Opravdana pojava kod nas u poslednje vreme. Devojcice skacu iz pampersa u haltere.

Pitanje koje je Arhimedu došlo glave. Posle dvogodišnje opsade besni Rimljani upadaju u Sirakuzu, a Arhimed žvrlja štapom po pesku?
Zna da su na njega posebno kivni, jer je svojim izumima otežao posao osvajačima i poslednje trenutke života provešće udubljen u geometrijski problem? Kako da ne!

Kad se ženi sin jedinac naš narod ima posebne običaje. Obzirom da je to jedina svadba koju otac može spremati kao domaćin, on se tu dobrano potrudi da se događaj upamti u selu bar za izvestan period.
Najpre se pozove sva familija, uža i šira, kumovi i njihovi rođaci, komšije, njihova rodbina i prijatelji, a zovne se i baba Anđelija iz drugog sela iako svi znamo da je veštica pa zbog toga moramo otići po nju kolima. Posebne pozivnice se upućuju onima koji rade kao gastarbajteri sa naglašenom činjenicom da je u pitanju "ženidba jedinoga sina", a pošalje se i pozivnica katoličkom svešteniku i muslimanskom verskom poglavaru - za svaki slučaj, zlu ne trebalo, a i da se vidi kako smo mi evropski orjentisani.
Zatim se pripreme dve hladnjače veličine šlepera, jedna za piće, a druga za torte i meso. Obe se uključe dva dana ranije da ne pije narod vruće pivo, ali ih bezobrazna dečurlija svu noć otvara pa na dan slavlja budu mlake flaše (a podosta i pofali).
Nadalje se spremaju salate i sitni kolači. Sve žene iz komšiluka učestvuju, a kupe se i oni "gospodski" iz marketa (minjoni valjda, jebemliga). Kad se to sve organizuje pristupa se pripremi mesine.
Po izvršenom pomoru polovine stočnog fonda domaćina (kolji i ovna, kume, što da Markova svadba bude veća od moje), sitnije se nosi u kuhinju na kućno spremanje i odvajanje "za čorbu", a krupnije se natiče na ražnjeve. Vo se sprema posebno na vučnoj štangli komšijinog Fap-a. Sazovu se sinovi stričeva i ujaka pa se svi ti ražnjevi strateški rasporede "šoferima" (mali, ajde malo da vrtiš ražanj - treba ti praksa za vozački), a matori otresu flašu-dve šljive i pet gajbi piva (mora malo prase da se zalije pivom, bude kožica hrskavija).
Kad se sve pripremi, unese u okićenu salu i postavi, sačekuju se gosti i u tefter upisuje šta je ko doneo (da se upamti, za vraćanje) i pristupa se redovnim običajima i delatnostima kao i za druge svadbe, osim što mladoženjin otac svako sat vremena drži pozdravni govor gostima koji su došli na njegovu svadbu kojom oni ženi sina jedinca i želi da se svadba upamti. Sve dok ga njegov venčani kum ne pozove napolje da mu nešto pokaže.