Жалимо се како се нема лове, како је криза, курац-пета, ал опет свако од нас може да приушти да понекад одскакуће ако ниђе друго макар до нашег (црногорског) приморја. Чим се иде на одмор, посебно кад причамо о мору, подразумијева се нупитни провод и тона младе, деликатесне пичетине. Ако имаш с ким да идеш у експедицију на женски пол, нарафски. Под тим, очигледно је да се мисли на друштво. Елем, може се десити да је друштво заузето. Нашли љетње послове, остали код куће да цијепају дрва, немају кинте... Или си ти једноставно неопјевани паћеник који трује околину својим присуством и нико га не жели у радијусу од пола километра, а камоли у уском кругу пријатеља. Мораш се некако снаћи. Одговор је – импровизација.

Под тим наравно не мислим да купиш лутку на дување и да је ко неки психијатријски случај носаш са собом као твог најбољег пријатеља (или не дај Боже да измислиш имагинарног френда и под његовим утицајем извршиш тексашки масакр јер си, као што сам поменуо, неопјевани паћеник који трује околину својим присуством и нико га не жели у радијусу од пола километра, а камоли у уском кругу пријатеља.) Већ, као прави бачје, да се достојанствено окренеш на пети и да се упутиш ка одабраној дестинацији (Сутоморе очигледан избор).

Сместиш се у неком ћумезу код оронуле бакице којој је Цицерон био школски друг, платиш нешто јефтино за тај собичак (нећеш пичке доводит' па да ти треба сад нека вила, јелте), бациш торбу са стварима поред кревета и запутиш се на плажу.
Стигао си. Гужва, сунце замерачило па кара народ својим предивним преливајућим зрацима. Доље у дну плаже, закупљено. Ни не помишљаш да залазиш тамо за сада, иако су на тој локацији дефинитивно најбоље чке. Што који врабац да дајеш 5 јевреја за лежаљку (не дај Боже сунцобран) кад можеш за те паре да купиш 2 зидарске?

Устајеш са свог пешкира. Бацаш поглед по плажи. Брзо скенирање околине и убацивање података у унутрашњу меморију твоје измучене тикве. Групација добрих пички примијећена како се брчка у плићаку и игра одбојке. Без имало снебивања или размишљања крећеш у њиховом правцу. Шта те боли патка, ионако те нико не познаје. У воду улазиш што брже да би оставио потенцијалним сексуалним објектима што мање времена да примијете твоју пивску стомачину, опуштену сису или брадају облика Аустралије. Лежерно отпливаваш пар метара даље и што више млатараш ногама да привучеш пажњу, као прави мужјак. Онда се враћаш и прилазиш на 5-6 метара од потенцијалних мета. Само ти очи вире из воде, угнијездио си се ко нилски коњ на том мјесту и не може те помјерити ни ФАП са сајлом. Чекаш повољну прилику да једна од цава са видно некоординисаним покретима забоде лопту неартикулисаним урарцем што даље може да би ти могао као прави џентлмен да одеш и да је донесеш назад. Када вратиш лопту и чке ти се уз курвински осмјех захвале, ти лежерно приупиташ да ли можеш да играш са њима. Мале су шансе да те одбију. Ипак си им донио лопту, био си добар, ај да те испоштују.

Кад си се увалио међу то друштванце, тек онда увиђаш да има и мушког дијела популације у гомили која игра одбојку. Размишљаш како би прекул било да су сада твоји другови са тобом (под условом да их имаш и да ниси неопјевани паћеник који трује околину својим присуством и нико га не жели у радијусу од пола километра, а камоли у уском кругу пријатеља. )

Упушташ се у конверзацију. Нормално, лакше успостављаш комуникацију са мушким дијелом екипице. Закључујете да обојица волите да лочете Јеленка, гледате фудбал и лучите сокове на Ђоковића. Сазнајеш да је твој нови другар из Горњег Митојева, запиздине ђе је тетка твоје бабе куповала сир за вријеме 2. Свјетског рата '42. Ту сте се нашли. Трговина сира је била окидаш који је отворио пандорину кутију вашег новонасталог пријатељства. Шаљеш чке у курац и идеш са твојим новим другаром на вопс. Тих 5-6 дана се не раздвајате. За разлику од цава, није вам проблем да он види вашу мемљиву собу. Спрдате се, сликавате, звиждите и окрећете се за рибама, ноћне сате проводите по клубовима, добијате корпе у пакету, тј. обојица бивате одјебани од стране неких до јаја пички, али вас боли курац, јер ипак нисте сами у поразу. Да комшији цркне крава.

Након тог предивног и дриљивог дружења, већ сте размијенили бројеве телефона и фејзбук профиле. Поздрављате се и свако иде својим путем. Чим се вратите кући и реалности, сједнете за комп и на фејсу тражите вашег доброг друга. Листате међ' морем живља са истим именом и презименом и наилазите на слику вашег френда, баш онаква како је и описао. Са узбуђењем га додајете, и након пар сати он прихвата. Попричате како сте прошли у путу, лајкујете пар слика, баците пар коментара попут ЛУДО У НЕЗАБОРАВНО, добијете позив да дођете у Горње Митојево на митојевачки сир, и на томе све остане.

Нит ви зађете ни близу запиздине Горње Митојево, нит вам ваш привремени друг опет падне на памет. Јер, побогу, зашто би се онда звао привремени?

Cesto upotrebljivana recenica od roditelja kad mali kinez hoce da pomazi macku

U narodu poznat kao Loki - Autor kultne emisije na opskurnom SOS Kanalu - SOS Bubamara.

Legenda fudbalskih terena i najveći poznavalac igrača za koje vi garantovano nikad nećete čuti, sem ako neki od njih nije vaš komšija ili vam je rod. Ipak, to mu ne smeta da igrače opštinske lige Sopota upoređuje sa učesnicima Svjetskog Prvenstva '86.

Čovjek koji nas svake nedjelje prošeta od treće (Srpske) lige do drugih opštinskih, međuzonskih i ostalih beton liga.

Nekoliko je karakteristika koje izdvajaju Lokija od mora ostalih mediokriteta na nebu sportskih komentatora:

1. Karakterističan glas - kad na TV čujete glas nekoga ko vas automatski podsjeti na gomilu ispijenih vinjaka i kiselih voda, dranje na utakmicama, duvanski dim i kladionice - odmah znajte da je to Loki. Grč u njegovom glasu tačno odgovara stanju srpskog fudbala.

2. Nevjerovatna česta upotreba vrlo malog broja epiteta - i to onih old skul. "Agilni", "brzonogi", "legendarni", "popularni".

3. Pretjerivanje i genijalno odusevljavanje stvarima koje su vezane za beton lige - nesto na cemu se Lokiju mora skinuti kapa. S toliko strasti ne pričaju ljudi o sinoćnjem seksu, kako Loki predstavlja Drugu zonsku ligu Srema. Doduše, ima to i dobru stranu, slušajući Lokija, sve je dobro, sve je ok, djeluje antiinflamatorno, Loki nikad nema zamjerke na bilo šta i generalno podiže nivo optimizma.

4. Uvlačenje vlasnicima klubova - crna mrlja Lokijeve briljantne karijere. Pošto se oko klubova i fudbala vrzmaju neki krajnje sumnjivi likovi od kojih Loki (navodno) dobija oko 100 evrića po prilogu ako obiđe njihov klub (plus ovo iz broja 5.) tako Loki hvali neke krimose iz nekakvih sela i to sve pod firmom "Agilna uprava na čelu sa gospodinom Belim/Crnim/Kecom/Živčetom". Od nečeg mora da se živi.

5. Treće poluvreme - Najčešće se povezuje sa utakmicama veterana. Pošto vrlo često vlasnici ili ljudi iz uprave klubova imaju i nekakav restoran, nakon utakmice "stari sportski prijatelji" često odu na "treće poluvreme" kod "gazda Žike, dugogodišnjeg prijatelja kluba". Obično vidimo samo početak krkanluka koji Loki najavi riječima "sledi lepa sportska (?!?) priča iz velelepnog objekta gazde X". Inače, ovo objašnjava zašto je jedan od Lokijevih omiljenih klubova "BigBul" iz Bačinaca, "popularni Bulsi", jer ljudi posjeduju svoje klanice i mesare.

I za kraj, neke od "legendarnih" izjava Lokija: