K'o iz groba
Doteran, lepo obučen. Pantalone, košulja, sako, kravata, cipele, obrijan, očesljan...
- O, pa de si ti krenuo takav? K'o iz groba da si izašao!
- Što? Šta mi fali?
- Ma ništa brate, kažem baš si se picn'o.
Imate li neki dezodorans bez propilbetaparabena?
Najefikasnije pitanje za skidanje sa kičme onih šunjalica po parfimerijama koje te vrebaju iza svakog rafa.
Ljubitelj saut parka
Po pravilu, čovek sa savršenim smislom za humor. Niko nikada slučajno neće imati dovoljno veliki smisao za argumentovanim puštanjem muda da dovede u pitanje genijalnost te, mogu slobodno reći, najseljačkije i najkretenskije crtane serije ikada odrađene.
Ljubitelj saut parka ne propušta da ubaci neku foru iz ikste sezone i epsilonite epizode kada je kartmen rekao neku difolt rečenicu koju inače ponavlja 20 godina iz epizode u epizodu samo menjajući subjekat kome se obraća. Takođe, ne propušta da prepirča svaku novu epizodu, jer pobogu, niko drugi nije sposoban da, ukoliko želi, istu odgleda. Na odgovor da ne gledaš sautpark, dobijaćeš neki odjebitis mnjeh odgovor u smislu kolko si zaostao, ne shvatajući koliko je zapravo zatucan, ukalupljen u sveprisutnu politiku udifoltljavanja globalne populacije i ispiranju mozgova, doduše na relativno galantan način.
Najgore je kada se na istom mestu nađu dva ili više ljubitelja sautparka, što nije tako redak slučaj. Učešće u razgovoru normalnog čoveka prestaje da igra relevantnu ulogu, te ste slobodni dohvatiti se obližnje štangle i u mislima mljackati po lobanjama kretena koji ne shvataju koliko jebeno idu na kurac sa prepotentnom nezanimljivošću. Govno im pod nos!
rendom dan 1:
Retard: E de ste društvo, šta ima, e, e, el gledao neko sinoć sautpark, e najjača epizoda ikad, došo kartmen i rekao svim jevrejima da mu ližu jaja, e, e, e provali koliko je to carski jebote.
Krembil: Jao jeste jbt. Smejo sam se tri sata posle epizode, i da, onda su ubili kenija.
Rendom kul lik: mnjeh.
rendom dan 2:
Krembil: E de ste društvo, šta ima, e, e, el gledao neko sinoć sautpark, e najjača epizoda ikad, došo kartmen i rekao svim crncima da mu ližu jaja, e koji car, nemam reči, on je najjači lik ikada, ikada!
Retard: Jao jeste, znači umirao sam od smeha kolko je bilo dobro, još je posle prdnuo i ubio kenija izduvnim gasovima. Jedva čekam sledeću epizodu.
Rendom kul lik: ... mnjeh.
rendom dan 3:
Retard: E de ste društvo, šta ima, e, e, el gledao neko sinoć sautpark, e najjača epizoda ikad, došo kartmen i rekao svim pevačima da mu ližu jaja, ali je prvo umočio jaja u tabasko sos pa mu je bilo do jaja, joj jebote koliko e on do jaja nemam reči.
Krembil: Jao da, da, da, a onda su ubacili kenija u bazen tabasko sosa pa se udavio dok mu je ljutina nagrizala oči. Brate, kartmen je najjači lik ikada, hoće li im ikada ponestati genijalnih ideja?
rendom kul lik: brate...
Retard: Šta je bilo rendom kul liče?
Rendom kul lik: Ma ništa...
rendom dan 4:
Krembil: E ljudi, ste gledali sinoć poslednju epizodu sautparka a?
Rendom kul lik: E...
Krembil: Čekaj da kažem samo, e došo kartmen i el se sećate one epizode kad je isprozivao sve jevreje? E sad je uzeo samo jednog jevreja, i naterao ga da mu liže jaja. Jao brate, znače mojsije se prevrće u grobu, koliko su samo kul iz epizode u peizodu su sve jači.
Retard: Da brate, i onda su ubili Kenija...
Rendom kul lik: o bože...
rendom dan 167:
Krembil: E ljudi ste geldali sinoć poslednju epizodu sautparka?
Rendom kul lik: Ne.
Retard: rendom kul liče, gledaš li ti uopšte ikada sautpark, jebote, to je najgenijalnija serija ikada, znači kidaju kako su dobri, ono, guba matori.
Rendom kul lik: E gledao sam onu jednu epizodu gde Kajl nešto jede govna pa Onda dođe Rendi i kaže Šefu...
Krembil: Šta? Ma šta sereš bre, nego slušaj, došo sinoć kartmen u starački dom i naterao sve matorce da mu ližu jaja jebote. Kolko sam se smejao, znači ono, uništili su me.
Retard: Jebote da! Probudio sam kevu u sobi pored kolko sam se smejao. Brate, onda kad su se posle matorci razgnevili pa pojeli Kenija, brate, ništa originalnije nisam video hiljadu godina. Majke mi, svaka epizoda im je bolja od prethodne!
Rendom kul lik: E, aj ćao.
Dičiti se
Kurčiti se.
eng. dick /dik/ -> kurac;
dikiti se, posle palatalizacije -> dičiti se
U Srbiji se najčešće roditelji diče svojom decom, ili žene muževima.
Ili se pak homoseksualci međusobno diče.
Značenje izraza je najpribližnije definisano izrazima puštanje muda i ponositi se.
Darinka: E Života, gde je tvoj Sava?
Života: Eeeee Sava, moj ponos i Dika, na poslu, da vidiš što sam mu ispleo roze čarape, mekane ko duša...
Darinka: Pa i moj Milorad ima i poso i čarape pa se ne kurčim ko ti, pedere jedan.
Sisurina
Суперлатив сисе, означава повећу анатомску творевину која се појављује у две инстанце на предњем делу тела, женскога. Некад и мушкога.
Сикица (сисица, сисић, титић) ---> Сиса ---> Сисурина.
Али, то је и карактерна особина.
- Извините, госпођо, испала вам је сисурина.
- О, хвала господине. Прави сте џентлеман.
* * *
- Даре, синоћ смо правили журку с неким бичаркама, али те нисмо звали намерно, да би после сви могли да ти кажемо како смо синоћ правили журку с неким бичаркама, а тебе нисмо звали, намерно.
- Маре, ти си једна Сисурина, је л' знаш?
- Јебига Даре, бичарке кажу да их не занимају домаћи црнци, само они оригинални.
- Сисурина...
Meko priča, tvrdo uteruje
Licemer nad licemerima.
Osoba koja se pravi da je fina i slatka a ustvari je iskonsko zlo.
Nastupa sa tunjavim glasićem i lažnim osmehom dok potajno radi na tome da vas sjebe.
- Eno je ona rospija Nataša.
- Što tako kažeš? Ona je baš slatka i fina.
- Slatka je k'o šećerna bolest.
- Ma daj, šta ti je ?! Ona je uvek tako nežna i ljubazna prema svima.
- To ti je pica sa dva lica. Meko priča, tvrdo uteruje. Videćeš već ...
KINEZ KOJI PECA
Bio jednom jedan tržni centar po imenu „Delta siti“ instaliran na Novom Beogradu. U njemu beše svega, čak i od ptice mleka. A muzli su i mušterije. Oni koji su imali para mogli su sve da kupe. Oni koji nisu, mogli su da se kupe. Vlasnik „Delta sitija“, inače Alfa-mužjak, sa Iks – Ipsilon hromozomima, otporan na Gama-zrake, beše Miroslav Mišković. Svakoga dana Mišković, imaše običaj da šeta po obližnjem Savskom keju. U holu „Delta sitija“ održavale su se tih dana humanitarne akcije za decu sa Kosova, pa na suzi lak Miroslav, ne beše u stanju da gleda toliko praznih džepova koje je neko drugi ispraznio. Odlazio je kraj reke da pusti mozak na pašu. Za to vreme jedan paša u Turskoj odlazio je da pusti mozak na Miroslava.
Šetajući kejom, Miroslav primeti da jedan Kinez sedi svakoga dana na obali i peca. Svakoga dana on upeca samo jednu ribu i odmah ode kući. „Zašto peca samo jednu?“ ne bi jasno junaku naše priče. Dani su bili lepi, voda bistra, a riba - kao kod ginekologa. A Kinez peca samo jednu! I jednoga dana preduzetnički duh Miroslava ne moga da izdrži pa on stoga priđe Kinezu na obali.
„Gospodine, danima vas posmatram i ne mogu da odolim da vas nešto pitam. Zbog čega svakoga dana pecate samo jednu ribu?“
„Jedna riba mi je sasvim dovoljna“ odgovori smerno Kinez, češkajući se po majici sa likom Brusa Lija.
„Zbog čega ne upecate dve ribe?“ bi uporan Mišković.
„Ne razumem, šta će mi? Hoćete da se ugojim?“
„Pa zar kod vas kosookih nije na ceni biti sumo-rvač?“
„Pobrkali ste. To su Japanci. Mi smo Kinezi.“
„Ma dobro, ja vas žutaće uopšte ne razlikujem. Znate kako se to zove?“
„Glupost?“
„A ne! Tolerancija! A da bih vam dokazao koliko sam tolerantan pomoći ću vam da se obogatite. Ja sam znate beli mag ekonomije u Srbiji. I podeliću sa vama tajnu uspeha poznatu u ovim delovima sveta kao „Miroslavljevo jevanđelje“. Dakle, morate da pecate dve ribe“
„Ama, dragi čoveče, šta će mi dve ribe?“
„Jednu jedeš – drugu prodaš i profitiraš!“
„I šta ću posle?“
„Od tih para kupiš drugi štap pa pecaš sledećeg puta četiri ribe!“
„Četiri? Zaboga, šta ću s njima?“
„Jednu opet hasaš, a tri utopiš i kupiš mrežu. Pa na vodu“.
„Ali ja nemam čamac.“
„Polako. Dođeš u jednu od mojih banaka i uzmeš kredit koji ćeš da otplatiš pecanjem. Ali pecaćeš samo one skuplje ribe. Somove recimo.“
„Potreban je som da bi se kod vas digao kredit?“
„Da. Ili štuka. Dakle, kada budeš imao čamac pecaćeš jata riba i uskoro ćeš moći da zakupiš tezgu na ribljoj pijaci.“
„I šta ću posle?“
„Imaćeš direktnu kontrolu nad prilivom kapitala. Kada budeš vratio prvi kredit uzećeš drugi, veći, na duže.“
„Šta će mi još jedan kredit?“
„Da zakupiš zemljište i otvoriš mali kineski restoran. Kad podigneš kredit polovinu novca odvoji za materijal i troškove a drugu polovinu odnesi u opštinu da njome pomogneš predsedniku da shvati zašto ti treba taj lokal. Znam ga lično, još dok se pre dvadeset godina igrao u pesku, u Iraku, sa priznanicom od oružja čika Sadama. Dakle, tako za nekih pet godina dobijaš restoran. „
„I to je to?“
„Tek si počeo! Ulažeš u biznis, preuzmaš „know-how“ tehnologiju iz inostranstva, ideš na dokvalifikaciju, primaš strane eksperte, otpkupljuješ licence, dovodiš kuvare sa Zapada, poštuješ HASAP standard i na kraju uđeš u stranku i za desetak godina dobiješ novac za veliki restoran u centru.“
„Stranka? Ja nisam u stranci. Mi Kinezi smo tradicionalno ljubitelji komunizma a ovde su na vlasti demokrate“.
„Demokrate? Sine... Samo se ti učlani u stranku na vlasti i nemoj da sumnjaš u čika Miška. Ja sam pored tebe sve vreme, tu odmah, polu-levo, u rubrici „Procenti partnera“. Trebaće ti ovakav sekundant, kad izađeš napolje.“
„Iz restorana?“
„Iz zemlje! Na strano trižište! Na Zapad“.
„Ali ja sam već zbog posla na Buvljaku došao na Zapad“.
„Druže, jadan si ti ako ti je Srbija Zapad... Ti ćeš sa svojom licenciranom ribom u Meku dobrog jela! Evropa! Pariz, Rim, Berlin! Ma neće proći ni dvadeset godina a svi će hteti tvoju kinesku ribu! Jer si Kinez, kontaš?“
„Da... Znači to je kraj?“
„Ni blizu! Danas ne možeš da se baviš samo jednim poslom. Moraš da investiraš u najisplativiji posao u zemlji. A to je kod nas politika. Dakle investiraš u neku stranku. U stvari u što više njih, za svaki slučaj. Oni pamte sve, pa ti posle izbora daju neko mestašce u skupštini ili ti bace neku kosku u vidu neke funkcije prilkom privatizacije, tendera ili prodaje akcija. A ako ti se ide u politiku onda se lepo skloniš u upravni odbor neke međunarodne firme, pa bog! Obavezno se pokrsti u pravoslavca. Boli te uvo, ništa ne košta. Pa državljanstvo, dubl. I ko zna, možda zaglaviš u nekom diplomatskom predstavništvu. Ili u nekoj od onih nevladinih organizacija što ih prave oni narkići-hipici da čuvaju kišne šume i spreče glad u Africi. Ma ima da postaneš Godzila svetske ekonomije! Brend bre!“
„Godzila je iz Japana.“
„Nebitno, sinak! Za četrdesetak godina ti si milijader!“
„I šta ću onda da radim?“
„E tad više ništa nećeš morati da radiš. Imaćeš sve. Lepo uzmeš štap, sedneš na obalu reke, opustiš se i pecaš...“
„Ali, gospodine“ Kinez ga pogleda svojim dubokim očima „JA TO I SAD RADIM“