Od autobuske pa dole. Divlji zapad. Mesto gde se burek jede u ''pola 'leb''. Mesto gde pitanje ' Jel ima neki problem?' znači da problem bez obzira na negativan odgovor postoji. Mesto gde 'Pa aj će ti ga rešimo problem' predstavlja radikalno rešenje istog. Mesto gde svaka ulica ima svoj cirkular. Mesto gde će te prebiti desetorica istovremeno i biti jako zbunjeni ako ne ideš 'od kuću do kuću' da se svetiš pojedinačno. Mesto gde te frizer zove 'komšo' i 'brače' i zna samo 2 frizure 'tarzanku' i 'jebi kevu sa strane, gore ispoštuj'. Mesto gde se posle teretane mahinalno pipaš za sisu da vidiš 'rasne li'. Mesto gde pitanje 'Što je bilo be' uopšte ne zahteva odgovor šta je u stvari bilo.Mesto koje nema nijedan kafić (Djurina puNpa se ne računa). Mesto gde se kuneš rečima 'Da ne'am majku u pičku'. Kraj čiji pripadnici u grad idu 'čoporativno'.Mesto gde postoje ispraćaji za civilno služenje vojnog roka. Ne, to nije Durlan, nije ni mini Zemun. To je DV. Kraj koji volim.
jaws
Opaska upućena ortaku zainteresovanom uglavnom za maloletne devojčice, zasnovana na činjenici da navedeni francuski stručnjak u svoj klub nije doveo igrača starijeg od šesnes leta.
kimi: E Stevo, dođi ti pokažem sliku, ovo mi je nova devojčica..
steva: Brate koji si Arsen Venger, pa ova još nije prešla na blok broj pet...
kimi: Ne lupetaj, puni 17. sad u septembru..
steva: Pa da, a ti puniš 25...
kimi: E koji si smarač, aj moram da palim sad, imala je probu pa idem da je pokupim...
steva: Gde, u Kolibrima?
kimi: Ma puši ga..(gađa Stevu najbližim predmetom)
Moja fioka je fioka koju ima svaki klinac. "Mama, jel ovo sada moja fioka?". Da, dobio je fioku... Tako je lepa i prazna. Stavio je unutra svoj autić. Da, to će biti garaža. Sada je stavio i čoveče ne ljuti se. Vreme prolazi... Negde među lajsnicama ze zavuklo pedeset para... onih malih žutih i debelih. Poslednje važeće pare u Srbiji. Sada nema manje od 1 dinar. Tu je i nekoliko bombona iz praistorije, mačkin zub koji je našao u dvorištu, nekoliko kamenja sa mora. Jedna praćka. Kauboj i indijanac, tenkići i topovi. Par rezača, gumica.... Kasnije se uselila prva potrošena olovka. Patentica koja se slomila. Hemijska koja se istrošila. Sveska za matematiku. Udžbenici sa rednim brojevima. Poslednji su imali broj osam. Evo ga, gel za kosu, jedan dezodorans, stari brijač. Kutija kondoma. Nekoliko diskova sa slikama koje više ne želi da gleda. Stari mobilni i punjač. Stara baterija od novog mobilnog. Indeks. Radnička knjižica, zdravstvena... Neka stoje tu, sada ne trebaju... Prsten... Tu stavlja burmu kada izlazi sa drugarima. Koverte od plata i računa... Čekove... Opet zdravstvena... Sada neka nova. Sa overom do kraja života... Bromazepan i Lasiks. Nalazi lekara, rendgen snimci. Ceo jedan život u toj mojoj fioci.
Promiče kiša... Nekoliko zbijenih crnih kišobrana gore... Nekoliko blatnjavih crnih cipela dole. Jedna lopata, mantija i gavran što se ljulja na grani.
I lica koja ispraćaju.
Plaču.
Ali greše... Fioku su ostavili kući... A tamo je sve!
Kada na banderi preko starih čitulja budu zalepljene nove.
najvisi nivo smorenosti koju neka osoba moze doziveti..stanje potpune dosade,kada ti ne preostaje nista drugu nego da brojis piksele na tv-u.u rangu je sa stavljanjem tackica u svaki kvadratic u svesci iz mate.
lik1 preko telefona:e,desi sta radis?
lik2:nista, smorio se ko niko,brojim piksele..
Odličan način da svom ocu privučete pažnju na sebe.
Sin (hoda užurbano, zamišljen): Dobro, šta je tu je, pitaću ga za kola, pa kud puklo da puklo. Jebo te, pa neću valjda po ovolikoj hladnoći da vodam ribu pešaka. A, evo ga. Ćale, moram nešto da te pitam.
Otac: Čekaj, razgovaram telefonom. Aha, razumem... Razumem... Znači utovarićemo ovde kamion gvožđa, pa će naš radnik to da odveze do Lazarevca. Da... Da, naravno... Ma, nema problema...
Sin: Ćale, hitno je.
Otac: Ćut' bre! Ne, ne kažem vama, nego me klinac davi. Posle će vaš čovek doći svojim kamionom, pa ćemo sve prebaciti na licu mesta. Ma, ne brinite vi oko toga, imamo mi naše ljude tamo. Jeste, jeste... E, hvala, pa se čujemo, doviđenja.
Sin: E ćale, slušaj, treba mi...
Otac: Psssst, ček da čujem šta kažu na vestima za Mladića. Hah, nisu ga našli? Pa normalno da nisu, kad ga ni ne traže. Sve sama propaganda, nanu im naninu.
Sin: Ćale...
Otac: Ako, ako, kurac moj će da uhvate, krije se on dobro, pa nije...
Sin: Ćale, ja sam peder.
Otac: MOOOOOLIM?
Sin: Ma jebem te, oš mi daš ključeve od kola, vodim neku ribicu na piće?
Otac: Jebem li te ja klempavog i ludog, umal' srčka da me strefi, kad se sad nisam šlogiro', nikad neću. Ja reko' posle one parade da...
Sin: Čale, ključevi!
Otac: A, da. Drž' i nemoj da radiš ništa što ja ne bih, hehehe.
*Ovo možete primeniti na bilo koji deo rodbine.
strip pomocu koga sam jos kao mali shvatio kako funkcionise danasnji svet..
Šou u kome učestvuju poznati koji su poznati po tome što učestvuju u VIP
rialiti šou.
Laskava titula koju, u nedostatku novčane nadoknade, darujete onome ko vam je odradio neku veliku uslugu. Ipak, poklanjanje baš ove titule umesto uobičajene kraljevske postavlja vas iznad, a ne ispod njega; razlika između Kralja i Cara je u tome što se titula Cara dobija isključivo od Boga, (doduše, posredstvom prvog sveštenog lica pri ruci).
Tako da je Car ustvari neko ko sprovodi vašu volju na Zemlji.
-E, znaš ono što si me pitao gde ima da se skine ona stvar sa marokanskim bubnjevima, što kao nigde nema šanse da se nađe? Juče sam nabasao na nekom ruskom torentu, narezao sam ti ceo album, izvoli!
-Jao čoveče, koji si ti car!
