Zlatne kapi
Назив за праву домаћу ракију стару најмање десет година, која је лежала у дрвеном бурету, те је притом добила златну боју.
Treba da masiraš krštenicu
Nagoveštaj žaliocu da mu leka nema.
- Ušinulo me u leđima. Šta da radim?
- Treba da masiraš...
- Da?
- Krštenicu...
- Nisu krsta, uvatilo me ispod desne lopatice.
- Mislim na izvod iz matične knjige rođenih, samo ga vadiš u crkvenoj opštini.
- Ma, treba bre da te slomim sad!
- Nisam ja kriv što tebi ističe rok trajanja!
Minimalac
Mlohav ćuran. Služi ti taman toliko da imaš šta otresti kad završiš sa pišanjem.
-Stigla plata.
-Konačno, već je peti u mesecu. Evo ti spisak za univer. Kupi margarina, onaj veliki na akciji. Kupi mleko u kesi, da zamrznem pa smo mirni. Kupi posebne, tanko isečene, da je ima na oko više...
-Znam, dala si mi spisak...
-Ne prekidaj me! Sad ne znam gde sam stala... Ma piše ti tu. Evo ti I dva računa od vode, da mogu da prijavim pražnjenje septičke. Dva računa od kablovske, da ne iseku, da imam bingo da gledam. Plati pola gasa i struju koliko ti ostane...
-(tiho, u bradu) Ostaje mi za po kutije drine, taman rak da zadenem i riknem...
-Eee! I kamel plavi kratki, nemamo cigara više.
-Odakle ženo!? Pa radim za minimalac lebtejebo...
...makar mi to bilo poslednje u životu !
Čest dodatak rečenicama izgovorenim u trenucima sudbinske odlučnosti ili vrhunskog inata. Ovaj sufiks deluje kao zarazan refren na sagovornika i, kao takav, ne samo da odvraća pažnju sa jebenog smisla GLAVNE REČENICE koja, baj d vej, može da bude čist nebulozni idiotizam ( tipa ' Jebiga, odigraću još ovaj put singl na Totenhem, makar mi poslednji bio ' ili ' E, oženiću se još ovom pa makar mi poslednja bila! ' ), već i njen kvalitet podiže na viši nivo.
April 1945 god., Berlin, Hitlerov bunker...
- Moj fireru,...loše vesti. Upravo su nam javili da je Beloruski korpus 6-og puka II-e divizije Crvene Armije, pod komandom generala Ševčenka, uspeo da se probije do centra Berlina i sad se velikom brzinom približava zgradi Rajhstaga...Sovjeti su već...
- WAS!!!???Hoću reći, štaaaa?!!! Zar je maršal Hicfild to dozvolio!!!?? To ću svakako pomenuti u svojim memoarima...!
- Jasno, moj fireru...Koja su onda Vaša naređenja...?
- Ach, taj prokleti Staljin! Zar je morao sve da pokvari...Brzo zovite mi Gebelsa i Geringa - njima jedino verujem.
- Oni nisu tu, moj fireru. Zapal...pardon, POBEGLI su iz Berlina još pre dve nedelje...
- Znači - sam...U redu. Znao sam da će ovako biti. Ali, ako su mislili da će se ovaj ludi šizofrenik tako lako predati...grdno su se prevarili!!! Sve raspoložive snage - u bitku! Svakog vojnika, ženu, dete, starca - pušku u ruke,da puca! Postavite mine i bodljikavu žicu oko Rajhstaga, minirajte ovaj bunker! Minirajte bre ceo grad, SVET ako treba!!! Poraziću ja i Staljina i Sovjete pa makar mi to bilo poslednje u životu !!! Na izvršenje !!
- Jaaawohl, moj fireru!
- Eva, Eva, gde si ?
- Tu sam, moj fireru. Dojim našeg sina...
- Ćuti, ženo! Znaš da niko ne sme da zna za postojanje našeg malog Olivera-Kana. On je naša najstrože čuvana tajna i niko nikada ne sme da sazna za njega! On mora preživeti ovaj rat, makar mu to bilo poslednje u životu!
- Razumem, moj fireru. Ali, šta se to dešava na ulicama Berlina? Čujem strašnu tutnjavu koja potresa zidove bunkera...
- Ništa, Eva, ništa. Neki manji problemi u saobraćaju ali sve će ubrzo biti u redu. A sad te molim - idi i donesi nam one bele pilule što držim u trećoj fioci radnog stola, nešto nas boli glava...