- Di si nam ti u kafani Gorane? Nema te ni za lek, standardna ekipa se već zabrinula...
- Ma, pusti me. Ona moja opet... Samo panjka i zanovjeta po cijeli božiji dan, ubi me u pojam žena. Ne može se čovjek ni opustiti zera, a kamol napuniti baterije.
- Znači, nema te više. xexe Mislim, nema te kod nas u gostioni.
- Doću i ja na svoje opet, samo polako. Ja sam ti stara čekalica. Vidjeće ona još svoje, ne može uvek po njenom. Ne'š koleginice!
- Dobro de, odo ja da naše mile kafane, da vidim kakvo je stanje. Aj uzdravlje!
- *Mlitavo mahnu rukom*, pa promrlja sebi u bradu: PU! Ženo, platićes mi za ovo! Dovraga iti i tvoje panjkanje!

*******
"Princ Petar je živeo u Čikagu do kraja 1981.godine,kada se preselio sa roditeljima u Virdžiniju gde je pohađao obdanište Tajsons Korner 1983.godine. U Londonu, kada mu je bilo osam godina pohađao jedno od najcenjenijih pripremnih škola za predškolski uzrast."
*******
________________________

- Gospodin A. B. Počasni član Društva srpskih grbonosaca "Miloš Obilić"; Oficir Kraljevskog i Hašemitskog Reda Bisera Kraljevskog Sultanata Sulu,
Podokružni načelnik za severnu Srbiju - Beograd i Vojvodinu Kraljevine Bunjoro-Kitara ,Član „Asocijacije predstavnika Kraljevine Bunjoro-Kitara“, Član Odbora za heraldičke i genealoške studije „Centra za istraživanje pravoslavnog monarhizma“, Član Izvršnog odbora Udruženja „Kraljevina Srbija“, Šef Odbora za izradu njuzletera Udruženja „Kraljevina Srbija“, Nosilac Medalje „Zaštitniku zemlje ruske – Aleksandar Nevski“, Nosilac Medalje „Za doprinos razvoju genealogije i drugih posebnih istorijskih disciplina“ II stepena, Laureat nagrade „Mile Nedeljković“, Član Mense Srbije, Član Nadzornog odbora Društva za privrednu istoriju Srbije, Član Udruženja novinara Srbije (UNS), Član Saveza književnika u otadžbini i rasejanju (SKOR), Član Udruženja pisaca „Poeta“.

Sada (kao) imamo demokratiju, sva moguća prava i slobode, ulazimo u EU, dok u svakodnevnom životu teško da živimo - uglavnom preživljavamo.

- Mhmm, komšija bolje je nego lani ali fali još šećera.
- Misliš? Meni je baš nekako slatkasto.
- Veruj ti svom Žikici. Čitao sam baš u Larusovoj enciklopediji o tome. Još malo šećera i pravo je.
- Evo, evo. Izvoli, probaj sad ovo.
- Joj miline, kako samo godi. Drastična razlika je primetna. Božije piće, kažem ti ja Branko.
- Drago mi je što tako misliš... Aj sa mnom po još jednu.
- Jedna ko ni jedna – toči Brane.

A: Brate, da si video samo kakva je ona Jelena prepička, au kakvi guzovi a la Ena Popov. Od 24 sata bio bih na njoj 25.
B: Za mene je to malo, znaš već, previše masno. Kao Karneksov mesni narezak.
A: Ma daj, oni su prosto... - Da se smrzneš.

А: Деда шта побогу радиш у орману? Тражиш улаз у Нарнију или шта?
Б: Не знам ти ја за то Нанија село. Ма, кријем се од бата Николе, 'оће да ме тепа.
А: Добро је, остани ти ту на сигурном. Идем ја сад...
Б: Ајде, само немој ништа да му кажеш - молим тее.
А: Нећу, немаш проблема. Ко још воли да га друкају док се крије од старијег буразера? - Ћале, деда је опет заборавио да узме лекове. Дај регулиши овај случај."

***

А: Бенџамине Батону, ти уназадно старо чељаде, опет си оставио чарапе насред дневне собе. Баш волиш да контрираш, је ли?
ББ: Увек контра, таква сорта!

- Здраво комшија. Изволите шта ћете?
- Добар дан Милице. Него, гдје ми је Славка, око моје чарно? Навикао сам на њену услугу, хехе.
- Узела је годишњи. Него, за шта сте?
- Ја сам ти за одмор на Бора Бори са Моником Белучи. Шалим се, дај ми девет-десет дека, стандардно.
- Дека? Мора да сте нешто погрешили, Симпо је ту одмах после раскрснице...
- Жено манита, дека је десеет грама. Нисам ја дошао код вас у пиљарницу да купујем душеке, сунце му жарко. Режи то сухомеснато, ако бога знаш.

- Људи, шта је са Саром?
- Ма, ништа ново. Били смо на неком сплаву и пре неких пола сата је видела ликушу која има исте ципеле и торбицу као она. Намусила се потпуно.

- Тата, тата, што чика Обрен фарба обрве у зелено и виче по улици како је сазнао ђе ће на прело?
- Ма пусти га сине, тај је манит скроз на скроз.

Deda: Reci ti meni sine - što ne učiš? Što sekiraš ove jadne tvoje roditelje? Živi se pojedoše zbog tebe i svega što radiš. Imaš sve sto ti treba: živ si, zdrav si, prav si, pametan si tu i tamo. U čem' je problem?
Unuk: Vidi deda, ja ne'am nikakav problem. Ovaj, vidi, ja sam u toj nekoj životnoj fazi i ne mogu da učim i gotovo.
Deda: Dobro, pa zar ne možemo mi nikako da ti pomognemo? Znam da to nije zbog neke djevojčice, tako da se nemoj vaditi na to. A 'oćeš da popričaš sa kumom Milanom, on je eksperat za takve stvari?
Unuk: Idi begaj, samo mi je taj falio.
Deda: Ne razumijem te. Kako komšija Tirinda može da bude vukovac a viđi đe žive i šta njegovi rade?
Unuk: To je već druga priča, druga šoljica caja. Kapiraš? Ne kontaš ti to i gotovo, šta ja da ti radim.
Deda: Pravi se Englez, samo napred. Ne mudruj mi tu više, nego knjigu u šake pa ćemo vidjeti kada stigne penzija iz Njemačke kako ću biti raspoložen...

А: Тата, тата, види што сам добила књиге од школе као награду за то што сам ђак генерације. Ни мање ни више него сабрана дела Онореа де Балзака. Испрва нисам могла поверовати. Морао је рођак Никола да ми помогне да би их донесем кући, ух.
Б: Леп је то успех ћеро и знаш да смо сви то очекивали од тебе. Али те књижурине? Коме то треба у животу, стварно? Боље да су се отворили па да ти капне који динар.
А: Биће и то тајо, полако...
Б: Ма, какво црно полако. Тај Француз, Балчак, како си рекла, мора да је био страшно докон чо'ек кад није имао ништа паметније чиме би убио време, па писао толке књижурине. Зар у његово време није било Лиге шампиона, или шта?
А: Он је кључна личност реализма и писао је у првој половини 19. века...
Б: Блах, глупости и којештарије ако мене питаш. Бога ми, у нашој фамилији све генерације нису уШколи написала упола од тога колико је тај француски певчић написао у тим дебелим књижурчинама.
А: (Silent epic facepalm) Добро тајо. Овај, идем ја сад до собе... Да видим... Како напредују кактуси или тако нешто.

*****

Ц: Колеге, добре вести за вас. Ослобођени сте трећег и петог поглавља, што ће рећи да вам за испит преостаје осталих 1750 страница, као што смо се и предходно договорили. Литературу можете видети код мене на столу али о томе ћемо подобније након предстојећег предавања. Па, да почнемо...
Д: Себи у браду: То су књижурине стари, назовимо ствари правим именима. Свака ја тежа него буре у ком ми кева кисели купус за Божић, кад ме уједно једино и виђа. Пу, лептијебем, куд уписа медицину. Сад бих запалио себе и целу фамилију која се тако радовала томе и имала тарабићка предсказања мене како сијам у белом мантилу. Пу, крвни суд ти јебем посред ендотела.

Miki: Tane, daj bre da uradimo jedan rejd. Ae pls.
Tane: Po stoti put Mikule; ovo nije WoW. Ne igraš Lord of the Rings Online od juče, razlikuj svoje igrice.
Miki: Ma bitno je da ti mene razumeš. Daj, budi brohirim jednom u životu.
Tane: Uvek dramiš, kao da je One ring u pitanju. Penji se na tog orla i doleći, pre prave akcije idemo malo demolirati neke gobline.
Miki: E to je moj brohirim, uvek spreman za akciju.

Стеле: Радили ми на факсу "У потрази за изгубљеним временом" и после нам у мензи приђе онај сератор звани Ђоле. Знамо се из основне, а није ни са нашег факса, небитно. Поздравимо се, упознам га са екипом и све по реду, да би након непуне три минуте нашег разоговора о предавању, оплео дрвљем и камењем по Прусту. Наводно, он је плагијатор неког тамо анонимуса а његова основна тема и цео мотив корозије човек у протицању времена, је по њему траћење добре 'артије.
Џони: Ма гони њега и такве, то су типичи квази интелектуалаци. Дечколе глумата Јована Скерлића, гарант је и филистар.

Torbe: Deki matori, vidi šta nam je Zeka Zemunac nabavio. Čisti zeleniš, organski takoreći, ne može da omane.
Deki: Ma beži bre. Prošli put je isto bila "prva ruka", pa sam se posle lečio dimigalom, light amfetaminima i džin-tonikom, tri nedelje. Keva mislila da sam u komu pao.
Torbe: Ma nešto su tad razjebali, goni ih. Onaj Mića Tajvanac jebavao oko robe i posle smo svi prošli k'o naš turizam '99. Ovaj put nema da fali, garantujem. Proverena roba, veruj bratu svome.
Deki: Samo napred, mimo mene. Ja znam za granice i, kao svaka budala - učim na svojim greškama.
Torbe: Ne baroniši dilejo, ne znamo se od juče. Aj, bar za probu sa mnom, kad te molim.
Deki: Neću i gotovo. Ja sam principijelna osoba, valjda toliko znaš. Skapirao sam neke stvari...
Torbe: Uuu, Bertrand Rasel in d haus. Daj, uzmi malo, otruj se.
Deki: Ne i definivtno NE! Ne smaraj me više.
Torbe: Dobro bro. Idem ja do Andree i njenih koleginica, one su uvek raspoložene za dobar rad. vidmo se onda.
Deki: Aaa čekaj bre, nisam tako mislio. Dobro, ovaj put ću napraviti izuzetak. Samo zato jer si me lepo zamolio. Počinjemo ovde, pa posle tamo kod njih na pravi rad. If you know what I mean?

Braca: Jesi čuo bre šta je bilo juče na seoskoj slavi?
Bata: Ne, š'a?
Braca: Onaj Goks, bokser u poluteškoj znaš ga valjda, e on bio u poseti kod devojke tamo kod njenih, i neki lokalni šmekerčić mu isproziva ribu, kao da je kurava i taj zonfa.
Bata: Vidim kuda ide ova priča...
Braca: Nije baš teško za pretpostaviti. Pričao mi sve Mile zamlata, kaže, Goks ustane, ležerno mu priđe, kao nasmeši se šatro ga potapše po ramenu i buuuuuuum. Lik pao kao klada. Posle toga... Totalni ršum.
Bata: Nego kako. Nabo ga je kao Robin iz Huda jabuku.

Je li brate Avakse, kako ti sve to vidiš, a?
Ti si video kad je Prašak ubijen, kad je ludi Žek skočio kroz prozor, kad je Dui iz zasede uhvatio hemičarku za bulju, kad je Banjaluki goreo mercedes, i kad je Mira pušila Ganguli u kolima... Je li kako ti to uvek sve vidiš, a mi nikad ne?