Preciznost
Nesto sto u americkim filmovima,kada je meta glavni junak,nema ni jedan zlikovac. Ma koliko da treniraju u logoru/vojnoj bazi,pred americkim usamljenim junosom postaju nesposobniji od rahiticne babe u kolicima.Nepreciznost eksponencijalno raste sa povecanjem broja zlikovaca.
Nas junak upada u kolumbijsku vojnu bazu da bi spasao svet od nuklearne katastrofe. Iskace pred 20-30 vojnika i bez zurbe ih "renda" sa masinkom. Kolumbijci,jadni,potrosise milione metkova,ali oni skrecu pred harizmom i izrazito definisanim bicepsima naseg Dzeka/Dzona i padaju u obliznje zbunje dok on,posle 4-5 promenjenih sarzera konacno dize u vazduh postrojenje i odlazi kuci u zalazak sunca.Svet je ponovo bezbedan.
Negde ćemo izaći
Srpski univerzalan GPS.
-Jesi li siguran da je ovo prečica?
Ovaj put vodi pravo u šumu.
-Ma vozi bre, negde ćemo izaći.
Askeza (ili: Kako promašiti život)
По дефиницији, аскеза је добровољно самоодрицање од материјалних, телесних и других угодности, уживања итд, а све зарад духовног уздизања.
У пракси, Бог се фејспалмовао када је чуо за овај појам, јер се, је л' те, испоставило да је џабе дао мушкарцу паламар да може 50 година да јебе и да у томе максимално ужива и доживљава оргазме (што је један од најбожанскијих осећаја у земаљском свету), жени дао пичку (да може да ужива у вишеструким оргазмима по цео дан, колико јој душа иште, а иста није сапун да се излиже, те има велики рок трајања). Даље, бог је даривао човеку свињу, холестерол и јак желудац, да може да ужива у најлепшим укусима, световној амброзији; дао му је руке да себи створи ствари које ће му помоћи да још више ужива - алкохол, дрогу, рокенрол и остало, а појединци су упркос томе одлучили да апстинирају.
Аскета: Боже, посветио сам цео живот аксези и духовном животу, сад кад сам умро, спреман сам да задобијем унутрашњи мир Царства божјег!
Бог: А ко ти је рекао да то тако функционише?
Аскета: Па, читао сам у књигама... Рекли су ми у цркви...
Бог: Е, па, зајебао си се, синак. Духовни свет није за смртнике. Ти си свој живот промашио. За смртнике је да поломе курац од јебања, да прде и подригују од добре хране и да падају у несвест од пића. Жао ми је, ти ћеш у следећем животу бити крава.
Ацкета: Алиалиали!
Бог: Нема али! Ајд' уздравље!
----
Никола из ''Ми нисмо анђели 1'': Боже, је л' идем у пакао?
Бог: Какав, бре, пакао? То уопште није успут. Ти си мој човек. Седи да попијемо.
Tilt naroda
Prslost donjih i srednjih slojeva. Pucanje čoveka po šavovima, paranje duše i pantalona na dupetu, padanje u sivi belutak zbog besparice, stresa, usamljenosti, neshvaćenosti..Manifestuje se na razne načine, u raznim vidovima, na raznim mestima. Nešto kao odosmo u kurac polako.
- Pre neki dan ulazim u osmicu, iako izbegavam sve vidove gradskog prevoza. Autobus polu-pun, tajac, svi ćute, niko se ne smeje, niko nije namršten - kamene face tupih pogleda. Nakon dva minuta tišine koju nije narušilo ni jedno bezazleno nakašljavanje, devojka otvara torbu, vadi melodiku, i kreće da svira "Hej Sloveni".
- Medjugradski bus, linija Šabac-Beograd. Posle deset minuta od polaska kondukter kreće da pregleda karte, dolazi do čoveka koji spava:
- Kartu gospodine..
- Kartu..Čekaj..Ne znam gde je. Dajte mi jednu do Šapca.
- Sad smo krenuli iz Šapca.
- Aha..A gde idemo?
- Idemo za Beograd.
- Aha. Dobro dajte mi jednu do Beograda.
Skontao sam da dosta često, dok par ljudi čeka na semaforu - ako prvi do puta ne krene čim se upali zeleno, uglavnom niko ne kreće. Jednom sam namerno čekao pet sekundi i svi su stajali, niko nije ni primetio..Polako ali sigurno, postajemo ovce.