Srednje godine
Доба у ком просечан Балканац престане да живи са родитељима, а родитељи почну да живе са њим.
Bre Gidi Džanum
Мантра коју изговара Драган Којић Кеба у раним радовима. Фраза коју, по јачини, могу поистоветити са ултимативним хедонистичким начелом Свахили племена "Хакуна Матата" или Мехер Бабиним "Don't worry - be happy".
Док пуним устима изговарате Брегиди Џанум осећате како се проблеми сами од себе решавају пред вашим очима, а уједно делује анaлгетски на саговорника коме шаљете небеску енергију усненим сугласницима.
Многи следбеници Радаизма (Рада Лацковића) ће се наћи увређеним, али овом крилатицом Кеба се сврстава у сам врх светске аутосугестије и мотивације.
Жена: Данас је 21. а имамо још 5 иљада до плате ?!
Ја: Бре Гиди Џанум, није нам први пут ...
Жена: Истекла ти регистрација за ауто, кукавче, још прошлог месеца?!
Ја: Бре Гиди Џанум, возим овако нико неће провалити.
Lola
Круна хедонизма. Црни појас раскалашног живота. Лига џентлмена. Господин тешке категорије. Пања који пије. Гара која пуши.
Jednakost
Мењаш старе инсталације у кући. Развлачиш каблове у зиду, стављаш нове утичнице, прекидаче...
Треба ти десет прекидача за светло (претпоставимо толико, ради лакшег приказивања). Кад их донесеш из продавнице, сви су они лепи, чисти, ушушкани у оне кесице... Сви су исти. Као јаје јајету.
Онда дође време да их постављаш, да прораде, да почну да служе ономе за шта су намењени. Е, то је тренутак када читава та прича о једнакости пуца: један је за светло у предсобљу, други за кухињу, трећи за купатило... Један је стално у топлом и чистом, али га чвракају на сваких пет-шест минута; други је на хладноћи, промаји и под влагом, а пали се с мене па на уштап (подрум, шупа); онај за терасно светло још ређе... Итд. Одједном, не само да више нису исти, него су им судбине различите до непрепознатљивости.
А од чега зависе те њихове даље судбине? Од нечег баналног, скоро понижавајућег: од тога којим си их ти редом узимао са гомиле. А ти си их узимао насумице, јер је стварно било свеједно, јер су сви стварно били исти.
*Живот*.
Код људи је та различитост још израженија него код ових чвракалица из приче: од самог тренутка кад се два гамета споје и настане човек, он је један, јединствен и непоновљив. Не постоје два иста, ни у једном тренутку. Околности му одреде даљи животни пут, неко прође боље, неко горе (и, наравно, свима се увек чини да су други боље прошли од њих) - углавном, толико о свим тим причама о некаквој "једнакости" између људи.
Равноправност? За њу треба да се боримо, за њу можемо да се боримо и за њу мора да се бори свако ко има иоле мозга, иоле образа и ко иоле држи до себе. Али, једнакост?! 'Ајте, молим вас, колика човек мора да буде будала, па да се заноси тим причама!
Нисмо једнаки, никада нисмо ни били, нити ћемо моћи да будемо. Е сад, који нас је то Мајстор инсталирао и да ли нас је захватао насумице, као ти оне прекидаче када си их уграђивао, или је то ипак радио плански и са неким смислом - о томе увек може да се прича.
Majstorske fore
Raznorazne smicalice kojima pribegavaju majstori kada ih gazda ne ispoštuje onako kako oni očekuju.
1. So u čok malteru za kuhinju.
Plafon se lepo izmalteriše ali kada domaćica počne da kuva, vodena para se kondenzuje, so u plafonu upija vodu i posle nekog vremena ta voda počinje da kaplje...
2. Cigla iz nekog starog odžaka uzidana u zid dnevne sobe.
Takva cigla polako ispušta crnu smolu i na zidu se pojavljuje fleka. Ne vredi naknadno malterisanje ni krečenje. Jedini lek je razbijanje zida i vađenje cigle. Slična fora je loženje vatre na podu po sobama u toku gradnje. Fleka se naknadno javlja na plafonu.
3. Rasečeni šešir ugrađen u odžak.
Na vrhu šešira majstori naprave dva unakrsna reza. Odžak neće da vuče i kada gazda pozove odžačara, četka i kugla ladno prolaze kroz šešir i odžačar kaže da je sve u redu ali dim se i dalje širi po celoj kući.
4. Tikve ugrađene u temelj.
Vrlo podmukla fora. Temelj drži par godina ali kada tikve vremenom istrule, zidovi počnu da pucaju a moguće je i da kuća padne.
5. Ima još mnogo toga, ali baš da vam ne prodam sve fore.
Možda mi nekad zatrebaju...
P.S. Tatko mi beše majstor.
Melkiesque
Kada na forumu ničim ne doprineseš diskusiji, ne budeš ni komični predah, a nikog čestito ni ne iznerviraš. Jednostavno, verbalna čorba, često u oooogromnom kazanu, koja ima dovoljan broj ključnih reči da bude na toj temi, a pritom je istovremeno i ništa. Šredingerova mačka foruma vukajlije, postoji, a ni ne postoji, simultano.
Neko: Šta ćete da radite ako uvedu kovid propusnice?
Melkijades: Pa svanulo bi nam jbt. Prvo što bih uradio otvorio bih kafanu samo za nevakcinisane. Organizovali bismo se, jedni druge šišali, zidali kuće, razmenjivali hranu i kartali se uveče. Uzeli bi neke vaks kurire da nam donose potrepštine i bakaluk. Svanulo bi nam bez morona, gledali bismo kako se davite u sopstvenom bezumlju i govnima. Lečili bi nas antivaks lekari...Ma milina.
odlazak do prodavnice
višeminutni deo svakodnevnice običnog čoveka. Ne i ako ste Grk. I živite u 5 veku pre n.e. Tadašnji mudraci većinu svog vremena provodili su napolju, crtali kojekakve pizdarije po pesku, kuntali po burićima, no najviše od svega voleli su ulaziti u konverzaciju sa pučanstvom koje je trebalo da predstavlja oponenta u filozofskoj raspravi, zamorče za najnoviji eksperiment ili šta već. Zbog svega navedenog velika je bila verovatnoća da će vas na putu do lokalnog bakalina presresti nekolicina učenjaka i ono što je trebalo da bude jednostavan odlazak do prodavnice pretvoriće se u višečasovnu agoniju.
atina, 467. pre n.e.
dom porodice Burusis
Ksantipa: E Stavros aj skokni do prodavnice i kupi jafolitanke i dve AAA alkalne baterije....sranje, zaboravila sam da živimo u jebenoj praistoriji, ništa kupi onda 200 gr. brašna i 100 gr. soli...
Stavros: Jebem te ja kilavu, samo sediš tu i čitaš to bulevarsko đubre, uvek ja idem..
.
.
Zenon: Des Stavro ša ima?
Stavros: Ništa Zeko, posla me ova moja guska po so i brašno, pa evo krenuh u prodavnicu.. Čujem da je Miškatos otvorio novu Deltu tu u kraju pa idem da vidim šta ima...
Zenon: Aha...Sad si na pola puta, otprilike, a?
Stavros: Recimo...
Zenon: Je l znaš da nikada nećeš stići do te prodavnice? Naime, prvo ćeš preći polovinu preostale razdaljine, pa onda još jednu polovinu te nove polovine, i još beskonačno mnogo polovina, i nikada nećeš stići. Je l' kapiraš?
Stavros: Da, da u pravu si, ipak odoh ja u osvajanje tih polovina,...(O Zevse moj, koji bolid...)
.
.
Spanulis(sofista wannabe): Oooooo, Stavros, nema te nešto u kladži ovih dana?
Stavros: Ma ćuti, od kad me sjebo Ergotelis za trines' bilijardi drahmi ne pojavljujem se više tamo..
Spanulis: Bedak, i mene prodo prošle nedelje, izgubiše kod kuće od Ofija nesrećnici... Nego da te priupitam nešto? Je l’ umeš ti da zviždiš?
Stavros: Pa ono, umem..
Spanulis: A je l' lokomotiva zviždi?
Stavros: Jašta da zviždi.
Spanulis: Vidiš, ti si onda lokomotiva!
Stavros: Da, da, svakako, to sam i ja odskora počeo da primećujem...Aj moram da palim ja sad, pozdrav...(cccc, šta uzo učini od čoveka..)
.
.
Pitagora: E Stale jes to ti?
Stavros: Idite bre svi u tri lepe pičke materine, ne može čovek od vas ni leb da kupi na miru..
Pitagora: Šta ti je bre, ja se obradovao što sam te video posle sto godina, a ti tako,...
Stavros: Izvini brate, iznervirao sam se baš, krenuo sam pre 2 sata u prodavnicu i nikako da stignem od gnjavatora..
Pitagora: Ne moraš da mi objašnjavaš ništa, znam kakvi su oni smarači, samo bi da iskoriste...Ej, aj kad si već tu, izmasiraj mi ramena, pliz?
Stavros: Ok, to mogu, ti si jedini koji me ne guši danas, je l' ovako?
Pitagora: Super si, sad nagni se još samo malo,.....taaakoo...E, super, ti ćeš mi biti hipotenuza....
Melkijades
Sirni namaz sa velikim procentom mlečnih masti. Dolazi u varijantama sa šunkom, neutral i sa biberom, da ti podmaže creva i transformiše ih u autoput za govna sa kojeg ista izleću svetlosnom brzinom iz bulje ravno u kenjaru.
Volim te, Melkijadese <3
Dekupaž
Nadimak za osobu koja na sebe znojem lepi prljavštinu.
A: Beži na drugu stranu, eno ga Mile dekupaž.
B: Zajebavaš me da se on bavi tim sranjetom.
A: Ma jok, čovek se kupa jednom godišnje, smrdi k'o tvor. Beži, videće nas!
Šerpa za kokice
Sredovečna tetka među šerpama, ne još propala da je krpe kalajdžije i cigani mada to se ne radi više odakle izvukoh sad to, a opet ne ni mlada delimano pička nafurana sređena među šerpama na koju se diže svaki lonac.
Ne mora baš da se pere posle svake upotrebe onako, masna, mutna ali draga daje poseban šmek kokicama zamašćenim, posoliti dosta, neki stavljaju i vegetu, ja sam protiv.
Ehhh a nekad se u njoj kuvale sarme samo za slavu pa se onako šepurila podgrejavajući i mameći vode na usta, a danas se u njoj koka omladina kukuruzna sirotinjska ali ona se pomirila, bitno je da radi i dalje, da se šljaka, da učini deci neki put, samo ne penzija memljiva u donjem delu sudopere među paučinom ili ne daj bože u šupi nekoj, garaži, ostavi, neće ona, ko Žarka, neće još u penziju, nek se i koka i masni bolje to nego da prazno odjekuje mrzeći se sa tvrdo zaklopljenim poklopcem.
Ima i onaj kućni aparat i ok je to samo što kokice imaju onda ukus ko stiropor posoljeni inače je ok, pa ok vam je ovde, ok, baš ste lepo sredili, el se puši ovde, ne? pa ne volimo baš, a ok, ok to je ok, evo gasim, nisam ni upalio, evo me na terasi već.
Spomenik podiže sebi za života
Kratka rečenica, ali ako stoji na spomeniku govori mnogo o pokojnikovoj situaciji, više nego i testament Pantelije Topalovića.
Zašto bi neko trošio pare na advokata i testament kada tako jednostavno može da popiša sve naslednike za vjek vjekov, JER (posle takvog epitafa uvek ima nenapisano JER)...
-Moše Štajn-
APOTEKAR
... dece nisam imao, pokušavao sam da se oženim ali nije išlo, sve nade sam polagao u sinovca Joakima a on me je izdao koristeći moju radnju da krade i preprodaje barbiturate, pravi Labelo sa uljem od kanabisa i pokušava da sintetiše neki "kristal met" što je gledao u seriji zbog čega se i zapalila. Da stvar bude još gora sav profit je zadržavao za sebe, daBogda ga u Kibuc poslali da sadi luka. Bolje ja da to uradim ovako, platio sam i grobno mesto 200 godina unapred, a posle da se proda najboljem ponudjaču i od tih para da se napravi jedan dobro opremljen Golem da kazni njegove naslednike.
-Milivoje Tankosić-
POLJOPRIVREDNIK
...nije Milivoje blesav, znam ja sa kim sam se po treći put oženio, pa Ljiljana je sahranila drugog muža sa prvim svekrom, a mene je garantovano planirala sa onim tečom obućarom što svi kažu da je bio peder, pa da me u grobu trti. A i jebo sam je sa ovim spomenikom kvalitetno ahahahahaha, da sam imo 5000 evra bi potrošio, a ne samo 2000, kurac će da prepokrije vikendicu u Vrujcima hehehe...
-Kostadin Arambašić-
AUTOPREVOZNIK
...nisam video veća govna od vas moje dece, bolje da sam u poljski klozet izdrkao nego vas napravio, i vaše majčine pizda li joj materina kurvina. VAS da pustim da me saranite? Pa vi ne biste bili sposobni da me zamotate u najlon i bacite u jarugu kad budem mandrknuo. Za sve oko sahrane sam zadužio Žiku Džbonglu što sam mu ostavio i tamića sa preporukom da vam, ukoliko se pojavite jebe mamu kockarsku, narkomansku i kurvajnsku. Marš u pizdu materinu!
Kotrljan
Дискретни Сизиф животињског царства. Негде при дну ланца исхране, овај скромни инсект мукотрпно ради за ''парче леба''. Пред спавање се предано помоли балегарском богу само да сутра не налети на пролив.
Да се разумемо, некоме и говна имају вредност.
- Еј, бгате, шта се ради.
- Ево, бгате, котрљам. Иде зима.
- Е, јеси домаћин.
- Знаш како је, ситна деца, голема жена. Док сам био момак, један брабоњак ми трајао 3 дана. Немој никад да се жениш!
Semafor sa pokazivačem vremena
Семафор који показује колико би још морао да чекаш на зелено да ниси прешао на црвено.
Ne držimo to više
I trgovcu dodje njegovih pet minuta. Nabavio si robu i platio je jer su te zilion njih pitali jel imaš to nešto i odlazili sa razočaranom facom kao onaj zec kad je otkrio da nema bureka od šargarepe a sad ti stoji i hvata prašinu, niko te ne pita za nju. Ili još gore pitaju, dive se, kažu da nije skupo i odu. Jedva se rešiš tih sranja u nekoj kompenzaciji ili ih pokloniš nekom, kad eto ga pavijan koji traži BAŠ TO, i stvarno bi kupio. Tada i nehotice ispliva sva frustracija i zloba nastala promašenom investicijom i uzme neslućene razmere.
-Dobar dan. Vi ste imali one šešire razne, cilindre, polucilindre i to?
-Da imao sam SVE vrste šešira, uvoz iz Ćeške, "Begej" Zrenjanin mi nije bio ravan.
-A gde su vam?
-Ne držimo više.
-PA KAKO ne držite više stalno sam to gledala kod vas!? Pa jel ima negde na drugom mestu?
-Nemam pojma. Lično ne verujem ali pogledaj za svaki slučaj.
-Jao pa šta da radim sad? Studiram dizajn i za sutra MORAM da imam cilindar...
-Nema ne vredi. Jedino... Al ko će sad da ide tamo... Ništa.
-Šta?
-Ma odneo sam neku staru robu u vikendicu na Crnom Vrhu, ako nije neki tamo ostao...
-JAO molim vas, mnogo bi mi značilo, evo platiću put i ja ću da vas vozim.
-Ma tamo samo traktor i džip može da prodje, nemam ti ja vremena da se cimam sad, večeras su oni cigani u "Moja kuhinja-moja pravila" ahahaha, jel gledaš? Za desert ima sto posto da naprave Cigansku tortu haha, ukradeš dva jaja i...
-A da idemo zajedno do tamo? Da ti JA pravim društvo? M?
-Koji ćeš mi kurac? Ako se zaglavim nema neke vajde od tebe.
-Ti si bre glup malo? Da IDEMO JA I TI TAMO, jebeš me u fulu, vratimo se sutra ujutru?
-DA TE JEBEM i dam ti cilindar? Neće moći. Odvedeš kravu kod bika-platiš, krmaču kod vepra-platiš, kerušu kod kera-isto, a ja treba da skačem džabe i još doplaćujem. Još treba da ložim vatru i čekam dva sata da mi se guzica ne smrzne. Jok ja. A i znam ti oca nije fora.
-Ali meni treba...
-Alo mala. NE DRŽIMO TO VIŠE! Lipši, boli me kurac.