Ne, neću da pljujem juga. Dosta bre više, bemmumater. Red je da se kaže i neka lepa reč.
Dobro, možda nije najbolje napravljen. I od kad je napravljen, nije bilo poboljšanja. I možda ga mnogi sa pravom nazivaju kantom,cimentom... I možda mu grejači na zadnjem staklu stvarno služi da ti se ruke ne zalede dok guraš zimi. A ni leti neće da upali svaki put iz prve. I od opreme ima samo rezervni točak. I možda ljudi koji voze juga stvarno idu u raj jer su pakao već prošli...
Ali...
Jedina stvar za koju sam sto posto siguran je da jugo stvarno ima dušu. Jer, svaki jugić je priča za sebe. Ima nešto svoje, nešto posebno. Ima caku pri paljenju. Ima luft u volanu. Ima loš menjač. Ima dobar menjač. Ima menjač. Ima ručnu. Ima neki poseban detalj koji ga čini baš takvim: posebnim. I svi vozači ga pljuju dok ga voze, a onda, kad ode, gledaju ga sa bolom u duši. I sve to zbog toga što i on ima dušu. Jer duše uvek nadju način da se vežu jedna za drugu.
Moj jugiša je rodjen iste godine kad i ja, 1990-te. Četres'petica, crvene boje. Keva ga kupila kao polovnog nekih godinu dana pre nego što sam dobio dozvolu. U vreme kada sam ga ja vozio, maksimalna brzina mu je bila 80. Nizbrdo. Ručnu nije imao, ali je zato imao luft u volanu od pola kruga. Prednji levi far mu je ispadao pri naglom kočenju, tako da sam na semaforima stalno istrčavao da ga vratim, pre nego što krenem dalje. Prilikom ubacivanja u treću je ispuštao zvuk zbog kog su se svi ljudi okretali na ulici.
Jednom prilikom sam sa njim umalo ušao u Gružansko jezero. Iz Stragara, za vreme neke velike kiše, vratio me je kući sa jednim brisačem. Na vozačevoj strani. Koji je iskakao sa šoferke na svakih 10-ak minuta, pa sam, po onom kijametu morao da istrčavam da ga namestim. Jednom sam kroz Glavnu ulicu provezao 7 riba na zadnjem sedistu. Legao bio jadnik do crne zemlje. Jedva je išao. U Guču sam sa njim, pod policijskom pratnjom ušao u sam centar. K'o gospodin čovek.
Pre dve godine sam kupio drugi auto. Keva ga još uvek vozi.
Danas, kada prodjem pored njega, kroz glavu mi prolaze slike svih zezanja i putovanja. A količina osmeha i sećanja nadoknadjuje sve njegove nedostatke.
Nikad me nigde nije ostavio. On nije bio auto. Taj Jugiša mi je bio drug.
Kada uđete u raspravu sa Englezom, on će na vaše pjenjenje i povisivanje tona da odgovori sa nekim podcjenjivačkim pitanjem tipa: "Stvarno tako mislite?" pritom zadržavši mirnoću i bezličnost. Srbi možda ne razumiju najbolje engleski humor, ali podcjenjivačko reagovanje u engleskom stilu razumiju i te kako dobro. Srbinu se radije obratite psujući mu pola familije, nego ovako. Ne volimo kad nas podcjenjuju.
Kamiondžija ulazi u kancelariju: "Pa, dobro, zemljače, 'oće mene neko da utovari? Čekam k'o budala već sat vremena! Koja ste vi kurčeva firma..." Službenik podešen na srpski mod: "Sunce mu jebem, vidiš da ne mogu da stignem! Idi dole, čekaj! Nazvaću šefa otpreme, samo me nemoj više maltretirati k'o boga te molim!" Kamiondžija: "Odoh, reci im da požure!" ---------------------------------------------------------------------------------------------------- Kamiondžija ulazi u kancelariju: "Pa, dobro, zemljače, 'oće mene neko da utovari? Čekam k'o budala već sat vremena! Koja ste vi kurčeva firma..." Službenik podešen na engleski mod: "Stvarno tako mislite?" Kamiondžija preskače sto i hvata ga za gušu: "Jebem li ti zvijezdu koja te je ogrijala! Ne bude li roba na kamionu za deset minuta doći ću ovde da te udavim k'o pile! Jasno?" Službenik:"J-jasno!" :khm, khm:
