Patkolika
од eng. Duckface
(lat. Anatis Faciem)
Општа помама интернет габор-шљама да пући уста гротескна. Мало притом накриви главуџу устрану, мислећи, да се изражајно види јагодица, а оно - катастрофа!
Постоји и Патколики, eng. Dickface
када неко личи на Патку, тј. мушки полни орган, уд.
Зашто патка личи на tuki?
Зато што људи поваздан патке мешају са гускама, а ове потоње су туки налик. Тако што су танке и дугачке горе (имају кљун), а обле и шире доље, у абдомену.
Уз то покрет кљукања гуске, је сличан ”кљукању гуске” у доколици .
”Јаооо, менеее, родила мајко патколико! Кукууу! Сиви тићу!”
Profi Pivo®™
Будући мега-српски-über-балкански-бренд.
Дозволите д’образложим:
опште је позната маркетиншка стратегија да се производ заправо продаје УЗ неку апстраховану жељу/тежњу циљног потрошача. Нпр. ”слобода” продаје цигаре. Клише male bonding - мушке (читај: братске) присности, тако најчешће продаје пиво.
Тј. вопи.
Сисе су други принцип: секс и храна драже у људској јединки исти мождани центар награде. Притом имплементирана идеја да је кул да се лоче марка ”Х”, јер се под гасом замишља као познати Урбани Глумац из рекламе, а о њега се чешу рибе у јатима.
У рекламе.
Начин живота (тзв. лајфстајла) је краљ међу увалама. Конзумент користи производ ”ХУ” а уз њега добија читав пакет ’једниствених особина’ и припадност ’елитној’ групи. Најеклатантнији пример је Apple Mac са њиховим Think Different, где милиони џибера (част изузецима) верују да су заиста ’другојачији’.
Е ту спада Профи Пиво®™.
С једне стране се подилази урбаним професионалцима, који у потенцијаној реклами могу да виде аспекте свог (жељеног) статуса, штајазнам: лаптоп-кола-рибе-мермер-дискотека-актовка-са-шифром.
С друге стране се подилази ’транзиционим губитиницима’ који иако немају професију, уз ово се пиво осећају, брате, профи!
Притом, сленговно (слен-говно) је и примамно, за изговор и over-употребу.
Профи Пиво®™ уз благо искривљену ’браћеле’ усну, низ исту се скотрља,
само тако.
Реклама 1.
Срђан Шапер седи у белој канцеларији, ИКЕА намештај, MacBook Air му на сточићу. Окрене се ка камери и каже: ”Након напорног дана политичког спиновања, пожелим да се опустим.” (Звук отварања пива ван кадра.) Већ му је у руци флаја: ”Зато је ту Профи Пиво®™, пиво за успешне.”
Реклама 2.
Седи Милорад Мандић Манда испред продавнаје и пљуцка по тротоару. Пролази случајно туда Биг Лале, угледа Манду, и преко рамена довикне: ”’Де си Манда! Какав си?”
”Профи, брате.
Профи.”
Sveti Sava Kovačević
Редак народни херој међу свецима. Покошен пушкомитраљезом на обали Сутјеске. (Сумња се у Св. Јосипа Кумровачког, као наредбодавца ликвидације Савине. Овакви инциденти су општа појава у палео-периоду.)
У част овог јунака, школарци сваког 25. јануара цртају и сликају Саву, у техници акварел-гваш на блоку бр.5. Тада се и хорски пева пригодна песмица ”Ковачевић Сава Школска Слава”. Портрети након тога бивају ритуално одложени у контиш, где весело пуцкета ватрица, разгаљујући зимско послеподне. (Деца џарају ватрицу и поју: ”Колико варница, колико парница”)
Често бива неправедно замењен са српским архиепископом Савом Немањићем. Случај чисте хомонимије.
Св.Сава Ковачевић, је описан у народним приповеткама као промићуран испосник-луталица, који сељацима и лаковерном живљу смешта свакаке бургије.
Тако су једном, негде у Босни, партизани чучали у јендеку, тј. у заседи, очекивајући немачки конвој сас храну и јорганче.
Кад ето ти га камион, брекће брдом. Партизан баци гранату под њега, ова гркне, а Швабо изненађен, укочио се и колута очима. Ал’ не задуго - евеги бајонет под плећку. (Швабо 2, сувозач, је умро природном смрћу, од зорта.)
Отворе партизани цераду, кад - ћунер!
Нема ништа до нека кофа у ћошку, смрди на коломаст, а празна.
Ништа, јебига, партизани крену да глођају гуме од камиона. Мали залогаји, наквашени пљуцом, да омекне.
Кад ето ти га Св. Сава Ковачевић на кобили Даворјанки, пита оне партизане што глођу, шта се збива. Ови веле: требало је да буде унутра свакаког кољива и таране, ал’ нема ништа, него она масна кофа тамо. Па су се снашли и сад глођу гуме.
Тек ће Сава:
”Рањеницима гуме!
Вама фелне!”
Matija Obrećković ”Žika”
Рођен 29.11. 1939. године на Ченти. Основну школу завршио у селу Гнусно Дубоко, ниже разреде гимназије у Фрулашину и Славонском Броду, а вишу гимназију са матуром у Краљеву. Отац Жикин, Вук Обрећковић је био официр војске Краљевине Југославије који је погинуо у Словенији 1989. године. Школске 1968/69, године уписао се на Филолошки факултет у Београду на групу за југословенску и мањинску књижевност. Није никада дипломиро.
Прву пјесму је штампао као гимназијалац 1977. у „Масној култури".
Обрећковићеви прозни и поетски текстови приређивани су за позориште и извођени на домаћим и страним сценама. У Народном позоришту у Београду је 1998. године изведена „Леђа Вука Маснитога“, а потом монодраме „Рече ми један чукур“ и „Не знаш ти њиа“.
У Загребачком театру „ИТД“, „Казалишту мастних“, „Мљазавцу“, „Театру М&М“, Србском народном позоришту, „Клубу Мњух“, изведене су позоришне представе по Обрећковићевим текстовима.
У Савременом позоришту у Београду изведена је 1960/61. комедија „Београд некад и Нови Сад - сад“, са истоименим комедијама Стерије и Нушића.
Написао је две телевизијске драме и две једночинке за дјецу које је Телевизија Београд емитовала 1986. и 1987. године.
Адаптирао је (са Бориславом Обрећхајловићем Џихадом) „Морски Жијенац“, представа је изведена на сцени Народног позоришта у Београду.
Драмска поема „Мљеуч - трагедија која траје“ (са Душаном Радовићем) преведена је на њемачки језик (Mliäwsch-Tragödie, Frankfurt am Main 1969) и енглески (Mlieuwch: Permanent tragedy, New York 1970).
Записи из књиге „О међуножју“ преведени су на енглески под називом „Random Targets“ 1970. године.
За своје пјесништво Обрећковић је добио награде: Милан Дакић Дака, Октомберску, Седмојулску Жичу, Змајево, Дисово пролешће, Беловодску клозету, Златни крст кнеза Лазара Хребељановића Хребељана, Равноморску, Стефан Митров Љумиша, Велику Базјашку повељу, Одзиви Филипу Вишњићу, Библиос, Награду Вукове задужбине, Његошеву награду, Жичку власуљу итд.
За поему „Ћераћемо га још“ добио је награде Типар, Златни бестселер, Јован Дучић и Лаза Костић.
За дописног члана САНУ изабран је 1983. године, а за редовног 1991. године.
Његова супруга се звала Вера Обрећдољска (њој је посветио једну од његових најпознатијих песама, коју је касније изводио Арсен Дедић) и са њом има ћерке Блудмилу и Гељану.
Академик Обрећковић је један од ретких академика који су Слободана Шиљошевића критиковали још 1991. године (нпр. "Српска војска је заузела Скадар и Једрене, а ова не може Ћорово Село и Жење (Време, 2. 12. 1991.)). Током његовог режима учествовао је на бројним протестним скуповима.
Обрећковић је близак пријатељ Мирослава Прштунице. Обрећковић активно подржава Демократску странку Србије на чијим је митинзима више пута и говорио.
Од 2009. године је Председник Фонда Слободан Јовановић у Београду
”Оно што није чудно Његошу није чудно ни мени!”
Emisija Polarotor
Rane devedesete.
Zimsko poslepodne.
TV uključen u pozadini.
Prof.Dr.Inž.Dragan Ćosić i
Zoran Modli, nešto ćaskaju o 3DStudiju.
Još malo pa će Šoder Lista.
Narodna Umo-tvorina
Идеја која потиче из Народа, Народом инспирисана или је истом
од политике наметнута, а која притом и снажно заудара.
Чим је чујеш изговорену, или прочиташ написану,
ошине те по мозгу као твор жлездом.
”...Кад будем млађи
Учићу с разумевањем
Кроз игру
Distant learning
Редовно
А не кампањски
И у последњи час
Нећу бити скроз одличан
Него јак четворкаш
Полиглота
Причаћу
Инглиш
С тренди акцентом
И зналачки умиксан
Компјутерски сленг
Домаћу спику
С посебним нагласком
На говор тела
И невербалну мимику
Речју
Све језике
Без муке
Матерње и татерње
Осим језика мржње
Кад будем млађи
Нећу бити члан САНУ
Ма колико ме притискали
И седели за вратом
Да им то учиним
Нема силе да ме наватају
И упишу у ту фауну
Маторих деструктиваца
И окљоцаних лузера
(Читај ратних хушкача
И клерофашиста)
Заобилазићу ту зграду”
М.Бећковић
”Кад будем млађи”
Nastrana šala
Користе је људи који су већ претегнули на силазну страну живота,
да придобију сагласност саговорника и потврде сопствено стајалиште о било којој теми.
Прешједник Тадић: (истргнуто из контекста)
”...то би било као кад би ја сад с покојним Влајком (Стојиљковићем)
ишао по кућама као акушер и порађао жене, ово-оно.
Шалу настрану, преостаје нам још читав низ корака ка коначном решењу
санџачког питања...”
DŽABAT
Стара српска ријеч (читај: турцизам),
са значењем: лака плетена обућа, опанак, обојак, назувак, патичица, најка, опанче.
”В современном татарском языке слово чабат, чабата означает "лапоть", т.е. обувь, сплетенная из лыка.”
Ирек Биккинин, ТЮРКИЗМЫ В АНГЛИЙСКОМ ЯЗЫКЕ
Мирно спавај нано
D
Све капије затворене
Cm D
Само наша није
Gm D
Чула нана да долазиш
Cm D
Чула па ме крије
D
Мирно спавај нано
Cm
Све је закључано
D Cm D Gm
Моје срце није
Cm D
Џабат и капије!
DŽenerika
1. Generica - označava brendovski zasićenu srednju Ameriku, gde se Brendovi (Brendoni i Brende) nižu u dugom i istovetnom nizu (Старбакс, СевнИлевн, Геп - па јопе!).
Primenjivo na svaku državu, pogotovo Srbiju, gde je žaba imala od koga i da vidi.
2. Prunus cerasifera - drvenasta biljka iz porodice Šljiva, raste svuda, ponajviše u Blokovima bližim reci. Plod je mesnat, boje žutozelene i ružičaste. Moš'se jede, umereno. Dobra je za decu i trudnice.
"Jooj, Avdo, vidi što je ovde lijepo!
Sve dućan do dućana!
Kluz,
Kraš,
Beko,
Progres,
Tehnohemija,
Čajavec
i men' najmiliji
Šipad!"
Stomakšn
Stomach Action - kada ti stomak diktira dnevni red, pogotovu tamo oko Svetog januara.
Jelica: "Значи - данас је Свети Наум Охридски, тј. Туциндан, не ваља тући децу, али зато можемо да тучемо ракијештину. Сутра је Бадњи дан, ваља се побро припремити, имам неку траварицу, узела у Делта Ситију. Онда иде Божић, ту има руске, има сарме двобојне, имам картон Вранца, суви врат, кувана јајвара.”
Radica: ”А шта ћемо за Светог Доситеја Загребачког?”
Jelica: ”Па имам неке лигње у фриџу.”
Blagoutorbije
Lapsus linguae - namjesto Blagoutrobije, ukazavši na Vaš zategnuti burag, prijavite da je u Vašije gaća, pun buđelar. Posle Vas kad odete na zahod, izbodu konjušari, olakšavši Vas za jedno 50 evrića.
Varijanta Blatoudrobija, kada nemate ni koru leba a Sveta je Nedelja, pa zamuljate suvu ilovaču u mlaku vodu - udrobite blato.
Gospa Femka: "Ta jelte, Proto, kako Vam je prijao ovaj kasni, letnji ručak?"
Protojerej Džibuti: "Pravo Malo Blatoudrobije!"
Gospa Femka: "..." (ćuti i gleda ga; ne razume)
Protojerej Džibuti: "Ne, nego, htedoh kasti, Blagoutorbije! Malko mi je jezik odebljao, i u zube mi se ova bradurina zapliće!"
Gospa Femka: "...Ju, Proto, tu ste me za trenutak zabrinuli!"
Nepostojeće T
U pojedinim rječma u serbskome jeziku koje u svoemu posliednjem slogu soderžuju slovo "T", a iste slijede pridjevima koji isto slovo takovoe soderžuju unutar, jedna od ovih rječi mora svoje T ispustiti.
tako, ispravnoe reć:
MASAN KRST
ili
MASTAN KRS
(isto važi i za: PRS, MRS, TRS, OBRS)
Skrotula
je pržena poslastica iz primorja, nazvana tako zbog svoje formalne sličnosti sa muškim skrotumom (scrotum, lat. kožna torba). Ovaj desert je prijatnog kiselo slatkog ukusa, usled duge marinature, bogat vlaknima i veoma nutritivan. U Boki, zovu ga i Škrpjela.
Ne zameniti za Škrofula, med. tuberkolozni otok žlezda, otečena i otvrdla vratna žlezda, guka;
Sakojner
Romski korporit kežual.
Viko Torijani: "Ti crni Sakojneru!"
http://www.youtube.com/watch?v=UAOu6rts79I
Sarmicid
Termin izbačen iz rezolucije o Prebranici,
zbog svoje kulinarske nepodobnosti.
Zamenjen terminom Sarmni Zlačin.
naopako
Nà! - Drž'!
Opako - Grdno, Zlo
Naopako - Grdnodrž', Držogrd
Zlo i Naopako - Grd & Žogrd
Napasnik: "A šta ako ja sad pojedem ceo ovaj usoljeni bakalar bez 'leba, ha!?"
Gospoža Dafina: "Hudič in od zgoraj navzdòl!"
