Neprestano zanovetanje, prigovaranje, često propraćeno cinizmom i opštom sumornošću. Jedan od proizvoda nezadovoljstva sobom/svojim životom. Alternativa je da je ta osoba drkadžija ili smarač po karakteru. ili prosto - okružena takvima. Često prisutna osobina kod srednjovečnih žena-domaćica, koje bi (po sopstvenim rečima) "postigle mnogo šta u životu da su okolnosti bile drugačije".
- Di si nam ti u kafani Gorane? Nema te ni za lek, standardna ekipa se već zabrinula...
- Ma, pusti me. Ona moja opet... Samo panjka i zanovjeta po cijeli božiji dan, ubi me u pojam žena. Ne može se čovjek ni opustiti zera, a kamol napuniti baterije.
- Znači, nema te više. xexe Mislim, nema te kod nas u gostioni.
- Doću i ja na svoje opet, samo polako. Ja sam ti stara čekalica. Vidjeće ona još svoje, ne može uvek po njenom. Ne'š koleginice!
- Dobro de, odo ja da naše mile kafane, da vidim kakvo je stanje. Aj uzdravlje!
- Mlitavo mahnu rukom, pa promrlja sebi u bradu: PU! Ženo, platićes mi za ovo! Dovraga iti i tvoje panjkanje!
Karakteristika značajnog dela monarhista (što se posebno odnosi na one bliske kraljevskoj porodici) da nakon navođenja svog imena nabrajaju sva moguća i nemoguća zvanja i priznanja koja su dobili za života. Ceo čin je ustvari licemeran, pošto je sve samo ne u skladi sa tradiocionalnim vrlinama koje baštini hrišćanstvo.
*"Princ Petar je živeo u Čikagu do kraja 1981.godine,kada se preselio sa roditeljima u Virdžiniju gde je pohađao obdanište Tajsons Korner 1983.godine. U Londonu, kada mu je bilo osam godina pohađao jedno od najcenjenijih pripremnih škola za predškolski uzrast."*
________________________
- Gospodin A. B. Počasni član Društva srpskih grbonosaca "Miloš Obilić"; Oficir Kraljevskog i Hašemitskog Reda Bisera Kraljevskog Sultanata Sulu,
Podokružni načelnik za severnu Srbiju - Beograd i Vojvodinu Kraljevine Bunjoro-Kitara ,Član „Asocijacije predstavnika Kraljevine Bunjoro-Kitara“, Član Odbora za heraldičke i genealoške studije „Centra za istraživanje pravoslavnog monarhizma“, Član Izvršnog odbora Udruženja „Kraljevina Srbija“, Šef Odbora za izradu njuzletera Udruženja „Kraljevina Srbija“, Nosilac Medalje „Zaštitniku zemlje ruske – Aleksandar Nevski“, Nosilac Medalje „Za doprinos razvoju genealogije i drugih posebnih istorijskih disciplina“ II stepena, Laureat nagrade „Mile Nedeljković“, Član Mense Srbije, Član Nadzornog odbora Društva za privrednu istoriju Srbije, Član Udruženja novinara Srbije (UNS), Član Saveza književnika u otadžbini i rasejanju (SKOR), Član Udruženja pisaca „Poeta“.
Udruženje gluvonemih.
Predizborna tišina.
Podžanr Džonija Keša.
Narodna izreka nastala devedesetih, koja u malo reči odlično opisuje razliku između dva perioda naše skorašnje istorije, razliku između (nekadašnjeg) života naših matoraca i nas samih.
Sada (kao) imamo demokratiju, sva moguća prava i slobode, ulazimo u EU, dok u svakodnevnom životu teško da živimo - uglavnom preživljavamo.
Seoski „ekspert“ koji se smuca svuda gde se pravi rakija, vino ili neko drugo piće, samo kako bi popio po neku čašicu. Svemu što proba nalazi mane i ima razne „konstruktivne predloge“ motivisane željom da nova tura bude bolja, odnosno da on potegne po još koju.
- Mhmm, komšija bolje je nego lani ali fali još šećera.
- Misliš? Meni je baš nekako slatkasto.
- Veruj ti svom Žikici. Čitao sam baš u Larusovoj enciklopediji o tome. Još malo šećera i pravo je.
- Evo, evo. Izvoli, probaj sad ovo.
- Joj miline, kako samo godi. Drastična razlika je primetna. Božije piće, kažem ti ja Branko.
- Drago mi je što tako misliš... Aj sa mnom po još jednu.
- Jedna ko ni jedna – toči Brane.
Seljoberski opis nečega (relativno) impresivnog, vrhunskog.
A: Brate, da si video samo kakva je ona Jelena prepička, au kakvi guzovi a la Ena Popov. Od 24 sata bio bih na njoj 25.
B: Za mene je to malo, znaš već, previše masno. Kao Karneksov mesni narezak.
A: Ma daj, oni su prosto... - Da se smrzneš.
Hipokristik potekao iz naroda za izrazito staru osobu (70+), koja usled godina i svega što one nose polako gubi osnovne motoričke sposobnosti i "vraća se" u mladost i detinjstvo.
A: Deda šta pobogu radiš u ormanu? Tražiš ulaz u Narniju ili šta?
B: Ne znam ti ja za to Nanija selo. Ma, krijem se od bata Nikole, 'oće da me tepa.
A: Dobro je, ostani ti tu na sigurnom. Idem ja sad...
B: Ajde, samo nemoj ništa da mu kažeš - molim tee.
A: Neću, nemaš problema. Ko još voli da ga drukaju dok se krije od starijeg burazera? - Ćale, deda je opet zaboravio da uzme lekove. Daj reguliši ovaj slučaj."
***
A: Bendžamine Batonu, ti unazadno staro čeljade, opet si ostavio čarape nasred dnevne sobe. Baš voliš da kontriraš, je li?
BB: Uvek kontra, takva sorta!
Skraćenica za dekagram, mernu jedinicu koja iznosi deset grama.
- Zdravo komšija. Izvolite šta ćete?
- Dobar dan Milice. Nego, gdje mi je Slavka, oko moje čarno? Navikao sam na njenu uslugu, hehe.
- Uzela je godišnji. Nego, za šta ste?
- Ja sam ti za odmor na Bora Bori sa Monikom Beluči. Šalim se, daj mi devet-deset deka, standardno.
- Deka? Mora da ste nešto pogrešili, Simpo je tu odmah posle raskrsnice...
- Ženo manita, deka je deseet grama. Nisam ja došao kod vas u piljarnicu da kupujem dušeke, sunce mu žarko. Reži to suhomesnato, ako boga znaš.
Neopravdano se naljutiti zbog nekih nevažnih stvari, gluposti. Tipično za detinjaste i nezrele osobe kojima je dovoljna i najmanja sitnica da počnu sa histerijom i mračenjem ljudi oko sebe.
- Ljudi, šta je sa Sarom?
- Ma, ništa novo. Bili smo na nekom splavu i pre nekih pola sata je videla likušu koja ima iste cipele i torbicu kao ona. Namusila se potpuno.
Lud, skrenut, na svoju ruku, za psihijatriju i još gore od toga. U svim svojim varijacima (man't, manjit) kod Krajišnika važi za jednu od najvećih uvreda, goru od raznih kletvi, bajalica i ustaša.
- Tata, tata, što čika Obren farba obrve u zeleno i viče po ulici kako je saznao đe će na prelo?
- Ma pusti ga sine, taj je manit skroz na skroz.
