Davidov sindrom
Својство проклетог мушкараца, где истог краси прегршт квалитета који ће заувек остати у сенци његовог проклетства – малог курца. Џаба поглед Сем Шепарда, џаба шмек Алан Делона, џаба торзо Спартанца. Центриметри су ненадокнадиви.
Супротан пол га доживљава као киндер-јаје обложено врхунском чоколадом, где се након уживања у топљењу исте по устима, прелази на отварање пластичног жуманцета у коме се налази прдеж сумо-рвача из Уганде који се задњих 6 година хранио у мензи казнено-поправног завода.
Ако је напољу дан и ако је тихо и ведро време, загледајте се мало боље у небо и готово сигурно ћете успети да видите Петра и Микеланђела како упиру кажипрстом на проклетог и како се кикоћу.
*...паркинг испред рандом сплава на Дунаву...пред сам фајронт...*
Проклети: „Шта радиш мачко? Могли би смо да се провозамо мало?“ :наслоњен на кола врти кључеве око прста, жваће жваку и провлачи руку кроз косу: „Таман би могли и да „случајно“ залутамо у неки оближњи шумарак?“ :намигује:
Риба (зна за јадац): „Ма није фрка, може. Само још да нађемо ко ће да нас јебе у том твом шумарку!“
Aj' dok si obuven
Najbolji izgovor za uvaljivanje odlaska u kupovinu. Dođeš gajbi s posla oko 18.25 h, mrtav umoran, usput si u autobusu fatamorganisao izuvanje cipela, pranje nogu i zakasneli ručak, da bi te ukućani dočekali nestrpljivo k'o kurirsku službu samo da ti uvale još jedan "mali" zadatak, onako "usput" i "časkom".
Ja: Stig'o sam!
Keva: Eee sine, 'ajde dok si obuven da skokneš časkom do prodavnice da mi uzmeš testeninu, ulje, vegetu, brašno, kakao, cimet...
Ja: Opa, polako! A šta je s njom? (pokazujem na sestru)
Sestra: E, odjebi, mrtva sam umorna, bila sam na faksu ceo dan!
Keva: Pusti nju, znaš da uvek zaboravi nešto da uzme.
Ja: Pa zato postoji spisak, a ionako po ceo dan kuca po tom mobilnom, može jedan usrani spisak da ukuca za cirka 12 sekundi. Šta je s ćaletom? Što on nije iš'o?
Keva: Spava, umoran je, imao je danas neki izlazak na teren.
Ja: Ma do jaja. Radi po komunjarskom radnom vremenu i pored toga ne stigne u jebenu prodavnicu da svrati. I još spava poslepodne. Ja ako vidim sunce preko dana ja sam srećan, a vas bole... i što me koji kurac niko nije zvao, ili poslao poruku?
Keva: Sine, umesto što se raspravljaš, mogao si dosad triput da odeš i da se vratiš. (argument posle kojeg stane vreme)
Ja: Ajde... daj pare.
Keva: Ajde ti od svojih para, vratiću ti kad mi legne plata.
Ja: Naravno.
Baba: Sine, ajde, ne bilo ti zapoveđeno, svrati der do apoteke, uzmi mi jedan ranisan, ubi me želudac.
Ja (u bradu): Ako te ne ubije želudac, ima ko će da se potrudi...
Keva: Što si bre tako bezobrazan?!
Ja: A što ona ne ode malo da protegne štap? Ujutru zna da trčkara po domovima zdravlja sa svojim saborcima. Jebote lebac, s kakvim lenčugama živim... DOBRO BABA UZEĆU TI LEK! A ti kevo, bolje da si spremila nešto dobro za ručak jer sam gladan k'o vuk!
Keva: Sve današnje smo pojeli, ost'o je pasulj od prekjuče, saću stavim da se podgreje.
Ja: O jebo vas pas, jedete k'o popisna komisija! Aj ćao!
Sestra: Uzmi sok!