Cvija
Godine 1989... Desio se sudbonosan dogadjaj koji se u istoriji nasega naroda obelezava kao dolazak jednog bica misterioznog porekla na svet. To bice je u narodu prozvano Cvija,i svrha njegovog postojanja je da polako ali sigurno ubije u pojam sve sto iole pokazuje znake dobrog ukusa i inteligencije. Ovaj organizam nepoznatog porekla se kamuflira u stvaraoca rep muzike,muzike koja se odlikuje zanimljivim ritmovima i lirikama,ali Cvijine mudro smisljene trivijalne pesme zatupljujuce melodije i banalnih textova bude jad i cemer u osobama zdravog psihickog stanja ,a euforiju u nakurcenim klinkama i pubertetlijama koji se poistovecuju sa ovim neandertalizovanom kreaturom sa IQ-om amebe. Naucnom svetu nisu poznati dometi ovog parazitalnog organizma,ali sluti se da su ogromni jer je dokazano da odslusavanje jedne pesme sagoreva mozdane celije u neobnovljivoj kolicini. Ostaje samo da se nadamo da ce se nekim cudom teror kojim smo konstantno izlozini i zavrsiti....
Retorička pitanja lepše polovine
Serija pitanja koja rafalno ispaljena iz usta vaše drage, podrazumevaju jedan jedini očekivani pravi odgovor, koji će, makar bio lažan kao monolozi barona Minhauzena, omogućiti produžetak sreće i normalno funkcionisanje vaše veze.
On, potpuno spreman u jakni, izgubivši svaku nadu za skorijim polaskom, ispred kompjutera uništava raznobojne kuglice antičkom Zuma tehnikom, rušeći rekord za rekordom.
Ona, nervozna, poluobučena ispred ogledala, sa hrpama garderobe i rasutom šminkom oko sebe, izvlači maksimum iz svog izgleda za večeru kod njegovih. Maskara - check, puder - check, sjaj za usne - check, senka - check, šljokice ne moraju, četka za kosu, ostaje izbor cipela, tašne, kaputića i polazak može da se nasluti kroz oblak mirisa nove Done Karan:
- Ne smeta ti što kasnimo? Evo sad ću ja! -
- Ma jok, opušteno! -
- Neće tvoji da se ljute? -
- Ma neće, bre! -
- A da ne izgledam previše droljasto u ovoj haljini? -
- Jok... -
- Malo mi je previše otvoren dekolte, a? -
- Ma jok... -
- Jesam se ugojila ja malo, mmm? Vidi mi dupe! -
- Ma nisi! -
- Nisam ti odvratna ovakva? -
- Ma kakvi! -
- Hmm, a jel ona bila lepša od mene? -
- Ma gde, šta ti je... -
- Jel ti dosađujem ja? -
- Ma ne, odakle ti to! -
- Hoćeš li jedno pušenje sad? -
- Ma jok, bre... -
- Slušaš li ti mene uopšte?! -
- Ma kakvi... ček, šta si me pitala pre toga? -
odlazak do prodavnice
višeminutni deo svakodnevnice običnog čoveka. Ne i ako ste Grk. I živite u 5 veku pre n.e. Tadašnji mudraci većinu svog vremena provodili su napolju, crtali kojekakve pizdarije po pesku, kuntali po burićima, no najviše od svega voleli su ulaziti u konverzaciju sa pučanstvom koje je trebalo da predstavlja oponenta u filozofskoj raspravi, zamorče za najnoviji eksperiment ili šta već. Zbog svega navedenog velika je bila verovatnoća da će vas na putu do lokalnog bakalina presresti nekolicina učenjaka i ono što je trebalo da bude jednostavan odlazak do prodavnice pretvoriće se u višečasovnu agoniju.
atina, 467. pre n.e.
dom porodice Burusis
Ksantipa: E Stavros aj skokni do prodavnice i kupi jafolitanke i dve AAA alkalne baterije....sranje, zaboravila sam da živimo u jebenoj praistoriji, ništa kupi onda 200 gr. brašna i 100 gr. soli...
Stavros: Jebem te ja kilavu, samo sediš tu i čitaš to bulevarsko đubre, uvek ja idem..
.
.
Zenon: Des Stavro ša ima?
Stavros: Ništa Zeko, posla me ova moja guska po so i brašno, pa evo krenuh u prodavnicu.. Čujem da je Miškatos otvorio novu Deltu tu u kraju pa idem da vidim šta ima...
Zenon: Aha...Sad si na pola puta, otprilike, a?
Stavros: Recimo...
Zenon: Je l znaš da nikada nećeš stići do te prodavnice? Naime, prvo ćeš preći polovinu preostale razdaljine, pa onda još jednu polovinu te nove polovine, i još beskonačno mnogo polovina, i nikada nećeš stići. Je l' kapiraš?
Stavros: Da, da u pravu si, ipak odoh ja u osvajanje tih polovina,...(O Zevse moj, koji bolid...)
.
.
Spanulis(sofista wannabe): Oooooo, Stavros, nema te nešto u kladži ovih dana?
Stavros: Ma ćuti, od kad me sjebo Ergotelis za trines' bilijardi drahmi ne pojavljujem se više tamo..
Spanulis: Bedak, i mene prodo prošle nedelje, izgubiše kod kuće od Ofija nesrećnici... Nego da te priupitam nešto? Je l’ umeš ti da zviždiš?
Stavros: Pa ono, umem..
Spanulis: A je l' lokomotiva zviždi?
Stavros: Jašta da zviždi.
Spanulis: Vidiš, ti si onda lokomotiva!
Stavros: Da, da, svakako, to sam i ja odskora počeo da primećujem...Aj moram da palim ja sad, pozdrav...(cccc, šta uzo učini od čoveka..)
.
.
Pitagora: E Stale jes to ti?
Stavros: Idite bre svi u tri lepe pičke materine, ne može čovek od vas ni leb da kupi na miru..
Pitagora: Šta ti je bre, ja se obradovao što sam te video posle sto godina, a ti tako,...
Stavros: Izvini brate, iznervirao sam se baš, krenuo sam pre 2 sata u prodavnicu i nikako da stignem od gnjavatora..
Pitagora: Ne moraš da mi objašnjavaš ništa, znam kakvi su oni smarači, samo bi da iskoriste...Ej, aj kad si već tu, izmasiraj mi ramena, pliz?
Stavros: Ok, to mogu, ti si jedini koji me ne guši danas, je l' ovako?
Pitagora: Super si, sad nagni se još samo malo,.....taaakoo...E, super, ti ćeš mi biti hipotenuza....
Oj kukavno srpstvo ugašeno!
Epska rečenica koja danas može da posluži samo za vic!
Idu nekud Njegoš, Stjepan Mitrov Ljubiša, knjaz Nikola i Milo Đukanović, pa odjednom Njegoš zavapi:
Njegoš: Oj kukavno srpstvo ugašeno!
Ljubiša: Oj kukavno srpstvo ... šta?
Knjaz Nikola: Oj kukavno ... šta?
Milo Đukanović: ... šta?
Balkan
Mesto gde su Rimljani tukli Avare, da bi potom Avari i Sloveni tukli njih, a onda Sloveni tukli Kelte i Avare, te potom bili tučeni od strane Turaka i Ugara, koji su se tukli i međusobno, da bi na kraju Turci bili potučeni, a Slovenima ostalo da se tuku s Ugarima, potpomognutim Austrijancima, koje su potpomogli Nemci, kojima nije bilo dovoljno da se jednom tuku, nego su došli po još, da bi, na kraju, kad nije bilo više nikog s kime bi se tukli, Sloveni počeli da se tuku međusobno.