E овако... Пре н'о почнем да серем, чисто да споменем једну стару пословицу... „*У кафани ради ил' луд ил' пијан*“. Асоцијација слична психијатрији. Као што психијатри временом сличе на своје пацијенте тако и угоститељи на своје госте. Ил' пак обрнуто. Дакле...

Кафана! Јебено тесна рупа без дна. *Ђавоља варош* препуна неограничених ресурса који продуктују море порока и чак више од тога...

Један од могућих ресурса, јесте „*ракија*“. Не шљивовица, не лоза.. Већ права греховача. Испечена искључиво у ђавољем казану. Сервирана у малој црној пиратској бочици са етикетом мртвачке лобање. Поседује особине посвађуше и при том унеређује своје жртве.

Е сад... Њене слуге су Конобари, у овом случају - *демони, легални лопови* -, који ти, својим **комбинованим техникама**, извлаче задњи динар из џепа, који си можда наменио за болесну бабу, оправку југа ил' за веренички прстен. Не матори, боли њих курац, они ће и то узети...

*Можеш ли се супротставити*? Па не можеш прика, немаш ти муда колико они имају адута. Један од понуђених јесте адут испод шанка у облику бејзболке, намењен за кривљење вилице и пребијање бубрега. Потенцијални разарач камења у истим за шта би инсистирали да им будеш захвалан, ако наравно дође до тога. И све то ради наплате дуга ил' пак фалширања неке песме која им пара уши. Н'о, да кренем даље...

Најзајебанији од свих – *Газда*. Познатији као „*Луцифер*“, шеф ђавоље вароши. Власник неколицине демона којима лично управља везаним концима као Ђепето Пинокијом. Он је тај баја, који крије своје рогове к'о змија ноге, бичује раднике зарад веће добити, малтретира госте јер су ружни и одвратни и немају новца колико њему треба, појебе сваку другу жену која се нађе на његовој територији, има пара и може му се...

А жртве.. *Жртва си ти*! Жртве су несрећни, пијани боеми пререзаних вена старим, кухињским, тупим, рецкавим ножем. Јеботеее,.. Ала то боли! Ма и треба да га боли јебем ли му нану, шта сече вене које пичке материне? Н'о, да се вратим на тему.

Они су залуђени типови, залуђени од абнормалне количине алкохола коју су унели у свој организам, уместо народњака који треште из дана у дан, они халуцинирају *ехо разбијене чаше*, 'место бабе од педес' и пет година виде младу конобарицу од седамнес' лета, коју непрестано штипкају за гузу. Ако и појебу нешто не гину им бар пицајзле ил' сифилис. У најгорем могућем случају пада и алиментација...

**И зато брале, памет у главу. Ако загризеш овакав мамац, рђава удица ти не гине. Удица која се не скида тако лако...**

bombona od svinje

Marmelada od svinje.

Sporedan lik u filmu "Tito i Ja".

Devojka, žena, švalerka ili komšinica u ove 'ladne zimske dane.

Tri američka veterana. Tri ratna havera. Česta imena koja su značenje proširila i na tipove karaktera. Sada bilo gde u svetu možeš da naletiš na nekog Džimija recimo, ili ma kog od ostala dva Dž.

Džimi je Džimi, i tu nema mnogo priče. Nevičan ljudima, niko ga do kraja nije upoznao. Ne snalazi se baš u ovom svetu, ne sviđa mu se sasvim, želi da ga menja, a ne može da ga promeni. Zato je Džimi tiha, umetnička duša, zamišljen, stalno zagledan u nešto, odsutan. Podizači raspoloženja, alkohol, "jedna žena odnela je sve" ljubavi, Pink Flojd i često zatvaranje u sobu i sebe su delovi Džimijevog lika i dela. Kasnije, ako doživi to "kasnije", brada, zapuštenost, neki truli brak, uz malo sreće dete koje ga vuče napred, i neko čistokrvno umetničko delo koje mu je život dozvolio da ostavi svetu.

Džoni je lepotan, mladi šmeker, kicoš, mangup, nadasve dobar momak, koji je kasnije napravio par grešaka u životu. Brz, previše brz, divalj, iskren, jednostavan, jednako pun manira i uličnih fazona, zavodnik, tip kog bi matorci zvali na partiju šaha, decaci na fudbal, tašta na nedeljni ručak, Siniša u reprezentaciju pa i da ne zna himnu... Ipak, Džoniju se nešto uvek desi pa da tu tuđu ljubav prekrije sažaljenje, seta. Zagriju mu plahovito srce, pošalju ga u rat... Ili poveruje džukcima da je posao čist. Možda je gurao tamo gde ne sme. Ako je Džimi dusa, Džoni je srce. A kakvo je to srce ako ne krvari. Pod stare dane, muva se bircuzima, i dalje doteran, prave kičme, stara škola. I svi koji ga znaju, nakon razgovora sa njim, zagledani u njegove odlazeće korake, sa uzdahom pomisle, a "mogao je da bude veliki, samo da je malo manje 'igrao za raju i zanemariv'o taktiku'". Samo ta raja mu onda i ostane, sve hoće svoje.

Džek. On je jak, ćutljiv, mračan. Uvek tu, na kraju nekog šanka, uvek sam, jer je tako hteo. Spartanska snaga, lakonski odgovori, čelična pravda. Ako je Džoni jednostavan, Džek je binaran. 0 i 1, dobro i loše, crno i belo. Voliš ga ili ga mrziš. Kao i on tebe. Njega zadesi dilema, izbor, gde nema crvenu i plavu pilulu, već gomilu izlaza, opcija, borbi, bekstava... I on zagrize najveći komad, obuhvati mnogo ljudi koje želi da zaštiti, primi najviše udaraca, bez ijedne reči, žalbe, i jedino što ga posle održava živim je saznanje da je ostao dosledan sebi. Džek ne pravi kompromise, radi ubeđenja ide rukama na nož, nožem na metak, Jugom u Budvu. Poraz je opcija, predaja ne. Muda od dijamanta.

Oni su trojka koja bi mogla da sarađuje samo na putu za Oz. U stvarnosti, Džoni traži priču, ljude, osmehe, zaborav na sat, bekstvo od misli, Džek ne voli društvo ljudi, ali ni samoću, i trazi prikrajak, okrajak, kutak, gde je dovoljno blizu i daleko, sve to dok Džimi u begu, tamo iza roletne, stvara novi svet.

Титула коју добија свака репрезентација која игра против наше, неважно на спорт.

Idiomatska konstrukcija etiketiranja jednog ili više predstavnika dominantne vrste na ovoj mučenoj planeti. Sintagma koja definiše inkarnaciju određene osobine, pojave, fenomena ili karakterne crte u ne isključivo, ali opet najčešće, *jednoj* osobi prekoputa. Veoma rado korišćeno retoričko sredstvo međ' gospodom političarima, koji su sâmi zapravo oličenje svega onoga što je loše i trulo u Čovečanstvu. Posle centaršuta Milivoja Ćirkovića, hoću reći...

Митровданак. Дан када су се хадјуци у тешка али исто тако храбра времена српске историје растајали сумирајући летење успехе и давали петама ветра склањајући се од турских зулумћара код својих добрих вила јатака. Било је то поприште сећања на лепе и тужне успомене али исто тако и огртање плашта правде на чојство и српство.

Narodna izreka kojom se objašnjava zašto stariji muškarci više vole razgovor o politici i pecanju nego o ženama i seksu.

Legenda kaze da se preko ovoga prebacivali podaci sa jednog na drugi mobilni. Prema recima onih koji su imali tu cast mobilni su se morali drzati vezani na tacno odredjenom mestu gde se nalazio infrared. Kasnije zamenjen blututom.

Životinje koje čoveku prave zološki vrt u glavi.

Kreacija teško razumljiva običnim ljudima. Oni retki, koji imaju taj dar da raspoznaju avangardni kvalitet od običnog smeća spremni su da daju čitavo bogatstvo za pojedine predmete. Oni drugi pak, novopečeni snobovi, spremni na sve samo da bi se uzdigli jedan stepenik na lestvici društvene hijerarhije, daju isto toliko novca ali ne na kvalitet već na ime ili izvikanost.