1. Žene nikada neće razmeti zašto muškarci u razgovor ubacuju reči tipa karburator, akumulator, lamela, kada razgovor istog trenutka postane dosadan.
Muškarci nikada neće razumeti zašto žene u razgovor ubacuju reči tipa ajlajner, maskara, epilator, kada razgovor istog trenutka postaje dosadan.

2. Žene nikada neće razumeti kako se muškarci ne sete da spuste dasku na šolji, zatvore fijoku, rasklone sto za sobom.
Muškarci nikada neće razumeti kako se žene ne sete da zatvore garažu, napune rezervoar kada vide da je skoro prazan, prebrišu šoferšajbnu kada je prašnjava.

3. Žene nikada neće razumeti kako muškarcima nije dosadno da u kafiću pričaju o sportu, prate više različitih sportova, u svakom prate klubove, lige, transfere fudbalera, ko je najbolji, ko je najgori, koliko koji ima nokauta, pa još na sve to traže rezultate koje su propustili na inetrnetu ili teletekstu.
Muškarci nikada neće razumeti kako ženama nije dosadno da u kafiću tračare, prate ko je sa kim u vezi, ko je raskinuo, a ko se verio, pa onda još na sve to i u časopisima prate tračeve o ljudima koje uopšte ni ne poznaju.

4. Žene nikada neće razumeti kako muškarce ne mrzi da nose prljave čarape, pocepane papuče, da šetaju po kući sa uflekanom majcom, da se ne brijaju danima.
Muškarci nikada neće razumeti kako žene ne mrzi da se šminkaju svako jutro, da se stalno mažu kremama, da se feniraju satima.

5. Žene nikada neće shvatiti zašto muuškarci čuvaju kolekcije starih stripova i časopisa koje su kupovali kao klinci.
Muškarci nikada neće shvatiti zašto žene čuvaju stare dnevnike i kolekcije salveta koje su skupljale kao klinke.

6. Muškarci nikada neće razumeti zašto su žene toliko osetljive u vezi svojih grudi, pogotovo ako su male.
Žene nikada neće razumeti zašto su muškarci toliko osetljivi u vezi ćelavosti, pogotovo ako su i sami proćelavi.

7. Muškarci nikada neće razumeti zašto žene imaju potrebu da isprepliću što veći broj estremiteta i dodiruju se što većom površinom tela dok gledaju TV.
Žene nikada neće razumeti zašto muškarcima smeta da zagrljeni gledaju TV.

8. Žene nikada neće razumeti kako muškarcu može više da se svidi neka nadmena, sisata lepotica koja je oskudno obučena i nema talenta za glumu ili pevanje više od neke beskrajno slatke devojke poput Meg Rajan, Odri Tatu ili En Hatavej.
Muškarci nikada neće razumeti kako žene ne kapiraju razliku između seksipilnih lepotica i Meg Rajan, Odri Tatu i En Hatavej.

9. Muškarci nikada neće razumeti zašto žene imaju potrebu o svemu da pričaju, kada razgovor neće rešiti njihov problem.
Žene nikada neće razumeti zašto muškarci ne žele da pričaju kada ih nešto vidno muči, predpostavljajući da bi im posle bilo lakše.

10. Žene nikada neće da razumeju kako muškarca može da ne oduševi neko novo, egzotično jelo, sa začinima koje nikada ranije nije probao, pa makar i da nije najukusnije, barem je drugčije, novo iskustvo.
Muškarci nikada neće razumeti zašto bi neko imao potrebu da proba nešto novo, za šta može da se ispostavi da je odvratno, a pritom košta pakleno, kada može da se drži starih, oprobanih jela tipa sarme, roštilja, pasulja sa rebarcima.

Razni nazivi za sina.

Zvala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l je živa, al pravo da vam kažem, nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo r, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac....ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je izvalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sam vraćao iz vrtiča, video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo...", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wiil always love you iako si jeftina droca.