Izraz koji se koristi za nekoga ko je neraspoložen, tj. u depresiji.
1)
A:”Kako si batice, nema te nešto ovih dana ?”
B:“Brate, u kanalu sam, pa sam se zabo u kuću.“
2)
A:”Brate, video sam juče Vučka iz kola. Nešto mi je odsutno delovao.”
B:”Riba mu je zakevila, pa je u kanalu.”
Krajnost okrutnosti, bezosjećajnosti, hladan kao špricer, ne mari ni za šta, nema razumjevanja ni za koga..
- Možda bih trebao da mu kažem neku tužnu priču, možda će me isplatiti, ipak ja imam troje djece i na socijali sam ..
- Nemoj se truditi, on se radovao kad je Bambiju majka umrla.
To je onaj slučaj kada profesor da bi dokazao odeljenju kako nije pristrasan pri odabiru žrtve za odgovaranje, pita koji je danas datum ili nešto slično, i proziva mučenika koji je pod tim brojem u dnevniku. E sad pošto su skotovi, kakvi jesu, oni onda pitaju, najčešće redara ili nekog štrebera, da im kažu još neke brojeve, koje zatim sabiraju ili oduzimaju od datuma (po potrebi), a sve to da bi zbudžili broj pod kojim ste Vi zavedeni u dnevniku.
Hemičarka: E, pošto se Joksić stalno žali da njega uvek prozivam prvog, evo brojke nisu pristrasne, ajde redar koji je danas datum?
Joksić (inače br. 8 u dnevniku, prevrće očima)
Štreber: Profesorka, profesorka, danas je 22. Oktobar 2008 nakon rođenja Hristovog.
Profesorka (namrgođena, jer broj je suviše daleko od osmice): Hvala Valentine, ok, a mesec je deseti, znači 22-10 = 12. A jel zna neko koliko tetkica radi u popodnevnoj smeni?
Štreber: Tri tetkice rade u popodnevnoj smeni, profesorka. To su Šemsa Ferhatović, Suzana Iv...
Profesorka (namrgođena, i dalje se broj ne poklapa): Dobro, dobro, ne zanimaju nas imena. Znači imamo 12-3=9. Evo još jedno pitanje, koliko tabli ima u učionici?
Redar: Jedna tabla.
Profesorka (mali kez na vr’ usne, konačno se sve poklopilo): Znači to je 9-1=8. A ko je osam u dnevniku, da vidim........Joksiću, ti si! A posle kažeš da te mrzim, vidiš sasvim slučajno je tako ispalo.
Joksić (u sebi, nije za javnost..): Ok, nije ni bitno.
Profesorka: Evo jedno lako pitanje... hmm... Recimo,... Šta se dobija mešavinom tri-nitro-sulfido-hipermangan-karboksi-toluola i afganistanskog kaučuka?... Šta? Ne znaš?.. Ništa Joksiću, jedinica, to su osnovne stvari.
Devojčice od 13 do 16 godina, koje se svaki vikend "ubiju" od dve đus-vodke i jednog piva i onda tako "pijane" kruže po diskoteci da bi ih što više ljudi videlo, pozdravljaju se sa svima koje poznaju, a neretko i sa onima koje ne poznaju, igraju u kavezima i 'vataju sa svakim dečkom koji im priđe. Čim dođu kući (dakle, oko 1h jer dotad su ih roditelji pustili u grad), na fejsbuk stavljaju status: "xaxa suoer je bilp wechrs", a sutradan, za svaki slučaj (ako neko nije shvatio da su se one "napile"): "Suntze me pr0budil0, a u glawi lo0dil0... Definitiwno wishe ne pijem!"
Naziv koji čovek može čuti samo u Nindža Kornjačama i koji je usko vezan za Vernona, novinara kanala 6.
Ejpril: Irma, što ne izađeš sa Vernonom?
Irma: Ali, Ejpril, on je šonja!
Nebitno da li je u pitanju Sony ili PC igraonica, umetnost psovanja se uvek ceni. Uopšte neće biti važno ako ste loš igrač, bitno je da psujete kvalitetno. Čak će vam i najzaluđeniji gejmeri oprostiti što ne znate da sastavite inventar za Kentaura ako povremeno opsujete mrtvu majku ovima iz Blizarda kad ne radi tastatura. Psovački monopol obično drži grupica starijih likova koji su kod klinaca poznati kao "oni ludaci sto puše Malboro" ili "ona trojica što su jebali ćerku Zidanu". Vrhunski psovač postajete kad usavršite tajming pa psujete samo u pravim trenucima, a ne stalno kao neki prostak.
- 'Ajde, bre, Rumenige, jebem ti mrtvu decu.
- Kreni Ševčenko, šta si se steg'o k'o kurac u ladnoj vodi?
- Šta ces u močvari, jebem ti lebac krvavi? Jesam rek'o da idemo na most, jebem li ti crkvena vratanca?
- Joj Anri, jebem ti ćerku, i to onu najmlađu!
- Skrljaj ga bre lepo, koji kurac si se skupio k'o pička na mrazovini.
- Mali, ostavi to u potoku, jebem ti krsnu mrvu.
- Udri to bolje Bekame, svastiku ti jebem. Važno da si ti šatiran. Jeb'o li te frizer!
- Vidi ga ovaj Esjen, pa idi u rudnik čamugo, koji kurac tu tražiš?
Sama pomisao na ovu vrstu higijene izaziva jezu duž kičme i nelagodu pri prisećanju na najveće traume odrastanja većine mladunaca. Trenutak kada tvoje mlađano i nejako telo, nesposobno da se odupre babinom čvrstom, ali punom ljubavi, zagrljaju, trenutak je jedne od najvećih noćnih mora iz naših detinjstava.
Zbrčkana starica te je već prisno privukla sebi, otvara usta dok diskretno pruža jezik, poteže palac svoje rapave ruke, natapa ga izlučevinom iz svoje usne duplje i uperuje ga u pravcu tvog lica na kome je primetila garež/zemlju/trag od olovke...
Istog momenta shvataš da ćeš biti indirektno olizan em overen tuđom pljuvačkom, makar to bila tvoja najbliža krv. Tvoji pokušaji da se istrgneš iz zagrljajnog ropca svode se na zaludno koprcanje, čiji će intenzitet biti direktno proporcionalan babinoj volji da od tebe napravi čistunca! Dok polagano osećaš vlagu na svojim obrazima uz energično trljanje, oči su ti već odavno zatvorene a grimase gađenja koje praviš kao da i ne dotiču zaposlenu starinu. Kapitulirao si i tako slomljen i zgrožen nemaš potrebu da izustiš više ijednu reč negodovanja. Ali, sad si barem čist. Pobeda! Higijena pola zdravlja!
Konstrukcija koja nam omogućava da nesmetano kažemo upravo ono što, navodno, ne želimo reći.
Ovaj dečko je malo plitak, da ne kažem retardiran.
---
ili ovako.
Poznati svadbarski izraz koji se može koristiti u raznim situacijama.
Kolega sedi smoren na predavanju, i posle 30 min. pakla polumrtav kreće napolje. U tom trenutku ga drugar pita:
- Gde si krenuo sad će postavljaju?
