Фрајкоре, морам те разочарати, имперфект од свршених глагола се може чути, највише у Јужној Србији, али га чујах и у Црној Гори. Користи се за доживљене више пута поновљене свршене радње. Ево неколиких примера из живота:

"Он подвикнаше на дете" - имперфект, више пута поновљена радња. Аорист би био "Он подвикну на дете", и означавао би доживљену радњу, само једном поновљену.
"Она му направеше гибаницу", "Он дођуеше", све ове примере имах прилике чути у Врању, и на десетине других. Тамо је имперфект као "добар дан".
Пример из јужне Црне Горе имперфекта свршена глагола: "Он довуцијаше женске", чух га. Тамо су имперфекти по селах доста чести, али су ретко од свршених глагола.

У Врању се врло често могу чути и аористи од несвршених глагола, мада ми није потпуно јасно их значење. Ево неколиких примера које запамтих: "Дете плака, па се успава" или "Грме, грме, па престаде". Аористи несвршених су чести и по Шумадији, мада су често само замена за имперфект: "Он ћута, ћута, па побеже", и слично.

Аорист изворно означава доживљену радњу, без обзира је ли се догодила пре 5 минута или пре 50 година. Рецимо, моја мати коришћаше аорист (и имперфект) за казивање доживљаја из својега детињства. Тако је мање више свуда по унутрашњости Србије.

А сада мало о значењу аориста, у Београду мало познатом. У нашем језику и народу се користи првенствено за доживљене радње у прошлости. На пример, рекавши "Стево прође путем" говорник саговорника обавештава не само да је Стево прошао путем, него и да је чин видео својим очима. У противном би било "Стево је прошао путем".