Mira Stupica
Синоним за трајност. Надживела је сваког. Од њеног пепела ће справљати лек за смрт.
-У салону Мире Ступице-
Служавка: Умро је Јосиф Татић!
М.С: Хехехе... Саћу зовем Цунета...
Voleo sam devojku iz stada
Химна просечног чобанина, напуштеног и остављеног негде у пустоши да чува овце, или, метафорично, оних лепих, обичних дечака који се увек заљубе у глупачу са сплавова са карираном торбом.
Zvezda možeš biti ti!
Има већ годину дана како сам променио свој однос према деци, коју иначе претерано и не волим али дошао сам на идеју да сваком детету за које проценим да је иоле паметније, кажем како га у животу чекају неке лепше и веће ствари од блата у коме се окотило и одрастало.
Разуме се, већина деце којој прорекнем светлу будућност су урођене пропалице и пробисвети који неће мрднути из свог села а камоли да ће успети нешто. Брзо ће заборавити и моје пророчанство и обећана светла Париза...
Међутим, ако се ипак деси да неко од њих заиста успе, цео живот ће помињати како им је неки човек „већ у детињству“ све предсказао.
Иван Ивановић: „Испричајте нам онај занимљиви детаљ кад сте били мали, па кад је дошао онај просјак...“
Брена: „Да, да... Дошао неки човек код нас пред капију и тражио чашу воде. Тад смо били јако сиромашни, мама и стрина су пиле кафу у дворишту. И кад је попио воду, погледао је баш у мене и рекао: 'Ова мала ће бити велика звезда, имаће много пара, путоваће!'
То је за нас у Брчком било незамисливо.
И онда му матер изнела пите... Све остало је историја...“
Dobro mu ga nadeni
Често се родитељи тек рођеног детата нађу у необраном грожђу. Које име одабрати? Шта рећи? Какву поруку послати?
Ако су имали ту срећу да добију сина, ондак му свакако треба дати лепо име, рецимо Аљоша, Матеј, али ни Лука и Петар нису лоша решења. Али, ако су имали нешто мање среће, те уместо малог куроње фасовали ћеркицу, онда је име Клара сасвим солидан избор, звучи оперски, отмено, није лоше ни Ана-Марија, јер на крају свих серија, ипак буде коначна наследница.
Отац: ,,Какво име детету да наденем, драга?"
Мати: ,,Ког је пола драги?"
Отац: ,,Па, синчина, дабоме! Какво име желиш драга?"
Мати: ,,А да га Жуњом назовемо?"
Отац: ,,Жуњо? Може! "
Мати: ,, Ал смо му га добро наденули!"
Заједно:,, Ала!"
Okupiti muve
Умрети за стално, дефинитивно.
Имао сам оца, био је звер од човека. Тукао је мене, матер и сестре сваки пут кад би се пијан вратио из гостионе. Нарочито мене.
Међутим, пре коју годину отац се напречац разболе и умре. Цироза.
Стојимо матер моја, сестре и ја поред одра, ковчег отворен а ладан мрц лежи у њему, вилицу му подвезали марамом као да има зубобољу. Ми, стојимо и немо чекамо, пребледели од ужаса. Страх од батина нас не напушта. Погледујемо се међусобно и све мислимо: Тата ће се пробудити сваки час, устати и поново узети корбач да нас казни што га не оплакујемо довољно. Нико жив не верује да је отац заиста мртав. Него бројимо модрице и ћутке гледамо у ладан леш.
Тако смо, уз његов ковчег непомично стајали цела два дана. Већ трећи дан отац поче да се осећа. То је једино осећање које је имао у животу. Стаде да окупља муве око себе. У то дође и санитарни инспектор, те заповеди матери да га сместа сахранимо.
Ето, ако до сад нисте знали шта значи ,,окупити муве", сада знате.
Novosti iz starih novina
Вести писане у нашој краљевској штампи од до II св. рата, одисале су прелепим стилом и донекле збрком у информацијама. Али то су биле лепе вести, ако не по садржају, оно по форми.
У поређењу с овим данашњим, биле су далеко боље.
6. јул. 1927.
Јуче код Говедарнице жандарми ухватише једног опаког тата који уза се имаше крмка и пола вреће соли и три џака шенице. И крмак и тат су полицији знани одвајкада, јер је поштени домаћин Никола Балабан пријавио да су му разбојници о Видову дану покрали амбар те однели со и шеницу. Али то им не бејаше довољно те доцније оробише и шталу те из ње однесоше крмка и двије кокоши и три џака шенице.
Жандарми овог гнусног тата приведоше судији а он наложи да се тат затвори у Црну кућу, а да се шеница, со и крмак врате ономе чији је.
Deklaracije na proizvodima
Понекад имам осећај да их пишу зајебанти.
Заиста, ако сте икада пажљиво прочитали декларацију на неком леку или уређају, видели сте колико те декларације обилују глупостима.
ЖЕЛИМИР: Види Ђуро, брате, шта пише на кондому! ,,Користити само за спољну употребу. И то једнократно!"
ЂУРО: А јој... Од кад то?!!!!
ЖЕЛИМИР: Ниси знао пре?
ЂУРО: Ма одкуд сад то?! Ја годинама једем кондоме и сачекам да их просерем, онда их опет поједем и опет просерем... И тако ми кондом издржи и по месец дана...
ЖЕЛИМИР: Али, види: овде лепо пише... Спољно и једнократно...
Žagubica
Дакле то је место где се губе жабе. Бермудски троугао за жабе, то је то. Само људи који се баве овим тешким послом, сакупљањем жаба за незасите Италијане, знаће о чему говорим.
ЈА У ШАРЕНИЦИ:
Духовити Жика: Да ли сте бројали, колико жаба сте сакупили до сад, хехе?
ЈА: Бројао сам, наравно. Међутим, многе жабе сам погубио у жагубици.
Жика: Ајмо један аплауз! Много жаба је овај човек погубио сопственим рукама!
Жика: Хехе, дођите код нас на бину!
Жика (тихо): Само се изујте, јебем ти Бога...
Жика (на микрофон): ...да видимо шта сте нам припремили!
Nemogući događaj
Човек се често нађе у ситуацији да седи у духовитом друштву људи који причају занимљиве и веселе догађаје из свог живота, а да сам није ни занимљив ни духовит, па онда мора да измишља смешне догађаје из своје сиве свакодневнице...
Не ваља претеривати у овоме...
- Долазим ја кући са журке... А са мном три-четири жене, ко би се свега сетио... Био сам пијан.
Отварам врата собе, кад тамо, на кревету, под пуном војном спремом, седи Раде Јоровић, шеретски се смеје, и пита:
,,Је ли децо, је л ово стан покојног мајора Суџума?"
Vidi onih kuraca...
Тако би дизелашице ословљавале мушкарце да су једнака права.
ДИЗЕЛАШ: Бате, види оних пичака тамо, у сепареу, зипа малу што се намазала, мајкети!
ДИЗЕЛАШИЦА: И прилазе ми на плажи два курца, не, три курца, питају где је станица, а онако добри, набилдани, са великом главом...
Tromb
Три-четри пуније госпође које се нађу у пријатном разговору баш на тротоару, тако да их морате заобилазити и молити да се склоне. А често се морате и вратити кући, јер неће да се склони јебени тромб. Одвратно.
ЈА: Море, дебела, размакни то сало, журим!
ДЕБЕЛА: Мама ти ја дебела, мајмуне!
ЈА: Ајде тромбе, увуци тај стомак. Да прођем.
Posle onog u toaletu...
Изговорите ли ово самоуверено и дрско то ће бити један од бољих начина да са себе стресете сваку одговорност за сопствене поступке и недела и да избегнете надолазећу невољу.
ПРОФ: Дакле, Дуња, шта се ти смејеш... Ајде ти мало пред таблу, да видимо шта је толико смешно, да нам мало испричаш шта су то ковалентне везе а шта кубна решетка... Дедер ти нама појасни, шта је то... Да се мало и ми смејемо...
ДУЊА: АХА! Господину професору је изгледа до чегртања! Ко празан млин! Ко да се ништа јуче није десило! А од кад ми разговарамо тако професоре? Не важи више договор?
ПРОФ: Штаааааааааа?!!!
ДУЊА: Како?! Па после оног у тоалету више не причам с вама.
Izmišljanje poslovica
Ако се нађете у каквом вербалном клинчу, помаже.
Пословице измишљају људи у свађи и жару расправе јер немају аргумената којима би побили оптужбе на њихов рачун или барем скренули тему.
- Е, мој Желимире, што остави онакву жену и троје мале деце, што се пропи, црни Желимире...
- Тврда чизма камен не гази.
- Шта то значи, несрећо?
- Једноставно, тачно је да сам се ја пропио, да спавам на гробљу, да немам породицу, али знаш како кажу: ,,Не мош провућ балерину преко суве погаче!"
- Ала си будала, црни Желимире!
- Што се каже: ,,У будале капа вазда накриво!"
Ne po glavi!
Повик који се често чује у породицама у којима се деца систематично туку.
Таква је била и моја породица. Стари ме је тукао до тридесете године кад год би му се указала прилика. Усеравао ме је од батина. Тукао би ме чим год је стигао. Једном ме је чак истукао и гепеком. Такав садиста је био. И увек су та страховита батињања била испресецна мајчиним повиком: Не по глави.
Најтеже је било истрпети батињање предметима од гвожђа, штаповима за рибу или продужним каблом. А најлакше сам подносио каиш и скај.
Срдити отац: Опет си украо дневник! Мајку ти јебем!
ЈА: Нисам мајке ми! Дуња је!
Мајка: НЕЕЕЕЕ ПО ГЛАВИ!!!!
Pokojnik
Неко ко се на сопственој сахрани најмање пита.
- А да сахранимо са њим и Мики Мауса?
- Може! Покојник га је обожавао!
Da ti sredim da jebeš nešto?
Питање које доконом тинејџеру упућује старија особа, обично велики нејебач, рецимо припити стриц, кум, неки мајстор, зидар, постарији комшија, или деда, у слободнијим породицама чак и баба.
Вероватно је то питање заостатак из минулих времена кад се секс заиста ,,сређивао".
- Шта је, мали, што си се снуждио?
-Ма, сјебан сам нешто, није ми ни до чега!
- Хоћеш да ти средим да јебеш нешто?! (намигује уз шмекерски осмех)
-Море, марш у курац, дртино матора!