To su one prenamontirane ribe (i one vole da ih tako zovu), prekvarcovane, prepuderisane, prebudžene u svakom mogućem pogledu, koje to još ističu izrazitom nakurćenošcu i koriste svaki milimetar svog tela kao provokativnu zonu. Kada ugledate žensko biće za koje ne znate da li biste je pre maltretirali, ili se seksualno iživljavali nad njom (i pritom pozvali još jedno 10 drugara da navali na nju) - naleteli ste na drndulju.

Naša estrada ih je puna, a sa sunčanim danima će isplivavati i one bez medijskog pokrića, biće ih na svakom ćosku. Prošetajte svojim korzoom, tu su.

Ноћ, погашена светла. Хладно је... Заправо 30 степени је, али ај да направимо мало атмосферу.
Дакле ноћ, мрак... Телефон јбт! На столу ми је телефон, аларм ме никада неће пробудити одатле. Треба га дохватити без устајања. Хм! Како сад... Мисли човече, мисли. Ок, ставићу ћебе на под, јастук на њега, онда ћу каишем са панталона које су ми на дохват руке свући телефон са стола, он ће пасти на јастук, самим тим на ћебе, ја ћу ћебе довући и све ће бити супер. Сцена је намештена! Бичујем каишом телефон. Каиш погађа лампу на столу, лампа пада и удара тастатуру, и као што свака стона лампа уме притиска ctrl+alt+del, монитор се пали. Аааа, ослепо сам! Смањуј губитке, смањуј губитке! На рукама долазим до стола, а дупетом и ногама још увек спавам, хватам телефон који клизи из руку и пада преко друге стране стола.
Дупе и ноге више не спавају, испао сам из кревета и рокнуо главом у комоду.

Лежим немоћан, депресиван и поражен, а ћале ми се пројектује изнад главе у четири примерка:
Не мож' бре ништа с курца!