Маракана.
Специјално je за ту прилику реновирана 3 дана пре рока. Бата Мрка, наравно!
Све металне и за бетон заварене столице на броју, преживеле последњи дерби.
Режија: Горчин. А ко ће?
Спектакл визуелно, преко твитера, преноси Карлеуша зато што има 12 милијарди пратилаца. Прате је и дупли налози. Користи само пола дозвољених карактера.

Представа почиње.
Доброћудни брка са шајкачом, праћен снопом светла, гура роштиљ са лесковачким специјалтитетима ка централној бини. Опојан мирис плени пристуну масу и допире у сваки кутак планете. Четврта димензија! У Њујорку неверица.

На прве тактове музике, на сцену излази Цеца и пева ''Лепе ли су нано Гружанке девојке'' на мелодију албанске народне песме ''Рока мандољина''. Жељко Лане је прати на хармоници, даирама, бенџу и ћеманима. Цеца има лепе обрве, и то је отприлике све што се види на њеном, попрсјем затрпаном, лицу.
Веља Илић нуди Путина домаћом препеченицом. Барак добија меку. Борис хлади Тачија лепезом. Чеда нуди лајне на сребрном послужавнику. Пипа Мидлтон се фемка.
Импровизована бара привлачи хорде комараца и пушта крв свим пристунима, као симбол вековне крваве борбе Срба за слободу. У Лондону мук, у Паризу сузе.
Дачићеве специјалне јединице катапултирају принца Ацу из импровизоване праћке. Аца се на течном енглеском обраћа свету: ''Велкам ту Сербиа!''. После краће станке, заповеда: ''Аплауз, стоко!''. Планета пљеска! У Пјонгјангу делиријум.
Затим на бину излазе Куста и Џони Деп видно одваљени од сканка и држе антиглобалистички говор док у паузама необавезно цугају Зајечарско пиво. У Русији дестилерије водке почињу да раде у 4 смене.
Негде у то време нестаје струја и пренос се прекида. Абер каже да је Ђердап послао пленитеље имовине због неплаћеног дуга. Мишковић пише чек јер ''Шоу маст гоу он'', вели. Милка Форцан пуца од муке. Роман Абрамович враћа буђелар на место.
Тек тада публика примећује омаленог старца са петролејским фењером у руци, скврченог од дуга и тешка пензионерска живота. То је чика-Крка, учесник првих савремених Олимпијских игара ''Атина1894'', додуше као судија, јер је био престарео за такмичење у голфу. Он коначно стиже до места предвиђеног за олимпијски пламен, али увиђа да је горионик украден, а и да је Бајатовић заврнуо гас, погађете због чега. Куста и Џони здушно прилажу по зипо упаљач и то све ферцера. У Грчкој почиње седница владе са новим идејама о додатним уштедама.
Струја поново нестаје јер је припити Веља у севдаху треснуо пуну флашу домаће о разводну таблу са главним осигурачима.

На крају церемоније сви заједно у мраку певају српску химну. Принц Аца не пева, јер не види да прочита речи. Ни Љајић. Адем. Расим пева, наравски. Нови Пазар не верује.

Игре могу да почну! Важно је учествовати.

Najgora radio emisija koju je iko ikad mogao da smisli a može da se čuje na radio talasima negde od 14 do 15 h. Voditelj emisije je Petar Slovenski koji kroz skečeve i komentare veoma, veoma sakriveno kritikuje državni aparat ali ni njemu ni njegovim slušaocima nije jasno da li treba da budu za ili protiv.
(ako slučajno naletite obrtanjem tjunera na tu frekvenciju brzo trčite do wc-a jer će obavezno da vam se javi nagon za povraćanjem)

Она је девојка која ти скроз промени живот. Из корена. Мењаш понашање, схватања, размишљања. Све. Престанеш да будеш сељак. Више не дуваш нос на сред улице тако што једним прстом зачепиш ноздрву и дунеш. Не. Сада користиш марамице. Почнеш да будеш неко сасвим други. Она је девојка због које ти неће бити жао да испалиш ортаке. Неће ти бити жао зато што ниси отишао са њима блејати или у кафану. Битно ти је само њу да видиш. Oна је центар твог света. Све се око ње врти. Она ти је на првом месту. Она је девојка којој по први пут кажеш: ''Волим те'' и стварно то мислиш. Гледаш је сасвим другим очима него свет око тебе. Она је за тебе најлепша, најпаметнија, најзгоднија. Све остале су ти ништа наспрам ње. Уопште, за све остале те баш брига. Гледаш само њу. Желиш само њу. Свакодневно покушаваш да јој покажеш колико ти значи. Никада не псујеш а камоли дижеш тон. У стању си све да урадиш за њу. Шта год да каже. Не даш је никоме. Јебао би кеву сваком лику који се мота око ње. Надаш се да ће ваша веза вечно потрајати. У трипу си да ћеш да је жениш, да је ''она права''. Супер ти је. Идеално. Не може боље. Срећан си као мало дете које добије играчку коју одувек жели. Све до једном. Све док не дође и тај дан. Дан када њу то све смори. Када јој једноставно допизди. Свиди јој се неко други. Јеби га. Не можеш ту ништа. Немоћан си тотално и баш због тога ти је највише криво. Завршава везу чувеним речима: ''Ја бих да останемо пријатељи''. Знаш да не можете то бити. Не после свега што се догодило. Њу боли курац. Реално. Решила те се и сада је слободна као птица. Проводи викенде у лудим проводима, док се ти разбијаш од алкохола по локалним кафанама. Није ти јасно зашто? Зашто? Шта си то урадио? Где си то погрешио? Једино ти то пролази кроз главу. Tо и тренутци ваше везе. Дани када сте се смејали заједно, спрдали, зајебавали. Време ти јако споро пролази. Минути као сати. Сати као дани. Она је девојка због које ће ти потећи прва суза. Oна је девојка због које ћеш се по први пут у животу скењати због неке рибе. Сви ти говоре: ''Ма наћићеш другу! Свет је пун бољих риба!'' А ти само спушташ поглед. Знаш да је не можеш тек тако заборавити. Не треба ти ниједна друга. Желиш само њу. Мислиш да ти нема утехе. Да те то никада неће проћи. Све док не осване и тај дан. Дан када са поносом можеш рећи да си је преболео. Да је то сада прошлост за тебе. Oпет се смејеш, искрено од срца, опет је све као некада. Опет си у игри. Неукроћени пастув се вратио. Буду ти смешне ствари око којих си толико губио живце. Међутим, увек ћеш је памтити као своју ''прву љубав'', као девојку са којом си све прошао.