Jeremija Krstić
Симбол српског војника из Првог Великог рата. Надчовек. Не онај Ничеов, измишљени и теоретски већ прави суперхерој који је ходао земљом. Овом земљом. Твој чукундеда бре! Одвоји време, попричај са дедом, питај га за њега, док још има ко да ти прича о Солунцу. Слушај 'вамо и памти:
Као предигру Великог рата, загревао се Јеремија у два Балканска рата са Турцима и Бугарима. Растерао гамад и направио велику Стару Србију. Видео то шваба, уста га јебем, па нагрнуо преко Саве. Тукао се Јеша на Церу и по Мачви, кренуо у контра-офанзиву са Колубаре и повратио Београд, преживео тифус, морао у повлачење, сада нападнут и од Бугара, прешао албанске гудуре, спао на 40 кила, домогао се Крфа, опоравио се за 3 месеца, отишао на Солунски фронт, освојио Кајмакчалан, прележао бери-бери, кренуо у тоталну офанзиву, прошао поред своје куће и ушетао у Загреб као победник. Успут сахранио хиљаде сабораца, видао ране јуначке, трпео болест, глад, жеђ и зиму, а да корицу хлеба није украо.
Дошао кући и нашао десетковану породицу и пропало домаћинство. Скинуо униформу, обукао гуњ, па се вратио мученичком сељачком животу не би ли оживео свој мал, самим тим, опет помогао држави. Све време ћутао, ретко говорио о рату и политичким проблемима. Он је своје испунио и пребацио за још три живота. Војник коме се дивило човечанство, поштени и вредни домаћин од речи и угледа.
Нек' је слава теби Јеремија, док је света и века. Ми немамо начина да ти се одужимо, скоро смо те и заборавили, срам нас било. Таквих Срба, нажалост, више никада није било, нити ће бити.
Питање: како су Срби за само 100 година од надљуди постали полусвет? Шта смо били, а шта јесмо? Мислите о томе.
Komentari
вероватно ће ме напасти да генерализујем, ал ја сам ово морао да кажем, јбг. зезамо се лепо овде и све, ал мислим да није на одмет да понекад ставимо прс'на чело. што'но кажу: ко ће, ако не ми? и кад, ако не сад? има овде доста памтених младих људи, нек се замисли свако по 5 секунди, моја мисија испуњена.
минус ми је најмањи проблем :)
Миле, баш си продуктиван...
Мислим да херојско време не може више да се појављује, јер људима је толико бљештавила стављено пред очи, да више немају да се боре само за опстанак или да умру у неком рату гд се боре за винову лозу што гаје иза куће... Боје се људи да ће изгубити могућност за све те лепе ствари ако се прохеројишу. Буди потлачен - остани жив и задовољан.
Odlično napisano.
Pročitaj ovu defku, ako nisi do sada. Svideće ti se.
