Devojka koja je izrazito talentovana za oralni seks.

Мување девојке или покушај да се добије секс.

Фина, лепа, медна, умерена, понаша се као да ти је сестра и сва је повучена и невина. Не одаје јебозован ефекат, не одише сексипилом а није ни непривлачна. Она је то што јесте, јединствена представница своје врсте која је само једно- слаткица. Тип девојке за коју не можеш да кажеш тек тако јебо би је и не можеш да је замислиш онако стидљиву у некој дивљој пози. Лагана као ветрић, савршена као плаветнило неба и увек ту негде да буде слатка и изазива ''јооој'' ефекат.

Jedan od najromanticnijih odevnih predmeta na devojci. Ono u sta se ona moze ususkati i osecati srecno i voljeno. Prosto i jednostavno, dokaz da je veza dozivela jedan novi nivo.
Nakon raskida, to je ono o sta se mogu obrisati suze pre nego sto se pazljivo opere i uz laznu hladnokrvnost vrati vlasniku.

Nesrećnica koja je završila računarski smer na elektronskom ali je nesposobna da bilo šta pametno radi pa onda potegne sve moguće i nemoguće veze da je zaposle u nekoj školi. Ova profesorka misli da je Windows 3.11 tehnologija budućnosti zato što predavanja priprema iz knjige koja je štampana kad i one pare sa 7-8 nula. Na linkove uvek klikće dva puta.

Ako se zaposli u osnovnoj to nekako i može da se podnese, ona ne zna ništa, djaci znaju samo da pokrenu igrice i tako oni igraju igrice a ona im ne smeta i na kraju svi imaju petice.

Postaje zabavno kad se zaposli u srednjoj školi, još ako je srednja elektrotehnička onda sreći nema kraja. Tu nailazi na djake koji znaju kako miriše FOR petlja i koji za popodne mogu da od gomile delova naprave 5-6 kompova koji rade. Medju njima se uvek nadje neki šaljivdžija koji će da za pozadinu stavi sliku desktopa sa ikonicama a u podešavanjima isključi ikonice i onda je snima mobilnim dok bezuspešno klikće u prazno.

Posle popravke bilo kog uredjaja ili će biti više šrafova nego što je potrebno ili će faliti jedan šraf.

Prva pomoć u slučaju bilo kog kvara. Čim ne radi kako treba samo ga malko čukni, al' pazi da ne preteraš.

Berserkeri su bili vikinška elitna jedinica koja se pred borbu napijala i drogirala sve dok ne pomisle da su postali životinje (uglavnom medvedi i vukovi), onda su skidali ogrtače, cepali odeću i bez ikakvog straha kretali u napad i bilo ih je skoro nemoguće zaustaviti jer nisu obraćali pažnju na povrede. U bersekerskom transu po nekad nisu razlikovali svoje vojnike od protivnika pa su ih se i prijatelji plašili.

U jedanaestom veku Jarl Eiríkr Hákonarson je pokušao da zatre seme berserkrima, ali nije uspeo. Postoje stvari koje je nemoguće uništiti, stvari koje su previše jake da bi ih smrt zaustavila, berserkeri nikad nisu istrebljeni, samo su se malo izmenili i prilagodili. Posle deset vekova ta mala izmena je postala ogromna.

Današnji berserkeri su ljudi koji se pred muvanje osoba suprotnog pola napijaju i drogiraju sve dok ne pomisle da su postali šmekeri (obično Šon Koneri ili Željko Samardžić), onda skinu jaknu, otkopčaju dugmiće košulje i bez ikakvog straha krenu u napad, skoro je nemoguće otkačiti se od njih jer ne obraćaju pažnju na odbijanje. U berserkerskom transu po nekad ne primećuju da je cura koju muvaju devojka njihovog najboljeg druga pa ih se i prijatelji plaše.

Pešadijski oklopni transporter koji iz daljine liči na biciklu.

Može da prevozi jednog čoveka na sedištu, jednog na prtljažniku, dete u korpi na prednjem delu rama i manji džak kukuruza na delu rama izmedju vozača i korpe za dete. U slučaju sudara partizanke i džipa putnici u džipu mogu da budu srećni ako ih izvuku žive iz zgužvane olupine njihovog vozila.

U stara dobra vremena kad su se naših očeva dedovi igrali četnika i partizana i za ko zna čije babe zdravlje se ubijali medjusobno Japanci su izmislili kamikaze, pilote koji su se zapucavali u protivničke brodove i ginuli za cara, otadžbinu, čast, slobodu i još po nešto. Posle nekog vremena su shvatili da viših ciljeva ima koliko hoćeš i da nema smisla ginuti za njih i manuli se ćorave rabote.

U poslednje vreme se kod nas sve više primećuju uticaji dalekoistočne kulture (tetovaže sa kineskim slovima, Digimoni i gomila zaludjenika za katane) i bilo je pitanje dana kad će da se pojave srpske kamikaze. Kamikaze su se konačno pojavile, to je ona sorta klinaca koji sednu na skuter, kacigu ne stavljaju jer im ne treba i dok jednom rukom drže telefon na crveno uleću u pogrešan smer jednosmerne ulice. Tu i tamo uspešno pogode neko vozilo koje ne uspevaju da oštete mnogo, protiv pešaka su znatno efikasniji ali ih teško pogadjaju jer niko normalan ne ide tamo gde kamikaze voze. Najčešće napadaju bandere i betonske kante za djubre koje izgledaju kao lake mete ali se iza lažnog izgleda nezaštićenost krije nesalomiv duh (i materijal) čelika i betona protiv kog ni najupornija kamikaza ne može ništa.

Na kraju, Japanci su barem mislili da znaju zbog čega ginu a ovi se ispolomiše iz gluposti.

Izaći na ispit na koji znaš da padaš, zato što nisi ni pogledao beleške, kamoli knjigu ili skriptu, a da praviš puškice te je mrzelo. Na ispitu prvi put srećeš profesora i asistentkinju (koja je, ako si na MATF-u, neka do jaja riba i odmah je pomešaš s studentarijom), koji se krste kad shvate da ipak jesi u toj grupi.

Mesto gde su Rimljani tukli Avare, da bi potom Avari i Sloveni tukli njih, a onda Sloveni tukli Kelte i Avare, te potom bili tučeni od strane Turaka i Ugara, koji su se tukli i međusobno, da bi na kraju Turci bili potučeni, a Slovenima ostalo da se tuku s Ugarima, potpomognutim Austrijancima, koje su potpomogli Nemci, kojima nije bilo dovoljno da se jednom tuku, nego su došli po još, da bi, na kraju, kad nije bilo više nikog s kime bi se tukli, Sloveni počeli da se tuku međusobno.

Људи који стоје поред пута и својим палцем сугеришу возачима да је све кул (ОК).

Čest pridev za nekog našeg prvog nešto.
Za neke pozicije stvar je jasna, dok je za druge mrtva trka...