koga se sad rado sećaš. Sediš pola popodneva po dispanzerima čekajući rezultate analiza tvojih istrošenih unutrašnjih organa,pljujući po državi i sistemu. I sa zavišću gledaš drugare iz osnovne koji su se ipak nekako nakon srednje ili studija zaposlili. Uveče te pozdravljaju dok šetaju sa dečicom po obližnjem parku,a ti se vučeš kući prebijen slobodan i svoj.
Životna usputnica
Oduvijek je poznaješ.
U početku, dok si bio osnovna, ne lično, iz viđenja samo, jer je stalno bila negdje tu, u blizini. Da, u blizini, to sada znaš, onda nisi, jer te nije zanimalo. Zanimala te je sisata Mica iz 8 b, prva drkanja su protekla s njom u mislima. Ona je i dalje bila tu, u blizini. Ponekad si, slučajno, hvatao njen pogled na sebi, brzo je okretala glavu, skrivajući ga. Nije te bilo briga.
Kasnije, u srednjoj, ste se i upoznali. Slučajno, u kafiću, preko nekih zajedničkih prijateljica. A možda je i Mica bila tu negdje, pa si prifur'o prijateljicama, ne bi li ti se Mica obratila.
Pružio si joj ruku, rekao svoje ime, njeno ili nisi čuo, ili si odmah zaboravio. Kao da je bitno.
Poslije, kad si je sretao na ulici, pozdravljala te je, ti nekad pozdraviš, nekad i ne. Kao da je bitno.
Kasnije, upis'o si fakultet, rjeđe si je sretao, a možda i nije bilo tako rijetko, ali nisi primjećivao to. Brucošijada, žurke, rođendani, pičke materine, ko bi je i primjetio?!
Na jednom rođendanu je i ona bila tu. Ti si naroljan muv'o sve oko sebe, pa si slučajno i na nju naletio. Nije te odbila kao ostale. Ljubili ste se i bilo ti je lijepo. To si shvatio sutradan, kad si se uspio sjetiti. Nisi bio nešto hepi, ali šta fali, neka je, malo ćemo se zezati i svako sebi.
Tako je i bilo. Tri - četiri mjeseca i raskinuo si. Bilo ti je dobro, ali ona nije ta koju si tražio. Bila je nekako neobična, kao da živi u nekom drugom vremenu, a to nisi želio. Nije ništa rekla kad si raskinuo. Samo se nasmješila i otišla.
Vrijeme je prolazilo, nizale su se propale veze, a i ona je počela padati na pamet sve češće. Jednom si je nazvao da se vidite, popijete kafu, prihvatila je. Pričali ste o svemu, smijali se, bilo ti je super. Kad si je otpratio kući, još dugo ste stajali ispred i pričali. Sati su prolazili u trenu. Poljubio si je, kratko i šturo, jer ona nije ta koju tražiš i otišao. Opet se nasmiješila i opet ništa nije rekla.
Povremeno viđanje se nastavilo, nikad nije rekla neću. Nerviralo te je to, pitao si se gdje joj je ponos, pitao si i nju jednom. Opet se samo nasmiješila, kao i prije, polutužno, polusjetno. Ništa rekla nije.
Mrzio si taj osmjeh. Mrzio si to što ti je samo sa njom bilo lijepo, što si samo njoj mogao sve reći, biti iskren do kraja, a znati da te neće osuđivati, još će ti olakšati, nasmijati te malo... Da, mogla je sve. Uvijek je znala reći onu golu istinu, zbog koje si noću ostajao budan razmišljajući. Ali ne, ona nije ta koju si tražio. Ideš dalje.
Jednom si je zvao. Nije se javila. Poslao poruku. Nije odgovorila. Nisi to uzimao ozbiljno, mislio si da je ljuta i da će je proći. Dani su prolazili, ali ništa, ni poruke. Zvao si opet, ništa.
Šetao si kroz grad i razmišljao o njoj. Čuo si trube automobila i živcirao se. Ko se to jebeno ženi i što koji kurac trube debili?! Pogledao si u jedan auto i vidio nju. U bijelom. Ugledala je i ona tebe. Osmjehnula se isto onako, kao prije. Polutužno i polusjetno. Sad si shvatio da je voliš. Sad znaš da si u svima samo nju tražio, sad znaš da je sve bilo i da će biti sivo bez nje, sad znaš šta je onaj osmjeh govorio.
" Jednom, kad odem, bez povratka, biće mi žao što ćeš tek onda sve shvatiti. "
Proizvodi za decu
Pre nego što počnem da razrađujem ovu temu, ne mogu a da ne primetim opštu decomaniju koja vlada Srbijom. Dok je do pre samo pola veka, prosečno dete, čekalo negde kod ambara, da se najedu prvo stariji, pa za njega šta ostane, danas se situacija frapantno promenila. Hvala Bogu pa se promenila, ali sada se ide u drugu krajnost, situacija postaje zabrinjavajuća! Uzrok svemu tome je valjda bela kuga, ali i psihički poremećaji mladih majki, koji se najviše ogledaju u neumerenoj potrošnji. Ovim putem apelujem i na mlade majke, da se ne ponašaju kao da nose smrtonosno oružje, dok imaju bebu naručju. Mi smo svi bili mali, pa nas majke nisu uperile nikome u glavu sa pretnjom "Pomeri se, ili će da povraća!". Takođe nema potrebe da kupujete kolica površine šest metara kvadratnih, slobodno možete da imate manja nego komšinica Lana - ipak je njen muž uspešni fudbaler u Uzbekistanu!
Da pređem na temu, nas su sve kupali Merima sapunom, sa nacrtanom čudnom bebom na omotu, Kosili šamponom, a hranili nas iz sise, pa nam ništa ne fali i vazda ovde prosipamo pamet. Kosili je zamenjen "Džonson bejbi koenzim ku deset sa retinolom i antioksidansima" šamponom. Sapun je totalno izbačen iz upotrebe. Pelene mogu da upiju mesečnu zalihu dečije mokraće, mleko se naravno kupuje u konzervi, a za onu malo stariju decu, postoji i mleko za spavanje. Da! Dobro ste čuli! Mleko za spavanje! Volela bih da priupitam izumitelja ovog proizvoda, "Jel ste izmrvili neki Bensedin unutra, ili šta?". I šta su to deca pa radila do pojave ovog mleka? Majke, bolje osmislite deci neku dnevnu aktivnost, da se umore i uveče kada ih okupate tim vašim lavandama, jednostavno utonu u san. Jedan od najblistavijih proizvoda je prašak za veš "za decu". Realno razmislite, da li je osetljivija koža jednog deteta, ili jednog tinejdžera? Ups, sada ću dati ideju marketinškim prevarantima!
Da zaključim! Čoveku je predodređeno da se razvija, živi i preživi i pod mnogo gorim uslovima nego što je nedostatak koenzimakudeset. Deca su izdržljiva, hvala Bogu, srpska verovatno još i više nego neka inostrana, jer nam je u genu upisan neki faktor opstanka. Drage majke, ne zapadajte u kredite i dugove zato što vas žulja praziluk u predelu rča i morate imati sve što zablista na reklami. Bolje vašoj deci prenesite neke intelektualne vrednosti, a ako vam primarno životno opredeljenje postane to što ste Majka, budite sigurni da će vas i muž zapostaviti. Onda sve pare odoše kod neke mlađe i bolje, pa nećete imati ni za Kosili, a kamo li za koenzime!
-1951. godina
Mali Milan, šesto dete u porodici, kod ambara se igra svojom igračkom od šaše, čekajući da stariji ručaju, ne sme reč da progovori, jer je baba popustila sa živcima, još od kad je deda poginuo na Solunskom frontu.
:tras:
-Evo ti ta koska, a pošto je nedelja, ima i malo svežeg 'leba!
_________________________________________________________________________
-2011. godina
Mali Kameleon Drugi Leon u dubku sa šest brzina, krši po kući, gađajući deda Milana kašom od manga i artičoke.
The Majka (obraća se mužu): Rekla sam ti da ne kupuješ od artičoke, više voli od asparagusa i indijskog oraha. Neću ni da pričam što si greškom kupio Rosu, rekla sam samo Evian dolazi u obzir i to ona plava, za dečake! Omekšivač za veš si kupio za decu stariju od godinu dana, a on ima tek jedanaest meseci...jaoj kome sam ja dete rodila, skotu bezosećajnom! Jadna duša moja mala, otac mu je neandertalac, pa i njega moram da gajim kao da je u kamenom dobu!
Studentska kafa
U prosečnoj srpskoj porodici kafa se pije iz onih malih, dvogutljajnih šoljica, u "natprosečnoj" se pije nes, espreso, ili već tako nešto, ali ako dođete kod studenta na kafu, očekujte da ćete biti usluženi ogromnom kafom u nekoj šoljici za čaj, toliko jakom i gorkom da nenaviknutom gostu sledi kofeinski šok, pritisak 200 i dva dana nespavanja...