Irska
Zeleno, zeleno, zeleno, ovca, krava, zeleno, zeleno, kiša, zeleno, zeleno, pab, pijan, crno pivo, zeleno, zeleno, pab, zeleno, dvojica pokušavaju da se biju, al su tolko pijani da se ispromašuju pa polegaju na zeleno, zeleno, zeleno, dablin, pab, ladno, gole guzice i bataci, kiša, kiša, kiša, kiša, pab, kiša, kiša, kiša, kiša, kiša, kiša, kiša, kiša, oblačno, kiša, kiša, pijan piša, kiša, kiša.
Autobus posle utakmice
Возило у ком је концетрација дебила гушћа него у возилу медицинске установе "Лаза Лазаревић". Нормални путници на једној станици добију крцат аутобус сапутника од којих се већина понаша као да им је хируршким путем одстрањена трећина мозга. Срећни због победе, имају потребу да претворе возило јавног превоза у покретну трибину.
Руља упада у аутобус и одмах почињу навијачке песме. Дебели пубертетлија даје ритам скандирању ударањем у прозор или у оно стакло код средњих врата. Жене које ту седе уздишу и преврћу очима у знак негодовања, јер ништа друго не могу да учине. Мушкарци гледају своја посла или се осмехују на идиотска скандирања (умеју да буду смешна).
Након пар навијачких, креће: "Наш-је-во-зач прави Шумахер, прави Шумахер, прави Шумахер... И да-бог-да-се сви преврнули, сви преврнули, сви преврнули..."
Аутобус затим стаје на станицу, на којој су две девојке.
- БАЦИ СИСУ ДА СЕ ИГРАМООО, ИГРАМООО, ИГРАМООООО...
У случају да нису у питању празноглаве кокошке које би се одушевиле оваквом врстом серенаде, девојке једноставно искулирају. Одговор је наравно спреман: "Зато што сте нафуране, зато сте и саме, зато сте и саме, зато сте и саме..."
Пролазак поред Очне куће "Тадић" покреће политичка питања: "Спаси Србију и убиј сеее, Тадићууу Борисееее..."
На Славији се празни аутобус, тако да од побеснеле гомиле остају само три мускетара. Коначно је завладала тишина. Чује се тек понеки тихи разговор.
Мускетар 1 (гласно): Пусти га, зове га риба, мора да се јави папуча хахахахаха!
Мускетар 2 (првом, још гласније): Ало бре сељаку, како то седиш, није ти ово Миљаковац ментолчино! (спазио саобраћајце, устаје, гура главу кроз прозор) АВАВАВАВ АУУУУ ВАВ АВ...
Jozef K.
Drugi najomraženiji lik medju srednjoškolcima posle Beketovog, "Godoa". Čovek koga je Franc Kafka drukao više nego li drotovi u “Procesu”; provlačio ga kroz brojne pripovetke, postavljao u apsurdne situacije, da bi mu na kraju, u romanu “Zamak”, skratio ime na “K.”, a roman ostavio nedovršenim. Profesori ga smatraju simbolom očajanja, egzistencijalne književnosti, i svojevrsnim glasnikom apokalipse (pod znacima navoda) koja će zadesiti čovečanstvo. Medjutim, gosn. K. je, nasuprot tvrdnjama, oličenje istrajnosti u borbi protivu birokratije i kulturoloških stega; onaj koji ni jednog trenutka ne odstupa od svoje ideje!
Ekranizacije vredne gledanja: Pjotr Dumalina animacija "Franz Kafka" iz 1992. i Soderbergov film "Kafka" iz 1991.
“Neko mora da je oklevetao Jozefa K., jer je jednoga jutra bio uhapšen, mada nije počinio nikakvo zlo.”