Autor ove snažne zamisli je Vilijam Blejk, a proneo je u moderni svet Terens Mekena. Pandan slavnoj rečenici da "hiljadu puta ponovljena laž postaje istina", ali ima neku jaču osobinu otvaranja uma onima koji žele da svet gledaju sa racionalne i logičke strane. Čovek današnjice je umoren traženjem odgovora, a dobijanjem eha. Država, medijski servisi, multinacionalne kompanije i mnoge druge antislobodnjački nastrojene grane društva su birokratsko izražavanje dovele do savršenstva te mogu dve rečenice, koje prevedene prostim jezikom znače apsurd, da zamrse, izvrnu i naprave od njih tri pasusa sofisticiranog proseravanja kojim vas kupuju, a za uzvrat vi kupujete njihovu priču. Crkva to radi na malo agresivniji način: propovedanjem. Vrši moralno nasilje nad ljudima od samog njenog začetka. Tera nas da osećamo krivicu, navodi nas da sebe smatramo prljavim i nedostojnim samim tim što smo došli na svet iz nečasne radnje. Trlja nam na nos nekakav teret prvobitnog greha Adama i Eve koji, kada se sagleda u potpunosti, nije ništa drugo do želja za znanjem i spoznajom samih sebe. Oćeš da se od greha očistiš? Krsti se i slavi slavu, naplaćujemo 1000 dinara svakom domaćinstvu. Kolko para godišnje uzme jedna opštinska parohija? Trebo sam teollgiju da upišem, c!
Istinu treba govoriti često i intenzivno, mada to ima nekih posledica. Ljudi počinju da vas se plaše, gledaju vas blago zabrinuto kao da ste udarili glavu o kamen i šiklja vam krv iz iste dok pričate s njima. Inkvizicija je u srednjem veku bila jednako zabrinuta za naučnike, ljude koji su istraživali i hteli nešto više od pukih vatikanskih doktrina. Bila je toliko zabrinuta da, kada su shvatili da nikakvim metodama mučenja ne mogu da isteraju zle demonske sile iz znanja žednih alhemičara i astrologa, rešili su da ih žive spale u nadi da će se u poslednjim momentima u plamenu pokajati i izbeći večne muke pakla. Istina o raju i paklu je da se ne nalaze nigde drugde nego baš ovde, na zemlji. Ljudi od svojih života prave večnu patnju i večnu blagodet. Tačnije, ti. Ti dragi čitaoče si najvažnija, najpametnija i najuticajnija osoba na planeti. Ono što je važno jesu tvoja interesovanja, tvoja porodica i tvoji prijatelji. Tvoj život koji ne voliš zato što dopuštaš da te lažu, jer odgovor i istinu moraš naći samostalno, a radije bi da ti je serviraju u popodnevnim vestima.
Ne daj da ti mediji govore koga da idealizuješ, niti crkva kako da živiš ili država šta smeš, a šta ne smeš da radiš. Budi sam svoj vodič i prati svoje nagone i instinkte jer ako tražiš istinu sam tvoj put je najveća istina koju možeš imati.
Poremeceni Antivaksr
Izgoreti u požaru.
Igra života nema neki prevashodni značaj, ali je zabavna. Toliko je zabavna da se čovek lako izgubi u njoj i stvar postane ozbiljna. I onda nastaju problemi...
Što veća govna sereš, to te više zapljuskuje voda po dupetu. Svako na svetu nalazi se baš na onom mestu na kojem sada treba da bude. To ne znači da slobodna volja ne postoji, već da evolucija kao razvoj duha postoji jer da bi stigao do sledećeg stadiuma svog postojanja moraš najpre iskusiti kako bol i patnju tako i radost i uživanje. Sve se menja, konstantno. Život nije sat, nema takt već ritam. Nije samo jedan, to nema smisla. Kao živeo si taj jedan, a posle njega nestaješ. Ti - energija, uvek neumorna zverka koja stalno hoće još po malo od svega... Deri vinjak, jebi koze kajzer soze overdoze, šta god radio ljudi će ti suditi jer je to u osnovi njihovog razuma. Živeo!
Vremeplov koji vodi do doručka.
Jer me ometaš. Zašto me ometaš? Jer razmišljam o tebi skoro konstantno. Ne mogu se usredsrediti na mir uma i na ništavilo koje me smiruje i zbog kojeg sam srećan ponekad. Apstraktno je to, nije vidljivo niti se može zamisliti, ali je tu. Potrebno mi je, a potreba je po difoltu patnja. Imati telo i um je patnja. U krugu života i smrti poznat mi je samo mali fragment sa desnog poluprečnika, a ti... Moj bože, ti zauze skoro ceo taj prostor. Volim te, naučen sam da je voleti dobra stvar i da saosećanje treba gajiti, ali niko mi nije rekao da će toliko boleti. Ako se ikada probudim znam da će negde u pozadini moga svesnog bića i dalje svrbeti tvoja slika, ma koliko se češao.
Grejati se na struju u ovo doba godine nije baš isplativo. Možda bih trebao nazvati dedu i babu, pitati ih kako su i šta rade. Gledaju Zehru. Moram što pre izaći iz matriksa.
Ponovo se moj um vraća na tebe, ali to je okej. Navikao sam. Jednog ću se dana vratiti tamo gde sam te upoznao, do tad kako bude biće.
Ljubav kao pojam sa aspekta još jednog smrtnika.
Faktor X, stvar koja je direktno uticala na specifičan događaj i promenila tok putanje za 180 stepeni. Osim što nije. Zbog toga ni prst nije mrdnut, a kamoli da je nečemu pridodalo.
- Au sine kakav gol sam ti dao, za ovo se dobija doživotna zabrana igranja PESa.
- A šta ću kad mi je džojstik sjeban, mislim lepu si ti akciju sklopio al' i to je pridodalo da mi ga baš zabiberiš.
- E aj ne seri!
Kad sam bio jako mali tok misli mi se kretao u pravcu od Pokemona i Betmena do klackalice u parku i toga čiji je ćale jači. Onda je bilo vreme VHS kaseta i raznih govana koja za razliku od nove tehnologije imaju vek trajanja tri i po miliona godina. Stalno sam preko njih presnimavao crtaće i filmove da bih mogao kasnije ponovo da puštam u nedogled. Voleo sam te kasete jer su imale nekakav čudan miris koji podseća na benzin i pravile su kliktave zvuke kad ih okrećeš i mrdaš. Malo kasnije su se na tržišnu scenu probili kompakt diskovi iliti "cedejke" kako ih je moj tajo zvao i sve se promenilo. Zamenili smo u kući najpre satelitsku za kablovsku, a zatim VHS resiver za "defaude" plejer. Nema više mirisa koji dopire iz kasete, nema više okretanja trake olovkom, klika kad se ubaci u to mesto što liči na slot za mikrotalasnu i od tog dana sam sigurno odrastao za 14-15%, mada sam i sad na nekih 58% zato što i dalje gledam Betmena. Onog starog, gde Džek Nikolson glumi Džokera...
Samo rmbači, ne nadaj se da ću ti priskočiti u pomoć. Uživam da gledam kako se sakatiš s tim alatom ili se savijaš s metlom i merak mi je da ti prođem pored kuće samo da bih ti podjebljivo dobacio i natrljao na nos kako je lepo kad si slobodan k'o ja.
krrrrrrrrrrrkkkkk
- Ooo komšo, jesi vredan?
- kkrrrrkkjebemkkkterrrukkrrustakk
- Šta veliš, ne čujem ništa od tog sokoćala?
(gasi motorku)
- Reko bi li mi pridržo ovu dasku samo da metnem rukavice?
Kratka i jasna potvrda u smislu: da, tako je, sve je tako, samo te ne shvatam previše ozbiljno da bih ti odgovorio/la sa - jeste.
Namenjeno pre svega da zbuni i zamađija sagovornika tj. liričkog rivala, sa kojim se vodi neka jako zamorna ili glupa debata.
- ...što dokazuje moju teoriju da su vanzemaljci među nama i vladaju svetom, a mi smo samo robovlasnička nacija bez prava na slobodu...
- Jesen.
- Šta?
- Ništa, samo nastavi baš si me zaintrigirao.
- Bilo kako bilooo, gde sam ono stao?
- Ne znam brate žurim kući, aj nastavićemo nekom drugom prilikom kad se budeš setio važi, pozz.
-----------------------------------------------------
Milomir Marić: Dakle istina je da ste smanjivali državni budžet svakog meseca za tri miliona ojra?
Mlađan: Jesen.
Milomir: Šta jesen?
Mlađan: Svake jeseni, ne svakog meseca.
Lik u društvu koji je ćelav i ima bubuljice po čelu, prozvan po famoznom najboljem drugu Son Gokua iz Zmajeve kugle.
Šta kažete? Krilin pustio kosu u novim epizodama? E jebiga sad.
Ograđivanje od ljudi izvedeno na najbolji mogući način. Sa ovom izjavom možete da se izvučete i za počinjeno ubistvo, a kamoli izrazitu želju da nekoga izopštite iz vaše uže okoline. Nećete slagati nikoga kada kažete da ne želite da igrate ulogu potčinjenog roba u tamnici kojeg bičuju radi svojih površnih uzbuđenja, a kako se lepše izvući iz kandži sadista opsednutih nijansama sive nego rečima navedenim u naslovu?
- Milorade, što ti uhapsiše sina?
- Kog sina?
- Ne pravi se lud Milorade, tvog sina jedinca!
- Šta to zboriš, nemam ja nikakvog sina jedinca.
- Kako možeš biti tako hladnokrvan, ko zna kako mu je sada tamo u ćeliji samom, gladnom i jadnom, a još ga se rođeni otac odrekao...
- Pu, kakav je to otac, sramota!
- PRIČAM O TEBI MILORADE!
- Nije na meni da snosim odgovornost tog silovatelja, okej?
- Aha, tako sam i mislio...
U decibelima da se iskaže jačina ovoga zvuka koji predstavlja orgazam za uši, što bi rekli engleski hipsteri eargasm. Nisam spavao uopšte. Razumite me. Imao sam priliku da joj priđem i nisam je propustio. Štaviše, poljubio sam je u obraz. Instant dopaminijada u mozgu. Milion čestica radi kao sat da doprinese toj ekstazi jebote. Perfektno se osećam, zato i ne spavam. Pijem emge Mivela vodu na kojoj piše da magnezijum smanjuje umor i to mi je dovoljan stimulans da nastavim s pisanjem ovih nebuloza. A u pozadini je neka polu rejv muzika iz igrice koju obožavam. Da dum da dum ti duuum... I tako, zemlja će nastaviti da se obrće kako god okreneš. Perspektiva je najnebitnija stvar u istoriji najnebitnijih stvari. Samo je pitanje ko će okončati dabstepovanje pojačano do daske, jer ja sigurno neću. Pronaći će me za kompjuterom sa uključenim kaps lokom u kucanju OVOGA