Neo
Boli ga kurac.Izabrao crvenu kuglicu.
Ja uzeo plavu...
-Dobro jutro baka Radice. Da vam pomognem sa tim torbama, daleko je pijaca od naše zgrade ?
-Marš u pičku materinu. I ti i onaj Željko Mitrović sa B 92 !
Morpheuse, vrati se. Molim te...
Djeca ko djeca
Позитивни коментар равнодушних родитеља на пиздарије које им приређују мали враголани. Ријетко, у питању су максимално толерантни родитељи, али претежно се ради о душевно растројеним људима који не знају шта више да им раде. Шара по зидовима, извуку му уши. Избуши ћаћи кондоме, добије шамар. Запали комшији шталу, аперкат.
Помири се са судбином, шта'ш друго...
- Госпођо, малог вам прегазили ђубретари.
- Ах, дјеца ко дјеца. Мало, мало, па под точкове.
Nikolas Kejdž faza
Потпуно спуштање личних критеријума као резултат пар екселанс бола у курцу који је тренутно актуелан. Нулти ниво одбијања било које понуде зарад тренутног ангажмана и избагавања празног хода по сваку цену. Фаза у коју свако у животу кад-тад уђе и води се максимално инклузивним мотом "дај шта даш".
- Господине Лукас, да ли сте заинтересовани за дует с Ботом и Дијамантима? Песма је већ написана и зове се "Куд год кренем, кафана ми пред очима".
- Може, али имам своје услове, молим вас, то се мора испоштовати.
- Кажите.
- Ја певам другу строфу.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
- Радоше, кога си нашао да глуми Черчила у "Равној Гори"? Само да знаш, мора бити неки неки страни глумац, пошто од ових нико не зна енглески да прича.
- Узели смо Николаса Кејџа, каже да ће му бити драго. Мики Пањковић му сутра брије главу и ставља перику. Кад смо му рекли да мора добити 15кг, рекао је да неће бити проблема пошто се одушевио ћевапима.
Neocenjena
Веома моћна реч, којом коментатор дефке жели нагласити како је он дозлабога зајебан, те се мораш још потрудити да би зарадио његов величанствени плусић. Не даје их он тек тако олако. Не, не.
Хмм, добра ти је дефиниција, али ипак се некако коси са мојим принципима. Не могу се сложити са твојим схватањем трансценденталности антиматерије у простору и времену. Неоцењена.
Bez boje, mirisa i ukusa
Nijemi svjedok života koji prolazi pored njega. Bez snage da utiče na ono što se dešava. Niti zbori, nit' romori. A možda bi i imao šta da kaže, samo da nema tog prokletog napora koji kazivanje prati.
Proziran. Ne primjećuje se čak ni u prolazu. Stopljen sa sivilom svoje okoline, kameleonski prilagođen mediokritet, Petrović Petar na spisku stanara vremena u kome živi.
Kao sjenka. Niko. I ništa.
