Банатски назив за "ужину". Вероватно још један од многобројних германицизма. Само Јаузна се пише и изговара великим словом. Битнија је од Фруштука (доручка).
Јер кад је Јаузна онда време стоји. Капи кише блеје у ваздуху док Лала масакрира сланину на тавану. Брисом.

+18°C
Na Havajima uzimaju drugi pokrivač.
+10°C
U zgradama u Helsinkiju isključuju grejanje.
+2°C
Italijanski automobili ne mogu da upale.
0°C
Destilovana voda se smrzava.
-1°C
Dah se vidi. Rusi jedu sladoled i piju pivo.
-4°C
Pas vam se uvaljuje u krevet.
-10°C
Francuski automobili ne mogu da upale.
-12°C
Političari počinju da pričaju o beskućnicima.
-15°C
Američki automobili ne mogu da upale.
-20°C
Dah se čuje.
-24°C
Japanski automobili ne mogu da upale.
-28°C
Pas vam se uvaljuje u pidžamu.
-29°C
Nemački automobili ne mogu da upale.
-30°C
Ni jedan normalan automobil ne moze da upali.
-36°C
Ruski automobil ne može da upali.
-39°C
Rusi zakopčavaju svu dugmad na kosuljama.
-50°C
Automobil ti se uvaljuje u krevet.
-60°C
Žitelji Helsinkija se smrzavaju. U Moskvi zakopčavaju kapute.
-70°C
Smrzavaju se i u paklu. Univerzitet u Kuznjecku organizuje kros-kontri.
-72°C
Advokati zavlače ruke u sopstvene džepove.
-120°C
Alkohol se smrzava. Rusi zato potpuno u kurcu.
-273,15°C
Apsolutna nula. Prekida se kretanje elementarnih čestica. Rus liže smrznutu vodku.

Iskukati se apsolutnom strancu o svakom detalju koji ti se dešava u životu, dok najbližima ne treba govoriti ni riječ, da se ne brinu.

Добра метода да о девојци којој сте пришли сазнате две битне ствари, гледа ли порниће и има ли дечка. Ако гледа порниће, фазони 'је л ти се мама зове Анђела' и 'бомбонице где ти је папирић' не пролазе, настави да провлачиш перверзију, не буди навалентан, ако имаш гајбу или кола можда и изјебеш, ако има дечка, јебига, ружна другарица до ње сигурно нема, као ни један предњи зуб, али Боже мој, сваки следећи вињак нека ти буде дупли и израшће јој нови зуб и пролепшаће се, проверено..

Мали дебели водоинсталатер са ђилкошки брчић , који стално покушава да спасе неку принцезу . Пошто се бије са корњаче у пратњи неког тамо гуштера , користећи само некакве буљаве " чурке " , може се рећи и да је у питању неки наркић . Ту јебену принцезу затворену увек држи нека јебена сподоба мешавина корњаче , змаја и појединих уметника са Српске естраде .

* Често га бркају са оним црњом из Италијанске фудбалске репрезентације *

Oduzeti svom klincu najnoviji CD Šake Polumente i olupati ga o astal, a malom zabraniti da sluša takvu muziku. Potom otići, naći Šaku i njega olupati o astal. I Dadu, ako slučajno naiđe. I sve u pičku materinu.

Место окупљања гомиле мушкараца које не занима ни посао, ни школа.

Svetle i jasne, nasmejane.
Pogledas u njih, ako ti dozvoli, jer nosi velike crne naocare, i odmah te ogreje sunce, iako je do tog trenutka padala kisa.
Zasija iz njenih plavih ociju.
Ti se zbunis, ali samo na kratko.
Hoces da joj kazes nesto divno, nesto sto takve oci zasluzuju, ali ne mozes se setiti niceg vrednog.
I ona to kao da oseca, osmehuje se ocima boje mora, boje koju si video samo na plazi Trsteno, tamo 91-ve godine kad si kao klinac obisao celu crnogorsku obalu, peske.
Nastavite prazni razgovor, taj rad, to je skroz okej, o cemu pricamo.
I cekas sledeci trenutak, u kom te ponovo ogreje sunce u kisnom danu.
Ali ne pricas joj o tome. Ne umes da izgovoris nista sto bi takve oci zasluzile.
Ne umes ni da napises. A hteo bi.

Реч којом се побеђује у свакој политичкој дискусији. Рекао си демагогија, значи јако си паметан и у сваком случају паметнији од противника јер се он није први сетио да каже демагогија, а како си паметан онда си сигурно и у праву. Нешто слично коришћењу речи онтолошки у филозофским борбама до недефинисане смрти.

Kada se upišeš u bakin leksikon koji si iskopao iz škrinje na tavanu.

Žena puna života.

Oni su tandem, oni su braća, oni su najbolji prijatelji, oni su suprotnosti koje se privlače.
Lauš je zajeban, ćutljiv, obilić, privlači nekom tamnom tajnom, puši cigaru za cigarom, obavezno ošupči nekog siledžiju koji se kurčio okolo i to jednom rukom nastavljajući da puši. Neće da jebe Snežanu Savić tek tako, dopisuje se sa Mirjanom Joković.
Štimac se od malena znalački nosio sa životom, on je optimista, on je prilagodljiv, on je mali kreten, on je Tom Sojer, on ne skida neki poludebilan osmeh sa lica. On stalno priča, on mora da priča, tako mu lakše, ma njemu ništa nije teško, on održava Lauša kad padne u depresiju, on ga tera da izdrži.
On mu masira stopala i kaže ovo je ništa kako je nekad bilo teško.
Štimac btw mora da priča nekim sirotinjsko-paćeničkim akcentom posebno za njega izmišeljnim: Zapadno slavko štimački.

Trivia: U filmu Boj na Kosovu Štimac je igrao Lauševog štitonošu, ali su te scene izbačene jer se Štimac u to vreme ženio, pa je njegovoj budućoj supruzi smetalo to stevčo da Štimac bude prikazan kao retard ponovo.

I ladno bi mu Štimac spasio ludu glavu i na Kosovu i odveo ga u Ugarsku kod Šicera u Mali rit i reko bi mu: budaloo mogao si da pogineeš pa bi mene tvoja matera posle grdilaa!

Fizika je, pa, jedna vrlo zajebana stvar.

Profesorka fizike, divna jedna žena dala mi dvojku, vrlo verovatno jer mi je bila razredna, je jednom prilikom rekla da fizika može da objasni sve. Bukvalno sve, bez izuzetaka. Kao i svakog normalnog, pubertetom zaslepljenog momčića, boleo me je kurac za njutnove zakone, Arhimeda i bernulijeve jednačine ali kako da jedva 16cm dugački kurac negde uvalim eee to me je zanimalo.

Krenuo sam u dugačku opservaciju, nadobijao se korpi i pedali, potrošio vremena, para, nadobijao batina, najebao gabora, nakupovao raznih gluposti, nabežao od ljubomornih babuna ali eto, formule su tu za sve vas mrzovoljne i sa nedovoljno resursa za ovo istraživanje. (šalim se naravno, nema te koja je mene odbila, nikad bežao nisam i ne kupujem poklone ali tako sam napisao pro forme hehe)

Jedini čovek u Srbiji ovlašćen da drži i pravosalvni katehizis i seksualno obrazovanje. Jedino ga jebe ovo građansko vaspitanje i logika uopšte.

Čak može i istovremeno da predaje i jedno i drugo:

Neoksvrnuta slika razrušenog grada ili ipak Arene svetluca ispod pretanke folije koja se tako ah tako slasno skida: to siktavo šuškanje iz više klase šuškanja, pa onda taj bogati i blago hrapavi papir koji miriše na *štampu*, na boje, ali taj miris je jedinstven, druga štampa ne miriše tako, pa onda sine sama gola konzerva, tamno, sjajna, žuta ili pak srebrna, uvek to dvojstvo: zlatno i srebrno i nikad nisam mogao da se opredelim koju više volim i dan danas, pa onda taj ritual sa otvaračem za konzerve: on je mali ali zajeban i oštar: njega je ptica neka ispustila, to je ptić bio, pa dok je padao od straha umro ili se očeličio al zadržao oblik taj oštar kljun i njega si mogao samo da zabiješ -negde na sredini oboda konzerve - još si nejak, malo teško je išlo dalje sa otvaranjem koje mora konstantno da ide: *zige zige zige* i podano se uvija lim ispred nas i potmulo izbija zlatno ulje iz tih ritmičkih uboda, ta zlatna tečnost: čisto bogatstvo i diviš se kako neko tako konstantno ide *zige zige zige* i čekaš dan kada ćeš i ti tako *zige zige zige* sve dok ne dođe ptić do kraja - tu blizu početka ziganja i onda sveačno otvaranje jutra i ta srebrnasta boja riba topljenih u sunčev znoj, u sunčevu tečnost, komad sunca sa juga: pozdrav iz Rovinja, pozdrav, evo vam malo spakovanog mora da osetite miris da pojedete jedno more u lepo jutro pa na posao kod Milene Dravić kad ide sa tri ćerke na more.

Kasnije su svuda uveli ovaj prost i nemaštovit sistem samo povučeš i opala – čista glupost i oduzimanje tako slasnog rituala...

Све већи феномен модерног времена. Последњи бастион одбране ортодоксних пијандура, штипача меснатих гузова средовечних конобарица, самотњака и боема.
Место које је у широком луку избегавано од стране хипстер момчадије која се чешља на урбано, третира браду препаратима за негу косе, прави лајт-шоу блицем мобилног апарата док клабингује и даје Јована Цвијића за пиво од 0,3.
Женска чељад је пак згрожена масним стољњацима, заговњаним вецеима, ласцивним коментарима на рачун свог изгледа од стране задриглих гостију али превасходно чињеницом да су таговање и остали облици фејсбуковања отежани услед недостатка вајрлеса.
А и окле вајрлес у кафани у чији је једини комад технологије 21-ог века телевизор у боји са додатком телетекста? Свакако и више него довољно сложићете се, размажена клинчадија слободно нек се педерише по клабанама.

Priroda je odredila da muškarci od datuma pamte jedino Mijatovićevu prečku i Bari devedes'prve. To je to.
Nismo mi žene, pa da pamtimo kad nam je prvi put u braku nestala voda, kada nismo platili prvi račun za struju ili kada nam je kučetu rođendan...
Ovom frazom bi mogao da upotpuniš događaj, jer kad si već zaboravio, dodaj i ovo ili kupi poklon za samog sebe, nek' zna ko ore traktorom, a ko trči po vodu.

Vrlo popularna prijetnja u japanskim crtaćima, koja se zbog svoje istinitosti i učestalosti može smatrati svojevrsnim klišeom u anime industriji.

Igrače ovog tima lako možemo razvrstati po kategorijama.

Golman - Kaže se, imala majka dva sina, jedan je bio pametan, drugi golman. Veoma česta pojava u beton ligama su debeli golmani sa stomacima kao trudica, ali uprkos tome i dalje su tu, u svojim već uveliko četrdesetim. Ili golmani visine kao ćevap u skoku. Ili bilo koji drugi hendikep, kad ne možeš da budeš u polju, i da trčiš - budi golman.

Štoperi - Dva balvana, sekvoje, cepanice. Search, kill & destroy. Obično na tim mestima stoje oni koji su glavne "badže" u selu, kavgadžije, spremni u svakom trenutku da se pobiju. Tehnika nula. Vole da podmuklo udaraju, a često i otvoreno jer im sudija naravno ne sme ništa, u njihovom selu. Ne pokušavati sa vraćanjem udarca.

Bekovi - Bez želje za diskriminacijom, često ovde stoje pripadnici romske populacije. Valjda zbog svoje konstitucije, mršavi su, brzi a to se od beka i traži. Tehnika im svodi na pokoji centaršut i trčanje po liniji do iznemoglosti. Obično bekove igraju oni slabiji koji nisu uspeli da se probiju do mesta štopera. Ako nije ciga, onda je neki klinac, koji je tu stavljen da se kali.

Veznjaci - ovo je zaista sorta za divljenje. Stari, prekaljeni vukovi, glavni ispred svoje seoske prodavnice, koji istini za volju dele loptu kao Bekam. Ali njihov radius kretanja se svodi na krug na centru igrališta, tako da se od njih ne očekuje defanziva, već samo dobar pas, pokoji centaršut. Neretko su kapiteni. Godine naravno broje 45+.

Krila - Često, jedni od najboljih u timu iako su večito u senci Veznjaka ili Napača. Posao mu je kao i kod Beka, ali sa većom slobodom u igri. Naravno da tu već igraju stariji momci, koji su prošli Beka, i nazad se retko vraćaju, jer pobogu, tu su ovi klinci da trče za njega.

Napadač - možemo ih podeliti na dve vrste. Jedna je, smotani igrač koji bi bilo gde upropastio igru, sem u napadu, gol ne ume da pogodi ni na treningu, ali ipak ok je za atmosferu i svi ga vole u ekipi. U drugu vrstu obično spadaju mladi momci koji su u svojim dvadesetim, seoske devojčice se pale na njega, frizurica je uvek na mestu, ima dobar dribling, postigne i neki gol, čime se njegova "slava" pročuje i do susednog sela (čime automatski dobija naklonost tamošnjih devojčica). Ali neretko, dolazi na utakmicu polupijan jer je sinoć sa drugovima na kafani (šmekerima kao on, ali netalentovanima za fudbal) zaginuo do pet.

Trener - lokalna pijanica, koji je završio sa igranjem fudbala, legenda sela, ali svi ga poštuju.

Doktor - ko god se nađe slobodan u tom trenutku, dobija zvanje doktora. Jedini posao mu je trčanje sa flašom vode u ruci do povređenog igrača.

Ekonom - priglup, socijalan slučaj, dobroćudan čikica koga svi gotive. Nije mu mrsko da posle svakog treninga i utakmice skuplja pobacane dresove, štucne po svlačionici, pere i ponovo ih pakuje.

Ako sam nekoga zaboravio, dopunite.

Poznatiji kao "Onaj što prevozi klavire". Preko dana, Ostoja je tihi čukarički preduzetnik. Noću, postaje dobrodušna zver, koja se bori protiv kriminala na ulicama Beograda.

Ostoja zapravo nije čovek, on je ideal, on je heroj kakvog Beograd zaslužuje, ali koji nam sada nije potreban. I zato ćemo ga loviti, jer on to može da podnese. On nije heroj, on je tihi branilac, bdijući zaštitnik. Klavirski vitez. Snovidjenje koje ti kaže - "Raduj se".

Misterija ovog heroja decenijama muči Beograđane: Zašto Ostoja ne prevozi trombone, sofe ili aligatore, nego baš klavire?