Pentium 5
Urbana legenda među Srbima da postoji "kompijuter Pentium 5" koji "ima neki naš rođak", "koji ćemo mi kupiti jer je to najbolji kompijuter" ili "naš rođak ima Pentium 5, ali mi čekamo da izađe još bolji Pentium 6".
Kako su Srbi znali ustvari samo za Pentium i ako kažeš da imaš komp, drug će te pitati "Koji ti je Pentium?", a naravno, ne vredi da mu objašnjavaš da pored Pentiuma postoje i druge vrste.
Noob: Brate, koji ti imaš kompjuter?
Geek: AMD Athlon 2 Ghz, 1 GB RAM-a...
Noob: Ma brate, koji ti je to Pentium?
Geek: Pa... Može se reći da je kao Pentium 4.
Noob: Brate, to je sranje, meni će ćale da kupi Pentium 5!
Geek: Kako kad Pentium 5 ne postoji?
Noob: Šta jedeš govna, ima ga moj brat od strica i to je najbolji kompjuter na svetu!
Geek: Zbogom pameti...
Rahman
Svaki kraj ima jednog. Ukoliko ne znaš Rahmana lično, onda tvoj drug zna Rahmana. Ako ni on ne zna, onda njegov drug zna jednog Rahmana sigurno. Rahman je zajeban, nosi majice na bretele i cepa pola litre votke na eks. Ne postoji ništa nenormalno, suludo, a originalno što možeš da uradiš, jer je Rahman merilo nenormalnosti i suludosti. Postavio je standarde za vek vekova.
Ako ti kojim slučajem padne na pamet da obiješ trafiku ispred gajbe zbog dva pakovanja Orbita, znaj da je Rahman u drugom osnovne obio istu trafiku zbog dve Šok-žvake. On kupuje Drinu sa filterom da bi filter odgrizao i bacio. Ako ti padne na pamet da pobegneš iz lokalne kafane ne plativši kiselu vodu od dvadeset dinara, Rahman je pobegao ne plativši običnu vodu koju je popio njegov proćelavi komšija. Ako kojim slučajem planiraš da ukradeš kola, mojne. To su sada Rahmanova kola, već ih je 100% ukrao. Ako misliš da si jedini u kraju koji navija za Sandžak Novi Pazar ili Kornjače Kuršumlija, nisi. Rahman je bio na svim tekmama i ima njihovu himnu istetoviranu na dupetu. Ako si dobio sto hiljada na kladži, pa se napio i zaboravio da podigneš, znaj da se Rahmanu to dešava jednom mesečno. Ako kao kućnog ljubimca imaš muvu zunzaru i planiraš da sa njom igraš šah, on ima leglo i svakoj je dao ime nekog lika iz Pokemona i igraju se žmurke i arjačkinje barjačkinje.
Ako misliš da si kul, nisi. Rahman je bogotac.
Vegetarijanci
Злочиначко удружење мрзитеља биљака које заменом теза покушава да прогура свој настрани начин живота као нормалан. То су звери које немилосрдно чупају траву да задовоље своје погане потребе, и то без анестезије... еј, бре! Уместо да је косе, што би било безболније за јадну траву. И ајде што је чупају, него ЈЕДУ КОРЕЊЕ!!! Глед'о сам деду летос док је клао теле, прво га је одвалио мацолом по глави, да га ошамути. Теле касније, малтене, ништа није ни осетило. Деда је душа од човека. А не ко мој комшија. Једно јутро је улетео комбајном у поље сунцокрета са запада док су главоње пратиле сунце. Мучки, с'леђа... Е, такви ликови не треба да живе. У таквом свету не желим да одгајам своју децу. Сви ће јести јагњетину, чим израсту млечни зуби.
Еј, вегетеријанци, знате ли ви колико ембриона сунцокрета неће дочекати да одрасте због ЈЕДНОГ литра уља, а? Ти ембриони умиру у преси на крајње свиреп начин, само да би ви зачинили салату. А 50 литара свињске масти добијеш од једног јединог крмета.
Где је ту правда за биљке? Начин на који се убијају је средњевековни. Метал, па у живо месо. Без најаве. И то по дану, када врше фотосинтезу и када су најактивније. Ни једна животиња није то доживела од људи.
ДА СЕ КОЉУ БИЉКЕ, АЛ' НОЋУ, КАДА НЕ ВРШЕ ФОТОСИНТЕЗУ!!
Убијају се на најподлији начин. Оне не могу да се бране. Не могу ни да вриште док их кољу дрвосече. Осим тога, имаш дрво од пар тона које сјебе циганче од 40 кила. ГДЕ ЈЕ ТУ ПРАВДА И ВИТЕШТВО! Али за вегетеријанце та смрт је регуларна, а разбијено јаје је злочин, полизан мед је крађа!? О ембрионима биљака и цеђењу живота из њих, не могу више ни да причам.
Али, пазите, њихов изговор је: биљке немају нервни систем... Па, господо, да ли то значи да је све што нема нервни систем осуђено на сурову смрт самим рођењем. Да ли то значи да све што нема нервни систем може да буде живо поједено, без гриже савести? То је опасна дискриминација: "Ако не осећа бол, сеци га, кувај, пеци и једи на живо - нема проблема". Замислите да вас неко коље моторном тестером неколико минута, после вам скрнави тело, маже га некаквим смолама, спава на њему, и... фуууј.
А ту је и цвеће које се масовно дели као поклон и знак пажње. Људи моји, поклањају лешеве биљака које су само хтеле да оставе потомство за собом. Ајде да их одма убију, него им ни то није доста, па их одржавају у животу у некаквим вазама, да се што дуже муче. Да не говорим о томе да масовно ископавају посмртне остатке њихових предака, продају их по ненормалним ценама и после их СПАЉУЈУ. Ни мртва биљка није добра биљка.
Ал што је најмонструозније, узимају делове једне биљке и калеме је на другу. Молим вас лепо, кад су месоједи зашивали кокошију главу на тело свиње?! Гнусно!!
За разлику од вас, наше животиње умиру достојанствено. И нико их не једе живе! Наше животиње пре конзумирања прођу безброј посмртних ритуала: димљење, саламурење, конзервирање, печење и сл. Даље, могу данима да висе у излогу, да би им се у мимоходу одала почаст и да би им се гладни грађани Србије дивили. Зар то није дирљиво?
Мислим да је време да станемо на пут овом покољу. Ако нећемо ми - ко ће? Ако нећемо сад - кад ћемо?
П.С. И Хитлер је био вегетаријанац!
Pevanje
Радња која иде уз сваки принудни посао.
- Нећу да косим траву!
- Шта бре нећеш? Има да косиш и да певаш!
Atmosfera u kafićima za vreme utakmice
Обавезан део Дневника РТС, осим кад изгубимо.
Кадар 1: Маса седи у кафићу и преко објектива камере хипнотисано гледа у екран телевизора и одједном скаче и урла: TOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOO!!!!!! па одмах кадар 2: исти као кадар 1 осим што маса скочи па седне уз речи: "Ид' у пичку материну!" и одмахује руком.
Војсовр: Оваква је била атмосфера у кафићима за време утакмице Србија - Туркменистан. Хиљаде гледалаца крај малих екрана су уз пиће бодриле нашу репрезентацију у борби за квалификације за Светско првенство у Јекатеринбургу.
Репортер: Каква је атмосфера?
Кафићлија 1: Ма кара ме овај Пантелић - (рез)
Репортер: Каква је атмосфера?
Кафићлија 2: Дружење, значи супер атмосфера, баш смо задовољни и тако те ствари.
Репортер: Чему се надате?
К 2: Па откуд знам, ја одигро сингл, ваљала би ми та победа, надам се, треба ми тих четрес иљада, ако не добијем, Мрвица ће јабучицу да ми извади.
К 1: (Улеће у кадар) СРБИЈАААААААА!
Р : А шта ви кажете?
Зиљавуша - кафићлика 1 : Па ја мислим да ћемо победити, наши фудбалери су јаааако сватки и много би ми било жао да изгубе, ваљда неће, мукице, јоооој...
Зиљавушина нормална другарица - слаткиш са душом рабаџије и косом везаном у коњски реп: Ма побеђујемо. Женска интуиција. (Натегне пиво.)
Кадар 3: Исти као кадар 1, осим што маса сада скаче и урла у непрекидном трајању, грљење и масовно ватање из потаје за зиљавушино дупе.
Војсовр: Победа. Наши момци извојевали су још једну спортску победу и донели радост својој земљи. Вечерашња утакмица је била права посластица за све фудбалске сладокусце; то је победа не Србије, наших "орлића" над Туркменистаном, већ победа спорта. Хиљаде навијача узвикују и мисле само једно: Србија, Србија. Хвала вам момци на овом весељу. Цела је нација репрезентација.
Кадар 4: Аутомобили на улицама, заставе, шајкаче, кокарде, сирене и индијски систем превоза на крову возила. Испод слике се смењују натписи: Београд, Нови Сад, Ниш, Крагујевац, Косовска Митровица, Бања Лука, Бијељина, Подгорица, Херцег-Нови, Книн, Токио, Милвоки.
