Dositej je nasledio od oca ogromno imanje sa dvesta stabala zlatnog delišesa. Planirao je kad jabuke sazru da veći deo proda na pijaci a dvadeset džakova da ostavi da se njima hrani do sledeće berbe, ali se ispostavilo da su sve do jedne bile crvljive i to mnogo, čak ni pitu od njih nije mogao da napravi.

Dositeja su tada često viđali kako šeta svojim imanjem i jadikuje:

"Церви, церви, што ми учињајше церви од моијех златнејшијех делишесјах, кудаде се даде моје благоједеније?"

- Dekino, šta to gledaš?
- Pravo da ti kažem deda, masan neki hentaj, evo dva demona prangijama čereče sisatu boginju meseca. Stid me na šta mi se diže ali šta ću sad.
- A to su neki tomidžeriji tvoji, sad vidim. Ako, dete, ako. Ne valja ni učiti stalno. Da deka za čokoladu.
- Hvala, deko.