Ivan V. Lalić
Квалитет превода неке стране песме. Ако је песму, на пример, француског симболизма превео поменути песник, песма неће изгубити ни трунку своје уметничке вредности коју има оригинал. Имаће риму, динамику, исте стилске фигуре, просто се никад не би рекло да ју је писао неки француски боем.
-Торима, шта то читаш?
-Неке песме, вероватно те не занима.
-Па добро, реци које песме...
-Ма нешто од Малармеа, ако знаш ко је то.
-Знам, како не бих знао. Лабуд и слично...има нека добра што сад читаш?
-Ево једне која ми је запала за око:
"Сунце звонце сија убија
мене жене камуфлажа ража
скокови токови смрт крт
сјебано знано птице жице..."
-Дај бре, Авраме, какав ти је то курчев превод? Ништа се живо не разуме, тај зна француски као ја свахили...
-Немој тако, ипак је ово превод Ивана В. Лалићa.
-Аха, па што не кажеш. А добро, ипак је Маларме тежак песник, можда ја нисам разумео...
Alkoholičar
Čovek koji je sve svoje probleme izlečio alkoholom, ali bez obzira što ih sada nema i dalje ih leči.
Znači ne znaš! A znaš da...
Rečenica kojom naglašavamo da osoba kojoj je upućena ne sme znati ništa osim onog što nas zanima, niti sme znati da uradi ništa osim onog što treba da uradi za nas.
Nepotrebno je naglasiti da primer koji se daje u drugom delu rečenice, nema ama baš nikakve veze sa onim o čemu pitamo.
"Znači ne znaš gde mi je češalj?!
A znaš da drndaš kompjuter po celi dan, to dobro znaš..!"
Svi se drogiraju, samo je Lukas narkoman
Obeležen si za vijek i vjekova. Zalepljena ti je etiketa na sred čela po kojoj će te ljudi prepoznavati širom sveta. Čak i kad ne budeš kriv, prst optužbe će biti uperen ka tebi kao glavnom i odgovornom za sve nedaće i neprilike, jer je narodu željan pravde i pronalaženja nekoga za okriviti, ali narod nema vremena da traži novog krivca, pa će se okrenuti starom. A to si, pogađaš, ti.
I ma koliko se trudio da se pokažeš u novom ruhu, negativna aura koju si ranije stekao će ti konstantno visiti nad glavom, ne dozvoljavajući ti da se oslobodiš dosadnih duhova prošlosti.
Saša Popović: Lukas, daj malo kokaina, da se smirim pred emisiju.
Coa Lukas: Jedi govna Sale, znaš da sam prestao odavno sa tim sranjima.
Džej: Ne seri tebra, ciba nam loma lobe da podmažemo otvore.
Lukas: Kažem vam, prestao sam da se radim tim sranjem.
Nada Topčagić: Aha, imaš nešto jače? Može, uz vinjau će odlično da ide.
Lukas: KOJI VAM JE KURAC, JEBENO NEMAM JEBENI KOKAIN!
Lepa Brena: Kakva je ovo galama?
Saša: Šmrkas ostao bez zaliha, krizira.
Džej: Ma kurac ostao bez zaliha, nego čuva sve za sebe, štekara.
Lukas: E, naduvate mi se kare svi. Jeste, ne dam, hoću sve sam da pošmrčem, nikome ne dam ništa! Ništa! Crknite strejteri!
....
Kurir: Drogirani Lukas poručio kolegama da crknu!
Život preko grane
А, није лако, брале мој, немој нико да те лаже. Јесте све: и 'ладно и врућина и стандард и уређена држава, али нешто фали. Тојест, фали много, ствари за које ниси ни сањао да могу да недостају. Овако то иде, немој да буде да ниси знао:
Дошао си у иностранство, побегао, спасао се, еј бре, само нек је главе на раменима! Срећан си и не можеш да верујеш да кад на семафору притиснеш дугме за пешаке, заиста и буде зелено ускоро, у парку клупе и канте за смеће све у комаду и редовно одржаване, а на излетишту у дивљини стоји исправан роштиљ спреман за употребу! А улице чисте, ни пластична кеса да пролети кад дуне устока, стално иду неки комуналци и брискају, гладе, трљају и гланцају. Администрација - милина, канцеларије осветљене, сви насмејани и предусретљиви, просто им дође драго што треба нешто да ти помогну, а ти не мораш да их подмитиш. Градски превоз тачан у минут, ако, пак, возиш, сигнализација је перфектна, нико те не зауставља осим ако направиш прекршај или је петак вече па су затворили рандом улицу да одраде алко-тест. Ти не верујеш, живиш бајку, штипаш се за образе, па и посао си нашао, језик ти добро иде, коначно те кренуло, батице! Изнајмио си гајбу, фрижидер је пун лименки пива и шкотских вискија, купио си комп и инсталирао нет, улетео си у полован ауто у екстра стању! Кући јављаш да ти се снови полако остварују, и да не можеш да верујеш колико си времена изгубио у пропалој Србији, саветујеш свима да се што пре отисну у бели свет! Упознајеш колеге домороце који су тако пажљиви, учтиви и културни, 'Бечка школа' у пракси. Са тобом ради девојка која се презива на ''ић'' и док покушаваш да се представиш, она ти говори да је рођена ту, да не говори српски и да веома жури на састанак. Теби пролети кроз главу да је сигурно нека наша покондирена тиква, и ако ти којим случајем пође за руком да је одведеш у кревет, трсио би је 3 сата без престанка, чисто из ината, док би све време мислио на брчине Вука Караџића и његову дрвену штулу, како би одложио ејакулацију.
Онда схватиш да ти недостаје неко наш, ко је у сличној позицији, да мало размените искуства и да ти каже где има 'Дон кафа' да се купи, јер ти 'Нес' одувек помало иде на ганглије. И ту упознаш пар ликова и неколико младих парова сличних година, и они су се фино снашли, лепо се живи, неки чак нису били у завичају по 3 године, нити им пада напамет! Ти ипак мислиш да је то мало превише, сва ти је фамилија тамо, и сви ортаци и бивше рибе, и најбољи бурек, и најбољи јогурт, и кевина сарма, и ћалетово прасе печено на виновој лози, и све тако нешто, али потиснеш све то, јер правиш каријеру и крећеш од нуле, имаш перспективу и може само да ти буде боље!
Док си се окренуо, прошло је годину дана, ситуирао си се, чак си и кући послао 300 еврића, велики су расходи, али опет остане. Петак је, славиш годишњицу у дијаспори, сам у свом студију (читај: гарсоњера од 17 квм) уз песме са тјуба и чашицу Балантајна, којег си купио још пре 6 месеци, схватиш да си обишао град и околину уздуж и попреко, да коментари на фејсу алудирају да смараш са сликама и статусима о свом успеху, и да ти је, искрено, социјални живот раван нули. Ови овдашњи су други свет, другачије се зезају, немате заједничке теме, а пробао си, није да ниси, и сад жалиш за ловом коју си стуцао са њима у пабу, плаћајући сам себи пиће. Изашао би мало у клуб, у орману су исте оне ствари који си донео, капираш да користиш само одећу за посао и мајице за спавање. Листа контаката у мобилном да се пребројати на прсте и вероватно сви већ спроводе своје планове за викенд у дело, а и ако би код некога отишао - ниси се најавио. Стучеш целу флашу вискија и отвориш лименку пива којој је давно истекао рок, а на тјубу сад пичи Шабанова ''С намером дођох у велики град'' и питаш се одакле знаш ту песму, ти: рокер, ерудита, европејац и интелектуалац, а овамо те стеже у грлу да једва дишеш. Хваташ се за телефон, није те брига шта кошта, кева се јавља и ти спушташ, јер не можеш да говориш од ридања. Зовеш бившу рибу са којом си провео 4 године, она те најбоње зна и њен бураз ти говори да се она удала пре 3 месеца и да чека бебу, и да је већ касно, а он мора да учи. И зовеш најбоље другове на мобилни, они те не чују, један је у кафани, други на фудбалу, трећи у позоришту, нико не може да разговара сада, а и шта, који мој, хоћеш, па теби је бар добро, зар не?
Не знаш баш кад си заспао, светло је остало упаљено, мамуран си целе суботе, лупаш себи шамаре пред огледалом и киван си због тренутка слабости. Ипак решаваш да сутра одеш у нашу цркву, јер Коло српских сестара спрема ручак, а ти си жељан нечег чорбастог. И тамо сви знају ко си ти, али се чуде откуд ту, па сам си рекао да си атеиста, шта сад? Палиш свеће за здравље и за мртве, мирис тамјана те враћа у детињство, прожима те неки чудан осећај. После службе, седиш сам за столом, симпатичне су ти оне бакице што спремају пилећу чорбу и мешају салату рукама, лепо си ручао и залио ''Књаз-Милошем''. У повратку кући пада одлука да идеш на дужи одмор у Србију, и док калкулишеш колико то може да те кошта, схваташ да нећеш то себи моћи да приуштиш, јер си до гуше у кредитима, одмора немаш јер радиш на уговор, а ни трошкови пута и поклона нису занемарљиви.
Одједном ти пуца пред очима да су ти јаја у процепу и да ништа више није сјајно, ако је икада и било. Од својих си се отуђио, а да се овде ниси асимилирао и не знаш да ли би остао или би се вратио, ништа више не знаш. И временом, материјално стојиш далеко боље, а духовно си скоро банкротирао, и сваки даљи корак је све тежи и неизвеснији и не усуђујеш се да ишта промениш, јер може бити само на горе. Да бар ниси ни долазио овамо, али би и онда свакако кукао, јер ни кући никако да крене на боље. Па да, али си кући, свој међу својима, јок, ајде сад сви да запалимо преко!
Од тамо те бодре да си паметно урадио што си отишао, док ти њима говориш да не напуштају земљу нипошто и не разумете се, јер је трава увек зеленија са оне друге стране.
Данас си опет обукао кошуљу за посао, користио исти јавни превоз, купио дужи еспресо за понети, стигао на посао и отвориo вести из Отаџбине. Одсутно си погледао према небу и препознао авио-превозника који вози у завичај. Усресређујеш се на посао.
А земаљски дани теку...
Dejvid Geta
Najbolji di dzej na svetu, pravi odlične žurke. Bila sam sad na kališu i odlično se provela. Obožavam sve njegove stvari. Nema dobre žurke ako nema dejvida gete. :) :*
The world is mine
Davanje imena djeci po svecima
Tradicionalni srpski običaj da novorođenčad od strane roditelja budu počašćena imenom sveca koji je bio taj dan, vjerovatno u nedostatku inspiracije. Ipak, postoji velika mogućnost da je bračni par patrijarhalno odgojen, te da se od njih očekuje da se produži porodično ime koje nije ni sedma opcija, te se svetac nameće kao solomonsko rješenje.
- Nek se zove Spasoje po đedu!
- Znaš majko, mi smo mislili....
- Ma šta ste mislili?! Vi mislili!? Hoćeš reći da je ona mislila za tebe! Moraš jednom čovjek da postaneš i udariš šakom o sto! Treba da bude po đedu i gotovo.
- Mislili smo da damo ime po današnjem svecu.
- Aaaa...sine majčin, to je tako lijepo. Ček malo! Pa danas su Duhovi!
- Jes' vala, pošto su Duhovi zvaćemo ga Kasper.
Random zapadnoevropsko ime i prezime
Poznati svetski di-džej.U Beogradu.
Može biti još i renomirani,nekrunisani kralj toga što stipuje i pionir nečega.
-E Lazo šta radiš?
-Ništa Pero,listam sad kanale i brate haha koji ludak ovaj Đus znači ludak,ono.
-Ahaha jeste,lud je.Nego ajmo na neku žuraju.
-Mogli bi.Kod kog crnogorskog dilera droge poreklom iz mesta gde vukovi bleje za šankom ćemo danas ostaviti nadnice naših keva iz polupropale državne firme?
-Pa mogli bi na Rič,dolazi Majkl Kroford.
-Ne seri? Kroford?
-Da brate,pionir elektrofolkbrejktreš zvuka.Bolji je čak i od Nila Džeksona.
Profesorka informatike
Endemska vrsta po gimnazijama.Završila ETF davno,davno pa u njoj još žive ideali i prvobitni polet informacione revolucije.Iz tog razloga ona ne može da shvati zašto učenicima puca kurac za Paskal i Delfi a pogotovu za Ofis paket.Njeno bubanje za ispite krajem osamdesetih rezultiralo je drastičnom seksualnom apstinencijom koju rado nadoknađuje jebanjem učenika u mozak.
-Gvozdenoviću reci ti nama u čemu je razlika izmedju Integer i Real u Pascal-u?
-Mogu da dobijem jedan pa da igram ICY TOWER?
Miks
Verbatim, Maksel, Prinko sa velikim flomasterom napisanim Miks preko celog.
Ne znate odakle vam, al' kroz maglu se sećate da vam ga je doneo drugar, a njemu je dao Đole sa Zvezdare, a njemu Giga iz Zemuna jer su išli zajedno u školu.
Sadrži par foldera narodnjaka, slike nekih ljudi, jedan folder sa *ne znam možda sam i ja nekad bzbz zlostavljao*,*ima pacovi 4 kile komad ko zec*,*aluminijum! MARINIJA* i folder sa hiljadu pornića od 12 sekundi. Bez kutije. Stavljate ga u cd-rom 4 godine posle, kada tražite drajver za grafičku negde po fijokama.
Navoditi na razmišljanje
Изазивати потребу за дркањем.
-Гледао сам јуче један добар филм, врло мисаон, пун занимљивих углова камере. Наводи на размишљање. Више пута.
Jaje
To je najveća ljubav Jašara Ahmedovskog.
"....spreman Bogu da se predam, jaje volim, jaje nikom ne dam!!"
Zivotinjska farma
Na neki nacin nas zivot, niko nije postedjen: Ko nije majmun, taj je konj, ko nije konj insekat je, jer ovaj svet definitivno ide u pakao.
To je taj humor
Humor koji te oznoji lucidnošću.
U prevodu, onaj humor koji to nije.
Sin: Tata, tata, ajmo vorkraft dva u mreži, došli mi ortaci.
Tata: Kolko nas je?
Sin: Osam,
Tata: Na kurcu te nosam.
Keva: To je taj humor, aj bolje ćuti.
KVLT
Виши степен од култа. Придев је КВЛТАН, и то је хиперлатив придева култан. Квлтан је, дакле, култнији и од најкултнијег.
Но, примери говоре више од хиљаду речи...
- Сећаш ли се серије ''Метла без дршке''?
- Наравно.
- Каква серија, човече! А је л' се сећаш који је култан лик био онај Влада без дршке?
- Хм... Мислим да је Влада без дршке у Српском филму ипак био квлтнији.
---------
- Ко је овај Могша?
- Не сери да не знаш ко је Могша!?! Могша је овде толики квлт да од њега нема већег. Он је парагон квлта!
---------
- Ћале, донеси ми квлтне делишЕс јабуке из Прекопчелицу!
---------
- Човече, како свира овај Игор Прешњаков!
- Тај рад! Толики је квлт да бих му попушио, иако сам стрејт.
Idiotsko prezime
Nekada teško breme za nošenje.
-Ne verujem da ćeš hteti da se zabavljaš sa mnom:(
Prezivam se Seljoberović.
- (u sebi, buhahahahhahaha) Pa neću da se udajem za tebe pa da mi smeta.
3 god. kasnije....
- Hoćeš li da se udaš za mene?
- Pa, ovaj, hoću, ali da ti uzmeš moje prezime.
- Tvoje? Pa šta će svet da kaže?
- Reći će: "Dobro je. Kletva je skinuta. Moći će deca da im se vraćaju bez modrica iz škole." Neće više govoriti: " Bili smo kod seljobera na slavi", i zavladaće mir u svetu.
Što si tako teatralan?
Morbidan način da se našališ sa gluvonemom osobom kad pokuša da ti objasni nešto.
Karašnjikov
Lik koji je izrešetao sve ribe u kraju. Izuzetno opasan po žensko srce i druge organe.
Anja: Sinoć si čujem bila sa Kaletom? Iiii?
Ena: Ćuti, lik je jebeni automat. Keva mi jutros pomagala da ustanem,smuljala sam je da sam dobila. A realno i jesam izranjavana, ima da ga cimam za invalidninu. A i čisto kao izgovor da se vidimo opet,samo dok se pridignem malo.
Anja: Znam kako ti je, mila. Rafalna paljba. Ali bolje iskuliraj,videla sam ga večeras s Ivom, sutra ću njoj da vidam rane.
Naicati se
Намрљати се белог претерано. Поготову дспија, услед чега нема сна и по 79 сати. Очи к'о сарме, дланови мокри, зуби шкргућу. Јебига, наиц'о се мало, нек иде живот...
