Симбол српског војника из Првог Великог рата. Надчовек. Не онај Ничеов, измишљени и теоретски већ прави суперхерој који је ходао земљом. Овом земљом. Твој чукундеда бре! Одвоји време, попричај са дедом, питај га за њега, док још има ко да ти прича о Солунцу. Слушај 'вамо и памти:
Као предигру Великог рата, загревао се Јеремија у два Балканска рата са Турцима и Бугарима. Растерао гамад и направио велику Стару Србију. Видео то шваба, уста га јебем, па нагрнуо преко Саве. Тукао се Јеша на Церу и по Мачви, кренуо у контра-офанзиву са Колубаре и повратио Београд, преживео тифус, морао у повлачење, сада нападнут и од Бугара, прешао албанске гудуре, спао на 40 кила, домогао се Крфа, опоравио се за 3 месеца, отишао на Солунски фронт, освојио Кајмакчалан, прележао бери-бери, кренуо у тоталну офанзиву, прошао поред своје куће и ушетао у Загреб као победник. Успут сахранио хиљаде сабораца, видао ране јуначке, трпео болест, глад, жеђ и зиму, а да корицу хлеба није украо.
Дошао кући и нашао десетковану породицу и пропало домаћинство. Скинуо униформу, обукао гуњ, па се вратио мученичком сељачком животу не би ли оживео свој мал, самим тим, опет помогао држави. Све време ћутао, ретко говорио о рату и политичким проблемима. Он је своје испунио и пребацио за још три живота. Војник коме се дивило човечанство, поштени и вредни домаћин од речи и угледа.
Нек' је слава теби Јеремија, док је света и века. Ми немамо начина да ти се одужимо, скоро смо те и заборавили, срам нас било. Таквих Срба, нажалост, више никада није било, нити ће бити.