(зора, 15. септембар године 1918, штаб Антанте код Солуна, састанак врховних официра француске и српске војске)
Луј Франше д' Епере: Ма не можете тек тако пробити фронт, ми се четири године кољемо са Швабама по целој линији од Холандије до Швајцарске, од Балтичког до Црног мора, овде, у Турској, у Италији, и не знам ни ја где више не.
Живојин Мишић: Слушај, другар, то што си ти рек'о, то мене не интересује. Ја сам дош'о овде у Грчку, вид'о сам мало културе, мало набацио тен, мало радио леђа, мало бицепс, опет мало леђа, мало јурио Гркиње, опеглао пар Грка у тавернама, ал' што је много, много је. Па не м'рем више овде бити, почињем бре да заборављам српски, а и ово срање од метаксе им је ко да су их правили од морских алги. РАКИЈУ БРЕ ОЋУ ЕЈ!
Луј Франше д' Епере: Али не можете тек тако пробијати фрон....
Живојин Мишић: Слушај, Лује, добар си ти човек, имаш фенси бркове, скоро па би рек'о чоек да си Србин, али бре од вас Француза никад војници неће бити. Како бре не мо'ш пробити један фронт обичан?
Луј Франше д' Епере: Али ово и није обичан фронт, ово је светски рат, побогу човече, да ли си ти нормалан?
Живојин Мишић: Нисам ја нормалан, ја сам Живојин, за пријатеље Жика, и ја одо колико данас одавде, а ти летуј у Солуну још 100 година, како ти воља.
Луј Франше д' Епере: Ма не можете да идете, требате нам овде ради одржавања равнотеже рата и одржавања плана операција!!
Живојин Мишић: Е Лује, узми те планове па с' њима следећи пут обриши позадински отвор кад будеш био у ВЦ-у
(један бугарски топ погађа близу штаба)
Живојин Мишић: Е сад ми је пун курац више, ај што се бијемо с Швабама, ајде и с Мађарима, ал да мене гађају мртви Бугари, е то неће да може господо!
(Живојин, заједно с официрима истрчава напоље, суче бркове, пење се на коња и вади сабљу)
Живојин Мишић: ОЈ БУГАРИ САД САМ ВАМ ЈЕБО МАЈКУ ШВЕРЦЕРСКУ ШТО СТЕ МИ ПРЕ ПЕТ ГОДИНА ПРОДАЛИ ФАЛШ РАКИЈУ У СОФИЈИ! ПАНТЕЛИЈА, ВАДИ ТОПА!
Пантелија: Опуштено, Живојине, саће им Пантелија баци један филинг типа дојам посред чекркли-челенке с топом порекла мејд ин Франс. АЛО ЋАМИЛИ, НАЧИ БАЦИ ПОГЛЕД ВРСТЕ ПАЖЉИВ ОВАМО, ДА ВИДИТЕ КАКО ПАНТЕЛИЈА ПЕНЕТРИРА БЛГАРСКЕ МАЈКЕ ОД СТРАНЕ ЗАДЊЕ МЕТОДОМ РАСНО!
Живојин Мишић: Браћо Срби, стоко једна, слушај 'вамо, одмор је готов, ко је набацио бицепсе и тен, набацио, ко није, шта ћу му ја радим. Да сте у бојном реду за два минута!
Пантелија: Е Киже, немој за два минута, морам да им бацам ђулад још једно 10 минута, чисто да их загрејем за бежанију на релацији Македонија-Монголија. Не би било у реду да погодим неког саиграча.
Живојин Мишић: Минут и по!
(Франше д' Епере их посматра с прозора)
Франше д' Епере: Ови Срби су невиђени хајвани, има да изгину до сутра у подне. Изгледа да је време да поново кренем да учим немачки.
(сутрадан Франше д' Епере излази из свог кампа, и види једног војника са шајкачом)
Франше д' Епере: Је ли, јесте л' изгинули сви, па ти једини ост'о жив? Лепо ја говорио оном Живојину да не иде грлом у јагоде, а он 'оће па 'оће...
Војник: Ма јок бре, него се ја сетио да сам заборавио кесу с кожним јашама што сам пазарио од неких Алжираца код Беле Куле (Бела Кула је знаменитост Солуна, прим. аут.), па реко' да се вратим и покупим, ако већ неко није здипио.
Франше д' Епере: А шта је с осталима?
Војник: Ови што су у почетку били стационирани у Македониј пеглају Бугаре око Дунава, навато их неки Милојко из Јагодине, па их мочи у Дунав, каже направиће боље коже за јакне од њих ако их прво натопи, јер је мекша кожа лакша за обраду; Ови што су били из Шумадије и околине пеглају Мађаре у Војводини и Славонији, кажу да је неки Петар Сомборац успео да обрне петнес' Мађарица за једну ноћ; ови из Босне, Далмације и Крајине се пеглају са Швабама у Словенији и око Загреба, навато мој кум Јандрија неког Јосипа што се борио за Швабе, па га зајахо на кркаче и сад га тера да га носи преко целог Далматинског Косова; ови што су били у Словенији срушили неку тврђаву код Линца, па носе себи грађевински материјал кући, кажу сад су модерни, оће да имају инфрактструктуру или како год, они из Војводине и Славоније заклали пола свиња по Мађарској па организују сланинијаде од Дунава па до Пожуна. Живојин Мишић навато неке Бугаре и Мађаре па их постројио и сад их тера да му два дана без престанка на увце певају "Боже правде", а регенту Александру Карађорђевићу ни то није било доста, већ везо шест Шваба у коњске запреге, па их сад гони да га возе од Београда до Љубљане и натраг.
Франше д' Епере: ЖАК, оди вамо!
Жак: Реците, команданте?
Франше д' Епере: Шаљи писмо нашем Врховном штабу овако "Бог вас мазо, ови Срби поклаше све што је било од противника, шаљите све снаге на Швабе док не крену и нас да освајају!"
Војник: Ма опуштено, вас неће, рек'о Мишић да сте ви пихтије од људи, немате ни ракије ни сланине.

25 maj 2008 godine, američka vojna baza Fort Oregon u blizini Kabula. Kroz čekpoint prolaze dva hamera i kreću u patrolu. U jednom od njih je narednik Skot Daglas, poznatiji pod nadimkom Surovi. Još pre par meseci je njegova jedinica uletela u zasedu i Surovi je bio teško povređen, a njegov mezimac hamer rasut po pustinji. Od tada on se zarekao da će napraviti novo bezbednije vozilo. Nakon par nedelja udaranja po čeliku i zavarivanja novi hamer je konačno spreman. Uglancan i ispoliran kreće na svoje prvo putovanje.

Za to vreme u terorističkom kampu Ultra Džihad Bojs...

Adil već pola sata pokušava da rastavi neko kinesko govno od puške, ali nikako ne uspeva. Pesak mu ulazi u oči, koze ga čupaju za bradu i neko ga uporno gađa svinjskim papcima.
-A u pičku materinu i vi i sve! Idem da uzgajam mak i pravim opijum jebo vam pas mater smrdljivu i bradatu!
U tom trenutku iz šatora izlazi Fadil, češe se po jajima i nekako benasto gleda u svog pomoćnika koji pakuje stvari u kofer i odvezuje svog magarca sa stuba.
-Adile a kud si ti navro Alaha ti? Za frtalj sata moramo da postavimo one mine na put. Neću valjda sa mojim rahmetli ćaćom da ih postavljam!
-Ma jebo ti on mater znaš! Dosta mi je vaše galame i pucnjave. Emina je prestala da daje mleko zbog vas pedera.
-Ma pusti sad kozu, kupiću ti ja drugu ionako je bila milfača. Kupi ću ti ja na pijaci u Tenkešu novu i mlađu. Nego šta bi sa onim bojevim glavama što nam onaj Rus dade za litar džibre?
-Ja mislim da su još u podrumu, osim ako Hasan nije opet terao poštara kad mu donese opomenu za isključenje struje.
-Mhm aj da pogledamo, taman da potrošim i one eksere.

Nakon par minuta čačkanja sa žicama i kleštima, bojeva glava od 10 kilotona je zakopana pored puta gde će uskoro proći dva hamera.

-Јао, Љубинка, дођи морам нешто да ти кажем!
-Шта шта?
-Ааааааааааааа погледао ме је!!!
-Ко?
-ОН!!!! ааааааааааааааааааааааааа
-Он те је погледао? ааааа
-Да бре, ја идем улицом и нешто сам пала, небитно, и он се окренуо и погледао ме је!
-Ааааааа како те је погледао?
-Па знаш као у фазону, гледа ме и онда замишља да смо нас двоје заједно на некој плажи...
(за то време Он прича са другом)
-Е, брате, знаш шта ми се данас десило.., ја ишао по бурек и нека клинка се разбила к'о пичка, пала ту на 2 метра од мене...
-И?
-Ништа, ја је онако изненађен погледам кад она буљи у мене к'о теле у шарена врата и балави...неки ретард 100%...