Kodeks oblačenja u Beogradu
Došao si u Beograd da studiraš.
Iako si gradsko dete, za tebe je Beograd potpuna nepoznanica.
Važno je da znaš par caka kako bi preživeo, među kojima je i ona kako se obući, odnosno koju boju dukserice ili košulje izabrati, da te zli ljudi ne bi napastvovali.
Nikad nemoj nositi ove boje:
1. Crvenu - Navijači Rada i Partizana će misliti da si Zvezdaš, a to ne može da bude dobro po tebe.
2. Crnu - Navijači Rada i Zvezde će misliti da si Partizanovac, a to ne može da bude dobro po tebe.
3. Plavu - Navijači Zvezde i Partizana će misliti da si Radovac, a to ne može da bude dobro po tebe.
4. Zelenu - Navijači Rada, Partizana i Zvezde će misliti da si musliman, a to ne može da bude dobro po tebe.
5. Roze, žutu i ostale drečave boje - Navijači Rada, Partizana i Zvezde će misliti da si gej, a to ne može da bude dobro po tebe.
6. Belu - Po njoj se brzo nahvata prljavština od beogradskog vazduha, pa može da počne da liči na duksericu pod brojem 2, a to ne može da bude dobro po tebe.
............
Zaključak: Vrati se iz Beograda. Bolje da radiš neki bedan posao sa srednjom školom, nego da provodiš dane na VMA, ionako imaju lošu hranu, a to ne može da bude dobro po tebe.
Masturbacija mi izgleda kao bolja opcija
Mi muškarci, da se ne lažemo, nismo naročito izbrljivi kada se radi o pukom polnom opštenju sa ženskom populacijom. Jebali bi sami sebe, samo kad bismo mogli da dohvatimo. Znači nema onih gluposti znamo se samo 5 minuta, ne krešem se na prvom sastanku, niti na javnom mestu, ne privlačiš me fizički, imaš spojene obrve, imaš prst manje na levoj nozi... Ma kak'i to. Samo upri, pa koliko izdržiš. Znači 3-5 minuta.
E, verovale ili ne i mi imamo nekakve kriterijume. To niste znale, a? Mislili ste da svaka rupa nađe zakrpu? Sad malo strepite da ne umrete same u stanu okružene gomilom mačaka? Prpa, zar ne?
Nema potrebe. Broj rupa koje ne nađu zakrpu procentualno je srazmeran broju Vukajlijaša koji nisu jebali. Znači 0,01-0,3%. Tako da, ukoliko ste bez nekih vidljivijih fizičkih mana (nemate pola glave ili imate palamar), naslovna rečenica, koju izgovara muška osoba željna pičetine, će vas zaobići u širokom luku.
- Brate, aj sa mnom do klonje.
- A? Pa nećemo valjda devojke da ostavimo same za stolom?
- Razumeće devojke. Đido.
---
- Koji kurac? Hoćeš da ti ga držim dok pišaš?
- Brate, je l' me mrziš? Ajde reci mi iskreno, znamo se već 20 godina. Da li me mrziš?
- Šta palamudiš koji moj? O čemu ti to? Da te mrzim ne bih ti celo veče nabacivao onu ribu.
- Ribu? Soma možda, pošto ima brkove k'o on. Još malo da ih podgaji pa će biti veće od mojih. Nos joj je k'o vatrogasno sekirče, zubi kao raspored časova, a da su joj uši malo manje zvali bi je Dambo. Da ne pominjem to što je ravna kao daska. Nema čo'ek za šta da je u'vati.
- Pa nećeš je ženiti, jebem te probirljivog. I ovako nisi jebo 3 meseca, otresi ovu, u mraku, da je ne gledaš i ćao. Pa ću ti opet posle tri meseca naći novu, hahahahaha.
- Hahaha, šupičkumaterinu! Bolje ja k'o čovek da ga bacim na Lisu Ann, nego ova posle u košmarima da mi se prikazuje.
- Kako oš. Ae polazi sad da ne pomisle da seremo zajedno.
Sindrom prvog kurca
Mnogo zajeban sindrom koji se uglavnom javlja kod žena (redje i kod muškaraca). Do njega dolazi kada mlada dama izgubi nevinost i taj sa kim je to uradila postaje njen prvi kurac. Karakteristika ovog sindroma je ta što se tada ona vezuje za osobu koja poseduje taj kurac i veoma joj je teško da se od njega odvoji. Čak i kada njen prvi kurac ne bude više bio u vezi sa njom, a ponekad poželi da je pojebe, ona neće imati srca da mu kaže ne, jer je pobogu to njen prvi kurac. Ovaj sindrom kao posledicu ima to da je svakom sledećem kurcu mnogo teže da dodje do cilja (neki nikad i ne uspeju)! Većina drugih kurčeva zna da protiv ovog sindroma ne mogu da se bore pa lako odustaju
Postoje i jedinke koje nisu imale ovaj sindrom i koje su uspešno sa prvog odmah prešle na drugi, što je inače i najbolji način da se ovaj sindrom izleči
Idem da se poklonim porcelanskom bogu
U neki jutarnji čas, pre nego što se matorci probude za posao, a posle petlova, persona koja se vratila sa lokanja oseti potrebu da se pokloni idolu porcelanskog boga smeštenom u kupatilu svake kuće.
Molitva se obično sastoji od klečanja pred idolovim nogama uz besomučno zabacivanje glave sa vremena na vreme u pravcu unutrašnjosti šuplje bogomolje.Obavezan je šamanizam, dok vam se duša odvaja od tela, u vidu tihog mrmljanja i psovanja, trenutka samopoznaje- ''Koji sam ja som'' i po kojeg ''Jao Bože'' kada vas uhvati religijski zanos.
Ritual se završava ogromnim olakšanjem kao znakom uslišene molitve i odvlačenjem u sobu uz nadu da ne naletite na ćala koji je krenuo na brijanje.
Gedora
Mnogi ovaj pojam vezuju za poznatog proizvođača ručnog alata "Gedore" ili ženu koja je estetski skromna.
Ustvari gedora označava specifican kružni pokret ruke pri oralnom seksu, kojim partnerka uvrće kožuru na močugi, a koji neverovatno podseća na pokret prilikom korišćenja alata koji se popularno zove "gedora".
Veruje se da je većina žena sposobna da ovlada tehnikom, mada pojedine dobijaju glavobolju i pri samom pomenu tehnike.
Muzika za "one" momente
Svi mi ponekad imamo periode u kojima se loše osjećamo. Bilo da su takva osjećanja prouzrokovana lošim danom na poslu, ili školi, krizom u vezi, ili nesrećom u ljubavi, ona se neizbježno moraju nekada pojaviti. I upravo tada svako od nas ima određenu muziku koju sluša. To nije neka brza muzika, uz koju se može plesati, već muzika koja odgovara našim trenutnim osjećanjima. Blagi ritam tonova, koji miluju čula i na muzičkom platnu slikaju naš bol klize kroz vazduh tako umilno i lako, a opet tako tužno i nemilosrdno. Tada srce boli, duša plače, a naše biće se potpuno prepušta patnji, kroz koju se pročišćuje. Ova muzika ne čini stvari boljima, niti će nama pomoći da se osjećamo bolje, a ipak je slušamo, jer nas nekako "dira u srce", odgovara našem raspoloženju, i našoj sujeti. Kako jedan veliki pisac nekada davno reče:
"Dakle, voli patnju. Nemoj joj se odupirati, nemoj bježati od nje. Okusi kako je ona u dubini slatka, predaj joj se i nemoj je primati s mržnjom. Tvoja mržnja je to što ti nanosi bol i ništa drugo. Patnja nije patnja, smrt nije smrt, ako ih ti ne učiniš time."
Samim tim naš um se oslobađa, i u tim trenucima neposredno poslije slušanja, mi smo potpuno slobodni svih predrasuda, i svog bola koji nam je do sada zamagljivao vid, i možemo doći do konačnog ili privremenog rješenja naših problema.
tajni streber
kad god ga pitas,on nije ucio,nema pojma ni o cemu,bas ga briga za skolu,gotovo da se hvali kako nista ne uci...kad na kraju:
-kako si prosao?
-ma onako...nije nesto... fale mi 2 ocene za 5.00