Tražen kao krimosi sa interpolovih poternica ili mleko za vreme sankcija, nevidljiv kao ruski špijuni u Srbiji, neshvatljiv i povučen u sebe kao Tesla pre otkrića naizmenične struje, efikasan za trankilizaciju ženske živine kao otrovne strele iz amazonskih džungli, a kod nekih nesrećnica, po učestalosti javljanja ekvivalentan Halejevoj kometi... U svakom slučaju, privilegija pički da imaju sopstveni aksiom, iliti tvrdnju koja se ne dokazuje, jer ju je, jelte, nemoguće dokazati. Ako pička tvrdi da je svršila, mužjaku jedino ostaje da počeše jaja, digne noge na sto, šmekerski srkne pivo i eventualno je još jednom ugrize za dupe, dok ista dolazi k sebi u postorgazmičnoj flakcidnosti.
Međutim, neki od nas muških goveda (a možda i svi), kada se nađemo u posebnoj fazi da nas “nije strah da uključimo mozak i pričamo o osećanjima”, volimo da prodžaramo mečkinu rupu (ovo je metafora, nije pička) i da otkrijemo svoju “duboko skrivanu” zainteresovanost za filozofiju ženske svrške. I evo, do kakve sam ja “istine” došao:

To je kad od ruke pravis picku, a od kurca budalu

Dokaz da u Srbiji i besplatna stvar može da poskupi.

Ne možeš da drkaš na devojku u koju si zaljubljen.

Termin posle koga sve ide u p.m.

Мајица супермен. Она са именом ћалетовог/кевиног предузећа која је прошла сито и решето; она коју смо мазнули пре десет година, носили је сваки пут на физичко, вртели се поваздан у њој по кући, у њој кречили собу, исфлекали је толико пута за време јела, опрали је триста пута и јебавали је на све могуће начине.

Онда смо је једног дана извукли из веш-машине и укапирали да има јачу боју и већу чврстину од мајице коју смо пре месец дана платили 2000 динара, а која је већ почела да се излизује и рашива испод мишке.

Svako je u svom detinjstvu imao nekog jezivog lika u komšiluku koga se plašio. Imate 5, 6 godina, igrate se na ulici, kad nailazi On. Čupav, zapušten, ogromna neuredna brada, izgužvana odeća u kojoj ga stalno vidite, prazan i izgubljen pogled, kao da ne primećuje ni vas, niti bilo šta oko sebe, lagano se kreće, deluje poput neke prikaze. I čini vam se da bi prošao kroz vas da se ne pomerite. On se približava, sve prestaje, svi stojite i gledate ga sa strahom dok prolazi. Zatim zvučno odahnete kad ode i počinjete da nagađate šta je s njim. Niko ga nije čuo kako priča, možda je bolestan, možda je manijak...a nikako da shvatite zašto vaši roditelji za njega kažu da je dobar dečko.
Posle prođe neko vreme, prestali ste da ga viđate, porasli ste i prepričavate s društvom kako ste se plašili dok ste bili mali i nikad niste shvatili ko je on i zašto je bio takav.
Onda završite srednju školu, upišete fakultet, provedete u studentskom domu nekoliko nezaboravnih godina, sve dok ne postanete apsolvent i na kraju rešite da prekinete zajebanciju i vratite se kući da spremite te najteže ispite koji su vam ostali. Navalite na knjigu i učite mesecima, ispit za ispitom, jer nemate kintu, a mator ste konj. Sve slabije izlazite, učenje vas mučno isrpljuje i sve drugo osim knjige vam postaje nevažno. Ne sećate se ni kad ste se poslednji put videli s društvom.
I onda jednog dana kad ste napravili pauzu i izašli na vazduh, prolazite pored nekih klinaca u vašoj ulici koji su u međuvremenu porasli i čujete kako vam šapuću iza leđa: "Eno ga onaj jezivi!".
Dođete kući, stanete pred ogledalo, pogledate svu onu kosu i bradu u koju ste zarasli poslednjih meseci i vidite onog istog tipa kojeg ste se plašili dok ste bili mali. I tek tad vam postane jasno...

Zeleno, zeleno, zeleno, ovca, krava, zeleno, zeleno, kiša, zeleno, zeleno, pab, pijan, crno pivo, zeleno, zeleno, pab, zeleno, dvojica pokušavaju da se biju, al su tolko pijani da se ispromašuju pa polegaju na zeleno, zeleno, zeleno, dablin, pab, ladno, gole guzice i bataci, kiša, kiša, kiša, kiša, pab, kiša, kiša, kiša, kiša, kiša, kiša, kiša, kiša, oblačno, kiša, kiša, pijan piša, kiša, kiša.

''Председник САД Барак Обама честитао је председнику Србије Борису Тадићу Дан државности Србије - 15. фебруар и изразио наду за наставак пријатељства и јачање партнерства две земље.'' - јавља ''Блиц''

Како је то, у ствари, изгледало...

Враћа се уморни Барак с посла кући, што чудно звучи, јер му је радно место отприлике један спрат испод спаваће собе. Свеједно, уморан је и није му до дечурлије која га салећу и питају га шта им је купио. Тера децу у пичку материну и каже им да оду да гледају ТВ или играју игрице. Боли га глава. Већ се смрачило, спава му се, изува укишељене ципеле и ставља ноге у лавор, пошто му је жена заузела купатило. Нека мува обиграва око њега, али је он вешто хвата и откида јој крило. Повучен неким претходним искуством, не жели да је убије. Излази му жена из купатила. Носи баде-мантил, али се онако распојасала, види јој се позамашна сисурина. Седа му у крило и шапуће ''Влажна сам''. Њему аутоматски набубри црначка мочуга, баца је на кревет и почне животињски да је трси. Запари се цела просторија, замагле се сви прозори, Мишел Обама већ доживљава други оргазам и вришти: ''Ово би за мене био најбољи поклон за годишњицу брака!!!'' Уто се Барак тргне и каже ''Годишњица! Боже! Умало да заборавим!'' Устаје с кревета, брише мочугу о завесу, пали комп, жена га пита ''Шта је било?'', он јој каже ''Ћути, жено!'' и почне да куца мејл:

''Тадиће, честитам ти Дан Државности, надам се да ћемо наставити пријатељство и ојачати партнерство наше две земље. Придружујем се твом народу у величању заједничких, истинских, суштинских вредности толеранције, слободе и демократије''...

П.С. Човече, мора опет да ми доведеш оне пичке што сам их гузичио прошли пут. Српкиње, бре, најбоље рибе. Ај у здравље, па се улогуј неки пут да скајпујемо!

Radnja koju svi radimo, ali malo ko ima muda da to prizna.