Otelotvorenje besmisla, poezija apsurda, dijalog negde iz čistilišta. Zajebi Beketa, Godoa i ta sranja: ovo je život to nije reklama: slatko je u ovom predvorju pakla - krug je okrenut - raj apsurda, ali pazite, ne sme se dugo ostajati - posle nema izlaza: jednom će neko u onoj stolici krenuti da tone i da tone sve do vrhovnog demona dole: Slavoljuba, koji će, kada pitaju šta činiti sa ovim novim takmičarem, samo promrmljati : dalje! Na večni dijalog s njim!
Voditeljke dijaloga su inače prošle mučnu staljinističku obuku: ponavljaj i ponavljaj i tako muči ispitanika: jednom mu mora nešto izleteti, ako ništa drugo bar duša izmučena.
- Miodraže pa šta se desilo. - Trema. - Pa kako to. - Pa ne znam. - Miodraže pa šta to bi. - Protivnik je bio bolji. - Pa kako Miodraže. - Pa eto lakše je sone strane ekrana. - Miodraže jel vas bar malo sramota. - Jeste malo ćerkica supruga. - Pa kako Miodraže. - Pa ne znam. - Miodraže evo vam knjiga Istorija Danske pa šta se to desilo. - U Danskoj? - Crni Miodraže. - Sve najlepše protivniku. - Trema? - Miodraže sasvim moguće pa kako to. - Stanite, ja sam Danijela, Ivana ti si. - Koja Ivana, ne, Miodrag sam. - A vi ste Miodraže pa šta se to desilo. - Pa ništa eto hteo bih da.
Repeat dijalog sa varijacijama until sveta i veka end;
- Uzmite papuče. - Ah ne toplo je. - Dakle. - Pa ja posao. - Ipak obujte papuče. - Malo treme. - Pa šta se desilo. - Posao deca prehranim. - Neka kafa. - Dobru imam cirkulaciju ne treba. - Doviđenja. - Doviđenja. - Nisam se bio ni izuo ustvari. - Pa šta se desilo.
Njih 200 se gura u kadar. Trude se da ih makar malo kamera uhvati kako se kikoću, pucaju balone ili otvaraju nevešto usta na neku izdrkanu pesmu.
Srećniji će čak i za mikrofon, da otpevaju svoj hitić, koji će za par godina biti zaboravljen, ili neki evergrin Silvane ili Tome. "Dobre su i tvoje pesme" rekoše "al bolje da idemo sa proverenim stvarima. Samo obuci nešto gde ti se vide bradavice. Ne ful, naznaka samo. I otvaraj usta kao da pušiš".
I onda...oko 11 i 30. Tamni se ekran. Dim iz veštačkog govneta plavi pod, i u crnoj haljini izlazi ONA. Sa sve sisama, usnama kao da je pojela četrdeset tona semenki i promuklim glasom. Potpuno sama, ne mora da se gura sa nesrećnim sportskim komentatorom Raletom Simićem ili plodom slabina blaženopočivšeg Mirka Alvirovića. Samo ona, veštački dim, eventualno koja PINK balerina... i kukavica koja liči na njenog oca u Beogradu, dok prolaze kroz crveno.
Kako je ona to zaslužila?
Uvek je bila prosek pička. Uvek. Čak i 2006. kad je bila plava i extra curvy, bila je u najbolju ruku... parče. U 2018. je nakaza.
Pesme su joj limunadica. Pošto je sve iz 90-ih slušljivije od današnje kakofonije - pamte se. Ali to važi i za druge iz devedesetih.
Da li je takav tretman zaslužila mitskim urokanim mužem, čije je ime kandidat za ulazak u SI sistem fizičkih jedinica, kao jedinica za prebačene veš mašine preko granice u jedinici ratnog vremena - AR?
Nije.
Zaslužila je jer smo mi proklet narod. Izbacili smo za 1400 godina postojanja, desetak pristojnih osoba, sedam od kojih nisu želeli da imaju ništa sa maticom, a za ostalu trojicu se država pobrinula da ih mrzimo još od dečjih udžbenika.
Jer zlo, kič, šund, nestručnost, smrad, govno prekriveno šljokicama...mora da buja.
Zato će Žitorađanka do neizbežno brzog kraja ove ujdurme zvane država Srbija snimati specijal nekim drugim danom, ne dozvolivši sebi da se pomeša sa nesrećnim Ralom Simićem, Memedovićem, zvezdom granda iz 2010. ili Slagalica voditeljkom broj 4.
Al' neće još dugo, jebem nam svima mater. Neće još dugo. I taj kraj neće biti bombastičan. Biće obično crkavanje tuberkulotičnog psa.
Ja iskreno nisam sisni tip, ni guzni, više volim ženske noge. Ženska noga i kad ostari ona je lepa. Uz vrlo malo nege i vežbanja noga može biti dovedena do perfekcije, za razliku od ostalih delova žene, tipa karakter i slično. Fut fetišari nikada neće svojoj ženi reći: "Draga, zar si opet kupila novu obuću" , već će je naprotiv ohrabrivati u tome.
Nožni tip može gledati sa svojom dragom bilo koju emisiju o potišpanj temama, samo ako ispod stola vire voditeljkine noge. Meni je omiljena ona sa BN televizije, nosi štikle stalno, ne znam koja emisija. Vaš dragi će uvek rado ići sa vama u šoping, pogotovo cipela. Zato drage moje, ako želite muža koji će vas pratiti u stopu, uzmite ljubitelja nogu.
Noga korača, noga gazi, noga nosi čizmu koja brani otadžbinu, noga se diže uvis i rađa pripadnike date otadžbine. Noga je lepa. Neka živi noga.
Ulaziš u klub, bacaš ključeve na sto, naručuješ čivas i šiješ ga na eks. Kučka ti javlja da neće uspeti da stigne na sastanak jer "iskrslo joj nešto". Plaćaš račun, ostavljaš bakšiš uz smešak konobarici, odlaziš u teretanu. Shvatiš da ti je članarina istekla i neće da te puste, a kartice ne primaju. U stanu si već i cepaš desetu seriju sklekova, kreće kiša ali svejedno odlaziš na trčanje, tuširaš se i krećeš za grad, auto neće da upali... "Do jaja, taman imam vremena da dovršim onu knjigu". -kažeš sebi. Komšija kuca na vrata, kenja što mu padaju pikavci sa tvoje terase, gledaš ga smireno i pravo u oči dok ne ispizdi i ode. Sevaju munje, zemljotres je, haos, ali ti imaš tu kuglu u glavi kao žiroskop na tenku, i jebeno ništa ne može da te poremeti. Zaboravljeni deo tela koji je potreban da bi opstao u ovom svetu i napravio nešto od svog života.
žena: Jesi lud da počneš privatni biznis, ne poznajemo nikoga u opštini ima inspekcija da nam dolazi svaki dan, odakle ćeš da nađeš pare za porez državi, znaš li ti uopšte koliko treba vremena da se neki posao razvije i postane isplativ? muž: Ja počinjem i kraj. žena: Ti si lud bre jebote... Šta ja radim sa ovom debilčinom Bože, dobro je meni majka rekla... ali tako me to pali, aj se jebemo.
Dopunski predmet koji ako ne zapti vazduh kako treba odmah otpadne čim okačiš kutlaču na njega, a kad ispizdiš i zalepiš ga lepkom odvali pločicu jebo mu ja mater.
Iritantni, snobovski, valjda akademski fensi rodjak od "ne znam". Dodavanje još jednog glagola u ušima onih koji ovo koriste verovatno ostavlja utisak finoće i intelektualne superiornosti, dok kod normalnih izaziva želju za nanošenjem povreda ovim prvima.
- E brate, kako se zvaše ona fanfulja iz "Gejmotrona" što ju je Džofri načičkao strelama? - Ne bih znao. - A kurac moj u svojoj nozdrvi da li bi hteo?
Cirka sedam svetih dana tokom kojih svaki pravoverni i prosvećeni građanin Beograda izmili iz svog memljivog stana i prisustvuje kulturnom događaju prvog reda u Beogradu. Idealna prilika pripadnika rečene skupine sa internet-konekcijom da iskaže svu snagu i živost sopstvenog snobizmom. Kako se svake godine na sajmu pojavljuju, shodno zakonima tržišta, starlete i slične pojave, svaki pošteni pripadnik navedene grupe će iskoristiti priliku da na internetu iskaže zgražavanje nad njihovim postojanjem. Te starlete i slične pojave, one njega guše, one pomračuju njegove široke vidike, one iskaču lično njemu iz frižidera i sipaju mu šećer u sajamski espreso od 300 dinara iako je on naručio zaslađeni. Svaki pošteni pripadnik rečene skupine sa internet konekciju neće propustiti priliku eventualno okači svoj apsolutno originalni izbor kvalitetnih knjiga iz širokog opusa koji mu sajam nudi (opusi Bukovskog, Šantića, Dučića, Andrića, Selimovića, pokoji ruski klasik, knjige iz serijala Hari Poter i sl). Nepisani kodeks propisuje i postavljanje slika velikih svetskih biblioteka, u kojima pošteni posetilac sajma sanja da spava svaki put kada zatvori svoje umorne oči. Isti kodeks propisuje i opisivanje kako pripadnik rečene skupine uživa u knjigama: on uživa u njihovom mirisu, dodiru, ukusu; on ih miriše, on ih nježno mazi svako veče pred spavanje, on ih liže dok zamišlja kako se ljubi sa Anom Karenjinom. Pravi ljubitelj će opisati i kako se zgražava nad razvojem čudovišta zvanog internet i kako se nada da će formati poput pdf-a uginuti brzom, ali bolnom, smrću.
Kada se jednom navrši tih sedam svetih i brzih dana, pripadnik rečene skupine će se vratiti svojoj svakodnevici postavljanja slika biblioteka i ritvitovanju izmišljenih citata Selimovića i Andrića, okružen pregrubim svetom za njegovu senzibilnu dušu.
(Lovćen, 1845) Njegoš: Evo, Šćepane, dovrših Luču mikrokozmu. Da je odneseš u Beč, da vidimo može li se što učinjet' po pitanju štampe. Šćepan: Auh čestiti vladiko, ništa Vi ovo ne valja, ccc. Vi kanda niste bili na ovogodišnjem Sajmu knjiga u Beogradu, pa nijeste vidjeli da se sada svuda moraju citirati Gete i Šiler. Njegoš: Ti što prijatelju... Šćepan: Ništa Vi ovo ne valja, kad Vi kažem... Ja ću odnjet' ovo pisanije, ali slaba vajda, kad Vi kažem, nemate Vi taj senzibilitet ko ja, dok ne kušate pljeskavicu na Sajmu nije to to.
Nepatvoreni latinski naziv za muški polni organ. Ono današnje mejnstrim ''penis'' je prvobitno bilo eufemizam za mentulu (koja je od samog početka bila vulgarnost), pa se ustalilo kao stručni termin, iako je značilo ''rep'', a ne kurac. Danas se reč mentula koristi u psovkama kada želimo da bacimo sagovornika u rebus ili eventualno u nekim jeftinim, rustikalnim forama.
Inače, smatra se da je tvorac reči nu metal imao u vidu reč mentula, te implicitno hteo da saopšti publici kakvu kurčinu od muzike slušaju.
- Ti imaš taj meštanski mentalitet i u potpunosti razumem što misliš da nije za pohvalu što sam spavala sa više osoba. - Zabole me mentula što si se ti spavala. =================================== - Pokušavam da prokljuvim zašto je baš Budimpešta seksualna prestonica Evrope. - Kako zašto? Nisi znala da Mađari imaju najveće mentule u Evropi? - Čega? - Kurčine, palamara. - Stvarno? Hihihihihi. Nisam znala! =================================== - Hoćeš bombonu? - Aha. - Hoćeš od mentule? - Žemo, žemo.
Otkrovenja odrastanja odigravaju se u onom periodu koji nastupi nakon one prevojne tačke kada roditelje prestanemo da gledamo kao uzvišena, sveta bića i shvatimo da je jedina razlika između njih i nas to što oni plaćaju račune.
Svež RL primer: Jedan sat popodne, po rasporedu slobodan dan na faksu. U sobu bez kucanja ulazi mali burazer i uzbuđeno-paničnom drekom me obaveštava da je došao pop da osvešta vodicu. Gasim maksimalno pojačane zvučnike, pauziram Točka u trenutku kad samo što nije ušao u harem, i silazim dole. -Dobar dan. - Bog ti pomogao. Pop kreće sa pevanjem, a paralelno sa njim i čuveni nagon za smejanjem kada je to zabranjeno (nije prošao još ni jedan minut ćutanja ili osveštavanje vodice, a da me je taj osećaj izneverio). Pop se moli za zdravlje ukućana, a ja da završi što pre, grizeći obraze iznutra i frenetično priljubljujući donju i gornju usnu. U jednom trenutku, gledam oko sebe. Baba se krsti više nego i sam pop, dok ga burazer i keva samo oponašaju. I tada, THE moment. Pogled mi pada na ćaleta, koji radi isto što i ja, samo neuspešno... A sa prizorom ćaleta koji se grči ne bi li mu smeh ostao nečujan, u vodu je konačno pao i sav moj trud i zalaganje. Srećom, pop je baš tada bacio poslednje "amin", pa sam se žurno udaljio.
Rečenica koja se izgovara kada je nešto lepo palo u vodu i tome je došao kraj, a završnicom te rečenice, kada je ovako sastavite, želite samo da naglasite sagovorniku ko je ili šta je glavni krivac za tako neslavni kraj.
- Jebote matori, kako je pre bilo do jaja. Derbi, ja navučem šal, trešu, patike, izađem iz kuće i dođem posle pet dana. Gde sam bio, šta sam radio, ma ko zna, samo znam da ni sekund nisam bio trezan. - E brate, tako to ide. Svemu lepom jednom dođe brak. ------------------------------------------------------------------------------------------------------ - Predsedniče izgubili smo izbore, a Dačić hoće da oformi koalicionu vladu sa naprednjacima. Pakujte kofere i bež’mo na Kipar, tamo su nam pare. - E jebiga. Šta da se radi. Svemu lepom jednom dođe Toma. ------------------------------------------------------------------------------------------------------ - Ju vidi ovu kako je dobra. Pocep’o bi je k’o seljak Građanski list. Jebote, kol’ko riba ovde, non-stop mi je dignut. Sramota me do vode da idem, a vidi ti, ništa. Ipak godine čine svoje. - E mali. Svemu lepom jednom dođe impotencija.
