- Лепа ти је хаљина, истиче те у струку. (Шмекерски намиг). Ја сам Урош, а ти девојчице?
- Јелена.
- Јао, па моје четири бивше рибе су се звале тако. Врхунске цице. Мислим, све моје рибе су биле бомбе, да се разумемо, али Јелене су некако посебне. А колико имаш годиница?
- 22 и нема потребе за деминутивима.
- То су најлпше године Јеленице. Био сам са доста риба твојих година. Све су биле ватрене у кревету. То је та генерација ваљда. Мислим, био сам ја и са старијим рибама, било је и удатих. (Шмекерски намиг) А чиме се бавиш Јеленице?
- Студирам.
- Јао, ви студентикиње се најбоље трошите. Учите цео дан, а онда целу ноћ журка у кревету, кад се паметнице распомаме. Знам, имао сам брдо таквих рибица. Мада, био сам ја и са манекенкама и певачицама, мелескињама, јебао сам у авиону, на песку Азурне обале и свемирском броду. Ја сам еквивалент савршеног јебача. Само се појавим, а девојчице саме падају на колена.
- Уроше, брате, ја можда јесам сисала весло, али нисам појела чамац. Ае, пали.

-Доћи ће дан, када ћеш сам...нанана нана...Јеботе, замисли ја на испиту, и пита ме професор "Шта слушате колега", кажем Ритам Нереда, и он "Свака част колега, и ја исто, ево десетка", до јаја....

-Или замисли, позвони му телефон, он направи ону укисељену фацу, брзо се окрене ка нама и пита "Колико је играо Раднички јуче?", ја ко из топа 1:1, и он "Ух колега, спасили сте ме, ево шестица"

-Најбоље би било, да пита "за кога навијате колега?", а оно на столу грб и Звезде и Партизана, ја кажем, онако стручњачки, ноншалантно "Не пратим домаћу лигу", и он се ту одушеви, упаднемо у спику..

Сутрадан:

-Колега, жао ми је друго и треће не знате, видимо се у априлу.
-Али слушам Ритам Нереда и не пратим домаћу лигу.
-ШКК?

Dolazi zena na vrata pre 5 minuta
Dobar dan, dobar dan.

- Je l' imas nekog starijeg kuci
- Ne
- Mozes onda i ti, nema veze (monolog od 10 minuta) ... i skupljamo priloge za dete koje boluje od slepila na oba oka... ima petnaest prstiju... rastu mu rogovi... mir u svetu...
- Ne mogu nista da vam dam, mama mi je zabranila da dajem bilo kakve pare.
- Pa onda mozes ti od svog dzeparca...
- Nemam dzeparac.
- Pa sigurno mozes da odvojis...
- Ne mogu, vec mesec dana jedem iz kante za smece.
- Nemoj se sad saliti, nije u redu u pitanju je...
- Ja sam ozbiljan. I gladan.
- Boze.... Nisu to pare, to je dinar...
- Gospodjice, da ste ucili skolu, znali biste da jedan dinar jeste jedna stotina od sto dinara, kao i hiljaditi deo hiljadu dinara, sto svakako jesu pare.
- Pa dobro, nisam tako mislila...
- U redu, u redu, kad ste vec uporni, dobicete sto ste trazili, pricekajte
(Zatvaram vrata, vrsljam po dzepovima, otvaram vrata)
- Izvolite gospodjice
- Jedan dinar?!
- To ste trazili, je l' tako?
- Pa, ja, ovaj, nisam mislila tako, nego...
- Slusajte, niste mi rekli da ce da me cuva Bog, niste mi blagosiljali decu nerodjenu, niste bacili kletvu na moje neprijatelje. Ne bi trebalo ni dinar da vam dam. Prosjak na ulici barem pokusava da baci neke vradzbine kad mu dam novac.
- Ti decko stvarno ne znas sta je humanost! Humanost- to ti je kad das a ne zelis nissta za uzvrat, to je ono sto nas odvaja od zivotinja, to je...
- Ja kad vama budem zvonio na vrata i dosao u vas stan, onda izigravajte monaha do mile volje. Idite ispred neke crkve, posmatrajte ciganke, mozda nesto i naucite o ponasanju pristojnom, a onda dodjite ponovo, ako budete dobra, mozda vam i dam neke PARE.
- Ja, ja sam samo, ja nisam tako mislila, ovaj, znas, ja sam....
DUM! ~klik~
- ko je to bio na vratima?
- Ma neki cigani...
---------------------------------

Baba: Moraš zalelujati muda da pređeš ovaj level!
Ja: Mišn komplitid…
…
Baba: Ustaj oči babine, 12 sati je mater mu jebem! Opet si visio sinoć za kompjuterem. Isti si ko otac ti! Podbacio na 12 levelu…
Ja: Baba, ja i dalje sanjam?
Baba: Nisam ti ja baba, ja sam Super Mario. Probaj ove gljive. Ekstra su!

Game over.