Seoski fudbal klub iz beton lige
Igrače ovog tima lako možemo razvrstati po kategorijama.
Golman - Kaže se, imala majka dva sina, jedan je bio pametan, drugi golman. Veoma česta pojava u beton ligama su debeli golmani sa stomacima kao trudica, ali uprkos tome i dalje su tu, u svojim već uveliko četrdesetim. Ili golmani visine kao ćevap u skoku. Ili bilo koji drugi hendikep, kad ne možeš da ...budeš u polju, i da trčiš - budi golman.
Štoperi - Dva balvana, sekvoje, cepanice. Search, kill & destroy. Obično na tim mestima stoje oni koji su glavne "badže" u selu, kavgadžije, spremni u svakom trenutku da se pobiju. Tehnika nula. Vole da podmuklo udaraju, a često i otvoreno jer im sudija naravno ne sme ništa, u njihovom selu. Ne pokušavati sa vraćanjem udarca.
Bekovi - Bez želje za diskriminacijom, često ovde stoje pripadnici romske populacije. Valjda zbog svoje konstitucije, mršavi su, brzi a to se od beka i traži. Tehnika im svodi na pokoji centaršut i trčanje po liniji do iznemoglosti. Obično bekove igraju oni slabiji koji nisu uspeli da se probiju do mesta štopera. Ako nije ciga, onda je neki klinac, koji je tu stavljen da se kali.
Veznjaci - ovo je zaista sorta za divljenje. Stari, prekaljeni vukovi, glavni ispred svoje seoske prodavnice, koji istini za volju dele loptu kao Bekam. Ali njihov radius kretanja se svodi na krug na centru igrališta, tako da se od njih ne očekuje defanziva, već samo dobar pas, pokoji centaršut. Neretko su kapiteni. Godine naravno broje 45+.
Krila - Često, jedni od najboljih u timu iako su večito u senci Veznjaka ili Napača. Posao mu je kao i kod Beka, ali sa većom slobodom u igri. Naravno da tu već igraju stariji momci, koji su prošli Beka, i nazad se retko vraćaju, jer pobogu, tu su ovi klinci da trče za njega.
Napadač - možemo ih podeliti na dve vrste. Jedna je, smotani igrač koji bi bilo gde upropastio igru, sem u napadu, gol ne ume da pogodi ni na treningu, ali ipak ok je za atmosferu i svi ga vole u ekipi. U drugu vrstu obično spadaju mladi momci koji su u svojim dvadesetim, seoske devojčice se pale na njega, frizurica je uvek na mestu, ima dobar dribling, postigne i neki gol, čime se njegova "slava" pročuje i do susednog sela (čime automatski dobija naklonost tamošnjih devojčica). Ali neretko, dolazi na utakmicu polupijan jer je sinoć sa drugovima na kafani (šmekerima kao on, ali netalentovanima za fudbal) zaginuo do pet.
Trener - lokalna pijanica, koji je završio sa igranjem fudbala, legenda sela, ali svi ga poštuju.
Doktor - ko god se nađe slobodan u tom trenutku, dobija zvanje doktora. Jedini posao mu je trčanje sa flašom vode u ruci do povređenog igrača.
Ekonom - priglup, socijalan slučaj, dobroćudan čikica koga svi gotive. Nije mu mrsko da posle svakog treninga i utakmice skuplja pobacane dresove, štucne po svlačionici, pere i ponovo ih pakuje.
Nije do mene, do tebe je
Kada ti je obraz naslonjen na njene grudi; kada ti samo jedna čemerna riječ fali da brizneš u plač; kada nemaš predstavu kako da se izvučeš i šta da joj kažeš, na koji način da joj objasniš prerano svršavanje u ubuđali kondom - tada nije džentlmenski moliti za milost, tražiti popravni na keca ili jednostavno prećutati. Ali, puzle se spajaju, predočena ti je kolosalna, nenadjebiva, veličanstvena forma, jer bila ona prelijepa, vitka i luckasta ili ne, ti vadiš podlo oružje samoodbrane i činiš jako jak gest... možda je bolja riječ kompliment... ne ne, gestokompliment! Jako jak gestokompliment - brat od strica asu iz rukava - koji će te utješiti i potapšati po ramenu onda kada ti kičmu okrene tvoj zen master alter ego.
Lagana šetnjica u dvoje. Ti, ona, njena torbica i tvoja kurčina oslikana na crne bermude, treći dan. Šta da se radi, tri godišnja doba bez seksa - sve što gmiže pored tebe jebljivo je. Diže se na pomisao da ćeš mooožda da ga muneš, jer šetaš sa djevojkom. Optimistično, dabome. Krut je, krut, neman se ukrotiti mora! Stavljaš lijevu ruku u džep, štipkaš vršnjaka... ne pomaže. Paranoja. Šetači posmatraiju reljef na tvojim bermudama. Praveći se da ne primjećuje vodopad znoja sa tvog čela koji kapa po kaldrmi starog grada, ona te sasijeca pitanjem.
-Možda ispadam nekulturna, ali, šta to tražiš po džepu? Traje...
-Ma probijen mi džep, pa čapam ovu čibulju na butini.
-Lažeš, vidim ja šta se dole dešava, samo te testiram. Kako to?
-Eto, ispašće da ti laskam, ali iskrenost mi je najveća mana koju imam. Bojim se da će me to jednom ubiti.
-Iskrenost je jedna velika vrlina, ne bulazni. Nastavi.
-Pa eto, ist ista stvar mi se desila kad sam ti prišao u subotu, da se upoznamo. Ti nekako zračiš jebozovom, ne mogu da odolim mislima o tvom golom tijelu koje ne prestaju da mi naviru dok te gledam. Vjeruj mi, nije do mene, do tebe je...
Šampolion
Apotekar.
- Dobar dan, izvolite!
- Treba da kupim lekove za babu, al nisam siguran šta piše. Probajte vi da pročitate. :pruža recept:
Na receptu, konture iscrtane hemijskom olovkom prikazuju nešto nalik sledećem: lavica u skoku pregriza vrat impali, pored njih su kuhinjske papuče sa aplikacijom iz Simpsonovih, karton sa 20 nojevih jaja i odlomci iz Miroslavljevog jevanđelja, zarotirani za 180 stepeni.
- Aha, dakle, 2 kutije redizorka, brufen od 400, leksilijum i hepatrombin gel.
-???