Kafanska Ana Karenjina
Kad legneš mrtav pijan na pod, počne pesma "Moji su drugovi" i ovi u voziću te preskaču.
Pripizdinsk
Назив за вукојебину (или боље рећи пиздарију или пиздовце) у Русији. Као и ми, и браћа Руси имају мноштво забити (махом у Сибиру) која су времену рекла "њет" као и сваком трагу цивилизације. Одвојена од целога света, једини ко туда пролази су неки Татари који још увек разносе пошту коњима и Јован Мемедовић. Наравно услови у Припиздинску су десет пута гори него било где где се осећа руска зима. Подразумева се да је с оне стране Урала где чак ни суматраизам Црњанског не може допрети.
-Филипе, чуо сам да си јебао неку Рускињу?
-Матори, није да се хвалим, али одвалио сам је од курца!
-Како си успео да је смуваш?
-Их, како? Брате, без речи, само погледима и говором тела.
-Звучиш као жешћа бајронија али ми је Урош рекао да си јебао тако да ти верујем, у детаље нећу улазити пошто те познајем, испашће да јој је курац изашао на уста кад си јој мунуо у буљу...
-Није, матори, озбиљно ти кажем, уопште није нешто висо...
-Зајеби то него ми реци хоћеш ли се ти још с њом виђати?
-Она је отишла из Црне Горе назад у Русију, како?
-Па откуд знам, рече ми исто Урош да си се баш наложио на ту Рускињу па рекох можда одеш до ње.
-Јесам се наложио, јебе се к'о штука! Ма мислио сам ја да одем до ње, нешто у фазону кад Миша иде да види Наташу у Москви уз помоћ деда Жике, небитно... И ја је питао као где живиш, ово-оно, испостави се да мала живи у Припиздинску у Сибиру, морао бих да мењам 2 авиона, 4 аутобуса и 6-7 магараца да бих дошао до ње.
_______________________________________________________________________
Санкт Петербург 1852. године:
-Фјодоре Иљичу, нисам те видео 100 година, где си био?
-Ништа ме не питај, Иване Васиљевичу... Нашли ми неке папире гајби и истриповали да је то да се диже нека буна против императора Николаја па ме одвели у апсану.
-И?
-Јеб'о им пас матер, осудили ме и послали у Припиздинск док се не опаметим. Тек сам се пре пар дана вратио.
-Ау па јеси ли се опаметио?
-Јесам курац, баћушка послао губернеру вагон вотке и неке клинке из Украјине да би он издејствовао код императора да ме помилује.
-Па добро, бар се добро завршило.
-Може бити, али би мени више одговарало да сам ја остао у Припиздинску а да је баћушка мени послао све то.