
Најгори су они који то раде претерано дуго... Хали спортова, нови Београд, постављају разглас за такмичење... И нађе се неки лик да 5 минута непрекидно тестира микрофон...
тест, један два... један два два... један два три шест... један један... два три пет... осам два пет...
Запиташ се да ли он заправо шаље неке шифроване поруке или нам испира мозак...
Увек је тако у свему... чим добро досегнеш свој циљ, тек тада ти се отворе видици и ту постављаш нове циљеве...
Као кад се пењеш на планину... Савладаш једно узвишење, па опет угледаш високу планину(учини ти се да се ниси уопште попео), па кренеш опет да се пентраш... и тако у недоглед... Неко се пење на ту планину звану живот лако и неометано, а док некога мучи време и одрони и шта већ, а неко има хелихоптер!
Мој Ћале неће(може, али неће) да разуме такве баналне ствари, додуше у питању је мобилни... Иако му је телефон на нашем језику и све се може сконтати гледајући само иконице, терао ме је да му диктирам да запише како тачно да уђе у поруке и сл... (притиснеш плаву црту два пута, стрелицу на доле два пута док не дођеш до 'inbox', плава црта, неотворено писмо означава да је порука нова и непрочитана... итд...)
И онда после пар дана му прочитам поруке, јер не може да се снађе...
Кад сте ово прочитали, вероватно сте замислили неку крезубу, мршаву/дебелу особу која има потешкоће са говором да ми је отац...
Али ми Ћале био официр у војсци, директор банке и једне фабрике, био и министар унутрашњих послова... а сад ме зајебава да не може да сконта проклету нокиу 33-10(како би ме само мучио да има новији телефон)...
FLAME WAR!!!
Ајде да се и ја убацим...
Волим 'западни' стил цртања и причу, али само у одређеним стриповима/анимацијама, али мејнстрим(тј ове новије(рен и стимпи и сл.)) не подносим, једноставно ми се не свиђа...
Али највише волим аниме/мангу(много више стрип него аниме)!
Признајем, има доста примера аниме/манги и уопште Јапанској кинематографији, који једноставно потврђују ову дефиницију, којих се и сами нормални поштоваоци а/м стиде! (За некрофилију у а/м никад нисам чуо ни видео)
А њихови играни филмови...
Јапанци једноставно не умеју да глуме, па да им живот зависи од тога(гори су од водитеља дневника), а неки то зову њиховим стилом(сами себе заваравају)! Додуше, синхронизација за аниме им је увек елитна!
Елем, тих срања има свугде(признајем у Јапану највише), али и поред свега тога, имају јако пуно феноменалних наслова, који су ме одушевили!
Али опет, укуси су релативни... Неко органски не подноси нешто, а неко органски не може без тог истог!Нпр. Ја органски не подносим особе(клинце углавном) који су погледали јад и беду од аниме-а(наруто, блич, покемони, југиох и сл. што се врти по нашем тв-у) и мисле да су упили сву мудрост и знање Јапанске кинематографије и са јединим аргументом(*наруто* је најбољи анимА на свету, пушите га *запад*) иду по нету и тролују... Такве треба послати у Црну Реку на преваспитање мацолом од 15 кила!
