Nadaleko poznato selo iz okoline Niša.
Moj drugar je imao običaj da za svog gazdu koji je iz Pukovca kaže:
"On nije iz običnog sela, on je iz posebnog sela."
Mala digresija. Niš je jedini grad u Srbiji gde su domaćinstva dužna za struju više od firmi. Ovome je jako doprineo i Pukovac, selo u kome niko, barem po pričama, nije platio struju 15 godina. Kažu ljudi, da je Zoran Živković bio umešao prste u to.
Pukovac je specificno selo po svojim temperamentnim meštanima i po tome što u Nišu kruže milion "urbanih" legendi o tom selu.
Prva je svakako vezivanje šarplaninca za banderu, da radnik distribucije ne može da iseče struju. Da napomenem, da tog psa Pukovčani vežu tek kad se ovaj radnik popne na banderu.
Dalje...čuveno dovođenje popa na svaku utakmicu lokalnog kluba. Pop, naime, sa sve kandilom stoji pored sveže pripremljene rake za sudiju. Raka je inače, tik pored aut linije.
I mnoge druge...

Igrica koja značajno smanjuje tvoje vreme koje provodiš za kompjuterom, jer svoju majku od nje možeš odvojiti samo na dva načina, a to su ili njena dobra volja ili hiruškim putem.

Urbana legenda među Srbima da postoji "kompijuter Pentium 5" koji "ima neki naš rođak", "koji ćemo mi kupiti jer je to najbolji kompijuter" ili "naš rođak ima Pentium 5, ali mi čekamo da izađe još bolji Pentium 6".

Kako su Srbi znali ustvari samo za Pentium i ako kažeš da imaš komp, drug će te pitati "Koji ti je Pentium?", a naravno, ne vredi da mu objašnjavaš da pored Pentiuma postoje i druge vrste.