Apsolut. Izvor. Početak. Nastanak. Jedno veliko ARHI.
Kako bi fejtlesi otpevali "no roots, no trees, no family, no me".
Zato korenje i jeste izvor. Života.
Deda, baba, pa sve do kurajbera jeste korenje, a ja jedan plod koji nosi osobine svojih predaka, njihove grehe.
Onda sam ja čuvar. Obraza. Svetlo ili mrak.
Ni matematika, ni fizika ne mogu bez i ne tako dragog korena.
Zato sejte svoja semena u razne rupe, ako me razumete.
Rečnik / autori
АН
Анатолиj
na Vukajliji od maj 2014.viđen 4. mar 2015.
17 definicija1 odabrana414 poena
Uvod tugaljive pripovetke u kojoj je glavni motiv čežnja za nestalim.
Tuga, sećanje, grč. Poslednji vapaj ostavljenog da se bar kroz priču priseti izgubljenog. Zapravo, ta njegova priča odjednom naleti, iz vedra neba, a prethodila joj je tenzija ćutanja, neka bolesna tišina.
...
- Znaš, oticali su mu prsti.
- Kome?
- Igoru, mom mužu. I svaki put po ovoj vrućini govorio mi je lepe reči u slučaju da...znaš i sam.
- Razumem. A znaš, njemu su nokti rasli ukrivo.
- Kome?
- Kurcu mome opaaaaa!
Povinovan današnjim metodama za postizanje uspeha i nešto malo prljavog keša. Dakle, isključivo preko stranaka, spuštajući sebe na mesto onoga koji ljubi noge. Blatnjave.
Krajnje zverski čin, otuda i pridev ozveren.
- Danas nema karata, samo ljudi sa propusnicom.
- Koja stranka ih nudi?
U euforičnom zanosu ludog petka, poneta efektom jeftinog bambusa, okružena aurom beznađa, besmisla i gorčine a da toga nije ni svesna; ona jasno i glasno uzvikuje ove stihove (da ne kažem dere se, odmah će mi prebaciti da se životinje deru. A čekaj, šta hoćeš da kažeš, da si ti čovek?) kojima pokazuje vrhunac zaljubljenosti.
Zaljubljena je u Ivana... Ček, je l' Ivan beše? Nije ni bitno, u istom stanju u kojem je sada dala mu je; sada se sama sebi iskupljuje.
Sa neugodnošću odbijati činjenicu lošu po mozak. Što bi narod rek'o: "biti slep kraj očiju", samo malo suptilnije. Sve u svemu, ne prihvatati određenu informaciju, iako je njena tačnost kristalno jasna.
- Samo ti žmuri i pusti je nek radi šta hoće, kad ti se pojavi sa stomakom do zuba, kondomi će joj biti krivi.
Na sopstvenoj sahrani biti sam. Bez sveštenika.
Neću da kažem "popa", pogrdno je, iako bi bolje zvučalo u ovoj situaciji.
Za oborenu stolicu mnogi kažu da je kukavički potez, mahnu rukom i obore glavu.
Oni su sigurno hrabri.
Njima je smrt tabu tema, na njoj piše "cenzurisano".
Izgleda mi ovako; život se svodi na patnju.
Ona je suština. Svi pate i rđaju.
Lepi trenutci su retki.
Zašto se ne sećamo jučerašnjeg smeha, nego zlodela učinjenog prošle decenije?
A sećamo ga se bistro, kao da je s namerom tu pred našim očima, da podseti, da izoštri trnje.
Počinitelj je sebi skratio muke. Drugi pak nemaju hrabrosti; kanap je tanak, voz je isuviše brz, a zgrada visoko.
Plašim se visine.
Posle oborene stolice njemu sledi opet patnja, gušenje, agonija... i najzad smrt. Akter ju je želeo.
On je nekoga povredio. Kako taj neko da sada povredi njega? Ne može, on je pepeo.
Poslednje delo samoubice. Delo po kojem ga pamte.
Nikad mi nije bilo jasno traženje odobrenja "ako mogu da..." , "ako se ja išta pitam..." , jer zašto je ono bilo traženo, ako i bez njega dolazi do ispaljivanja granate u vidu svog mišljenja. Pretpostavljam da je to samo ograđivanje.
Naime,ovom rečenicom zapravo izlažemo toliko očiglednu, jasnu, logičkim putem dobijenu konstataciju, čija je osnova uvredljive prirode.
- Izvini, ali dete ti gura kobasicu u utičnicu.
- Ne mogu više da se borim, neka ga.
- Ako mogu da primetim, ono je retardirano?
Dati boju tugaljivosti, tačnije sve oko sebe posmatrati kroz crno belu kameru, slušati u tonu Čajkovskog i zaspati u melanholiji. Farbanje u sivo je rezultat matematike 2 + 2 daje 5, posrnulog optimizma i nemogućnosti da se dva i dva ipak precizno sabere.
- Otićemo na svirku, ispaliće nas debele gotičarke, a zatim će nas išutirati martinkama u glavu. Čisto iz razloga što imamo sve zube zdrave, i fensi osmeh.
- Ofarbao buraz veče u sivo, aj pali kući.
Plakati, izlepljeni bilbordi, slogani koji krase grad i ublažuju ruž oguljenih fasada, uvek su bili dobra reklama. Bar malo jarke boje u sive živote, dobro dođe. Pogotovo u predizbornom periodu, tada su najkreativniji, te ih ima na sve strane. Ali, i posle izbora, mora se malograđanštini rečima ulivati nada, redovno. Kao kurac.
Na kvalitetu slogan dobija rimom, uvek je dobra rima "umreću a znati neću" bila pogodnija za lajkovanje nego Momčilo Nastasijević.
LjUDI SU PREČI, OD VELIKIH REČI!
Apsolutno relativan pridev, varira u zavisnosti od situacije, ali ima ono glavno značenje - dakle, normalno je nešto što će moj mozak prihvatiti kao razumno, i što se ne može opisati kao životinjski čin.
Nerazumno je kad se kupaš i potrošiš svu vodu, stoga ja postajem ova životinja, ponašam se nenormalno, ali opet normalno zbog date situacije. Jebeno nema tople vode!
- Ženo, hoćemo da pređemo na m?
- Hoćemo da pređemo na fak of seljačino, okupaj se, i lezi normalan u krevet!
Ja nisam. I ne znam; da li je ikad iko u ovoj jami skakao od sreće? Niko nikad da ja znam, tako da mi taj skok od sreće ima samo figurativno, preneseno značenje. Smejemo se, veselimo, vrištimo al' nikad ne skačemo! Mada rekao bih da je taj smeh u fazonu Robina Vilijamsa. Glume radi; radi izbegavanja suvišnih pitanja radoznale zaostavšine. Izgleda da smo toliko bedni da je ovaj skok i suze od radosti samo puka maštarija. A kada bi nas zapucala preradosna vest, verovatno bi usledio infarkt, tako da određene informacije treba prosleđivati na kašičici, u malim dozama...
Ako kojim slučajem vidiš ovakav prizor, iskoristi pametno ajfon i snimi situaciju. Ako pak doživiš, podeli sa mnom, neću biti ciničan i zao.
- Halo?
- E brateee, dao gol sanderlend jebote prolazi ti tiket jebenih soma juraaa bratee! Halo? Jesi tu? 'Alo Miki?
Veoma korisno sredstvo za manipulaciju. A manipulaciji u korist ide neobrazovanje. I zapravo, da nema te maske, čovek bi verovatno rekao "Stoj!" i usprotivio se tiraniji. Ali uzalud. čovek nije u stanju da uvidi stvar jasno, već je prihvata i upija velikim gutljajem. Stoga, on ostaje tužan, u suzama, a da toga nije ni svestan.
I tako u krug. Plasiraće nam vest koja će narodu odvući pažnju na stvarnu situaciju.