Podsvesna i nesvesna reakcija pušača na tuđ upaljač.
- Ništa Mile. Vidimo se sutra. Pozdrav.
- Čekaj bre. Vrati mi upaljač prvo.
- Upaljač? (pretura po džepovima) Aaaa... Evo ga. Izvini MIle, dešava se.
- Znam, znam. I ja bolujem od pušačke kleptomanije.
Izraz koji, osim što vređa, ponižava uvređenog. Krajnji stepen ponižavanja sagovornika nedostojnog da sa tobom deli opštinu u kojoj živiš. Daje mu do znanja da nije ni za kurac. Ako se uputi ženi onda je fatalit.
-Dečko, zašto si stao u red? Ja sam tu bila pre pola sata, otišla sam samo do kopirnice i moram biti ispred tebe!
-Gospođo, nije mi do rasprave a i žurim nešto...
-Sram te bilo, nemaš vaspitanje. Vi niste mladež, vi ste ološ.
-Blajhana, popuši mi pola kurca!
-Juu! A što pola?
-Ne dam ti ceo.
Onaj sa većom glavom.
Upasti mu u reč.
Bus, riba, landaranje sisa uz treskanje busa.
Opis malog broja ljudi kog nekog na sahrani. Često zbog loše ćudi pokojnika za života i manjkom komunikacije sa ostatkom sredine.
-Čujem kad je umro Pera, šačica ljudi bila.
-E moj prijatelju, falio nam četvrti da mu nosimo sanduk. Srećom Mile dao traktor pa smo ga u prikolici transportovali. A kad smo se okupili kod groba tako masovni, predloži nam pop, da umesto pojanja svako od nas kaže nešto o pokojniku, jer će manje trajati.
Neki tamo glagolski oblik u već dovoljno komplikovanom srpskom jeziku koji pretvara i najčešće korišćene reči u nešto daleko pametnije i uzvišenije.
Oh, sapletoh se.
Šta to uradiste ?
Igrah igrice, blejah na internetu.
Da li sve naučiste kolege moje omiljene ?
Desetku dobih dragi roditelji.
Dobru ribu opalih prijatelji moji.
Upropastih se od vinjaka policijo moja lepa.
Rizla, flop, mrvilica, trava.
Lik u društvu koji je uvek u zapećku. Neprimetan. Rezervista. A onda kad uleti na teren, pocepa sve što može, najebe se keve protivniku i ode da slavi sa ekipom, opet kao drugopozivac i rezerva, iako je inače heroj.
Ovaj bivši igrač Mančester Junajteda se nikada nije naigrao, ali je uvek zabijao golove i još po nešto. Nije overio jedino Fergijevu ženu, pa se spekuliše da li je razlog njegovog odlaska iz Junajteda taj ili to što se valjao sa Ronaldovom verenicom.
Mićko: Eno ga Đole Smit.
Stanko: Što Smit, brate?
Mićko: Ma isti Alan Smit, jeb'o ga otac. Juče gubimo 2:0, on mukica skupljao lopte i trener ga kao ubaci u 85. minutu i budala zvekne tri gola. Pobedimo.
Stanko: Ne seeeri. Au kakav je car.
Mićko: Ma nije to ništa, izašli u grad posle. I tu on, Coa, Đomla, Šomi i ja. Ova trojica manekeni, poznati fudbaleri, voze dobra kola, ni ja ne zaostajem, a Đole em je suv k'o grana, em je ružan i glup, a i nema prebijenu kintu. I mi ti tu celo veče napadamo ribe i pijemo korpe, a njemu burazeru priđu plavuša i crnka i odvedu ga svojim kolima u nepoznatom pravcu. Pogledaj ga samo kako je srećan.
Srpsko-domaćinski brend. Odnosi se na hranu, piće, muziku, inat, patriotizam...
Kako bilo kod Debelog na žurci?!
-Doneo sa sela balon rakije, znači samo tu ćirilicu smo cirkali celo veče!
A muzika?
-Muzika isto. Samo ćirilica!
Devojčice od 13 do 16 godina, koje se svaki vikend "ubiju" od dve đus-vodke i jednog piva i onda tako "pijane" kruže po diskoteci da bi ih što više ljudi videlo, pozdravljaju se sa svima koje poznaju, a neretko i sa onima koje ne poznaju, igraju u kavezima i 'vataju sa svakim dečkom koji im priđe. Čim dođu kući (dakle, oko 1h jer dotad su ih roditelji pustili u grad), na fejsbuk stavljaju status: "xaxa suoer je bilp wechrs", a sutradan, za svaki slučaj (ako neko nije shvatio da su se one "napile"): "Suntze me pr0budil0, a u glawi lo0dil0... Definitiwno wishe ne pijem!"
Seljak je osoba koja živi od zemlje, a seljačina je osoba koja zemlju ima u glavi.
