Točkiċ na sintisajzeru (sličan malom dżojstiku) čijim se mrdanjem levo-desno vrši modulacija tona (pola stepena niże ili više) pri čemu se dobijaju prepoznatljivi tonovi blisko / daleko -istočnog melosa kao da je matrica kompozicije snimljena u Teheranu.
Nezaobilazni rekvizit Turbo-folka. Iiiiiiiidemo na Mars!
"Sine, al' mu ga je majstor dao po Šabanajzeru".
Momak koga moj ćale voli isto ili malo više od mene...
Dolazi keva kuci, i pita ćaleta:
- Šta je uradio Nole?
- Pa pobedio, momčina naša!
- A gde je Miloš?
- Koji Mil... aaa, nemam pojma, nisam ga video.
...Eh Nole, Nole, pa ima li išta što ti ne mozeš?!
(ne zovem se Miloš, ali da sam napisao Dane, ne biste shvatili)
Spontana masovna reakcija publike uperena protiv komaraca pre svega na otvorenim koncertima i manifestacijama.
Umetnik koji je toliko dobar sa prstima da mu devojka uopšte ne da dalje od predigre.
Devojčice od 13 do 16 godina, koje se svaki vikend "ubiju" od dve đus-vodke i jednog piva i onda tako "pijane" kruže po diskoteci da bi ih što više ljudi videlo, pozdravljaju se sa svima koje poznaju, a neretko i sa onima koje ne poznaju, igraju u kavezima i 'vataju sa svakim dečkom koji im priđe. Čim dođu kući (dakle, oko 1h jer dotad su ih roditelji pustili u grad), na fejsbuk stavljaju status: "xaxa suoer je bilp wechrs", a sutradan, za svaki slučaj (ako neko nije shvatio da su se one "napile"): "Suntze me pr0budil0, a u glawi lo0dil0... Definitiwno wishe ne pijem!"
Nema sise.
Stepenik koji ne postoji. Stepenik za koji ste mislisli da postoji i ako ne postoji kad' hodate stepenicama. Bio to prvi, il' poslednji. Uvek koračate jedan korak više zbog istog, i kao da ste nagazili u rupu dubine od 20ak cm. Što je sigurno, sigurno je.
Legendarni japanski sudija iz PES-a 6. Poznat po tome što na njegovim tekmama pada bar jedan, a neretko i više crvenih kartona. Kad jednom uđe u seriju, treba se potruditi da bi se meč završio s dovoljnim brojem igrača. U Srbiji je toliko popularan da se po njemu zove i jedan turnir.
Basket - not to be confused with košarka - je sport koji se igra na jednom košu čija visina zavisi od napaljenosti lokanlih šatro-crnaca koji se bese za isti, a pravila su jednaka pravilima najjačeg na terenu u tom trenutku. Za dobar basket su uvek potrebni jedan 'munja' (plej) i jedan 'šilja' (centar koji ne zna da hoda jer da zna sa tom visinom bi već igrao za neki klub i ne bi blejao na basketu ispred zgrade). Basket, za razliku od košarke, obično dobije onaj ko se bolje raspravlja i/ili napušava! Basket je inče multidisciplinaran sport koji pod određenim uslovima može da pređe u ultimate fight, street fight, WWF, kevatanje ili pravnu diskusiju (brate po novim pravilima to je dupla ...)
Koš faul
Ne važi koš, faulirao sam te pre šuta
Ma daj ne seri
Kome bre ti ne seri mamu ti ...
#"#$@$%&/%!"(/$&/&!!!
Prilika da učenici ogluve i ostanu bez glasa. Za nastavnike je to prilika da dobiju nervni slom i nešto para.
Najčešće izgleda ovako:
7:00- Svi stoje ispred autobusa i psuju vozača jer neće da otvori vrata.
Pola sata kasnije sledi serija mahanja kroz prozor i slanja poljubaca roditeljima i ostaloj rodbini.
8:00- Vozač se konačno smiluje i krene usput puštajući turbo folk i svi skaču na noge.
Nastavnici prvih deset minuta (u najboljem slučaju) vrište na učenike da sednu na svoja mesta, ali onda vide da od toga nema vajde.
U nekom momentu neko kreće da jede pa su svi gladni, kreće razmena maminih pita itd.
Kada su završeni svi obilasci manastira, pećina i kuća za taj dan kreće se prema hotelu.
U hotelu nastaje rasprava oko toga ko će biti sa kim u sobi iako je to već bilo odlučeno pre jedno tri meseca. Do sobe (koja je na 8 spratu) se može stići jedino stepenicama jer je lift, naravno, pokvaren.
Kada su svi miševi, zmije i bubašvabe izbačeni iz sobe ide se na večeru. Za večeru obično ima salata sa paukom, živo meso i hladni pomfrit.
Pripreme za diskoteku traju satima. Devojčice izgledaju kao da su plivale u puderu i nešto su porasle. Dečake nije briga na šta liče, svakako će do kraja večeri ostati bez odeće.
Po povratku iz diskoteke svi se uvlače u pidžame i počinje jurnjava po sobama, hodnicima , skakanje sa terasa i muvanje. Spava se najduže dva sata.
Sledeći dan izgleda skoro isto, samo što učenici izgledaju zombirano, ne znaju gde su i spavaju u autobusu.
Kada je autobus blizu škole počinje mahanje nesrećnim prolaznicima koji se pitaju iz koje ludare su ovi izašli.
Kući se spava jos tri dana.
Izraz kod klinki koje se lože na nekog starijeg lika iz kraja ili škole kad ih on pogleda. Taj nema ni pojma da ona postoji, ali ona je ubeđena da joj on u stvari šalje neke skrivene poruke. Kada mu pogled negde odluta i to bude u njenom pravcu, svim drugaricama se hvali kako ju je "on" pogledao. U društvu, pošto samo ona i drugarice znaju njegovo ime, možete čuti samo "ON me je pogleda", "ON je juče vezivao pertle", "da znam, i ON je tamo bio"...
-Jao, Ljubinka, dođi moram nešto da ti kažem!
-Šta šta?
-Aaaaaaaaaaaaa pogledao me je!!!
-Ko?
-ON!!!! aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa
-On te je pogledao? aaaaa
-Da bre, ja idem ulicom i nešto sam pala, nebitno, i on se okrenuo i pogledao me je!
-Aaaaaaa kako te je pogledao?
-Pa znaš kao u fazonu, gleda me i onda zamišlja da smo nas dvoje zajedno na nekoj plaži...
(za to vreme On priča sa drugom)
-E, brate, znaš šta mi se danas desilo.., ja išao po burek i neka klinka se razbila k'o pička, pala tu na 2 metra od mene...
-I?
-Ništa, ja je onako iznenađen pogledam kad ona bulji u mene k'o tele u šarena vrata i balavi...neki retard 100%...
