- Pi, brate, kakva ti je ovo brljčina, otrovah se! - Brate, to mi je stric doneo sa Kosova, to je iz manastira. - Aaaaaa... (i farbani metil se pretvara u vekovno nacionalno piće)
- Šta će ti ova naiva na zidu, majke ti, otkad ti to voliš? - A, platio sam to 500 evra, to je naslikala slepa baba Pomarandža... - Vidim da je slepa... - ...ona je sa Kosova. - Aha... (i crtež glava sa nogama na nivou bloka br. 4 se pretvara u vernu sliku duha naših narodnih sabora kroz vekove)
- Ej, ti poznaješ onu budalu tamo? Reci mu da ne lomi čaše i inventar, pozvaću mu obezbeđenje! - Nemoj, brate, on je sa Kosova! - A, stvarno... (i autentična sirovina sa D&G majicom i pozlaćenim lancem za Ladu Rivu 2107 se pretvara u napaćenog interno raseljenog potomka Lazara i Miloša koji je ostavio svoje vekovno ognjište)
Vrhunac bezosećajnosti. Duša mu je hladna kao led, a srca nema. Pogled mu zrači hladnokrvnošću. Zadnji put je plakao, pa, nikada.
Svi znamo kakva je reakcija bila na poznato saopštenje: "Umro je drug Tito." Plakalo se od Vardara do Triglava. U 15:05 je zavladala grobna tišina, a zatim i hor jecaja. Tužna slika. Osoba koja je i tada ostala ravnodušna, koja ne plače ni kada seče luk, jer, bože moj, muškarci ne plaču.
1 - E nemoj da mi cmizdriš ovde kad počne "A sad adio", videćemo se možda nekad. Nemoj molim te, rasplakaću se. 2 - Sti normalna? Pa ja nisam plakao ni kad je Tito umro, a sad ću zbog vas. More terajte se kolektivno u tri lepe, dosta su bile i ove četiri godine što sam vas gledao, ako me razumeš.
Tehnika onanije, podrazumeva posredan kontakt labudića i kreveta, nije direktna kao klasična masturbacija gde labudić počiva u ruci. Tarenje podrazumeva povećani emotivni kontakt sa krevetom, i zato se ovaj fizički deo stavlja u drugi plan. Takođe, tarenje podrazumeva i odsustvo bilo kakvih seksualnih pomagala, čak nisu dozvoljene ni slike erotskog sadržaja. Tarite se samo kad ste melanholični. Ako ste previše uzbuđeni, agresivni- neće uspeti.
Naravno, za početnike u Tarenju dozvoljena je upotreba lutkica, tarite lutkice jednu o drugu, i istovremeno tarite labudića o krevet. Ali ovo je samo privremeno.
Tarenje prilazi Mašti kao primarnom izvoru seksualne ekstaze. Tarenje odbacuje realnost i Razum. Tarenje opoziva Svest.
Samo odabrani mogu da ga praktikuju bez posledica po mentalno zdravlje.
Matora debela ganferka. Ima brčine, nosi maramu oko glave i puši Drinu. Ona je glava porodice, jer ima najtežu ruku. Deluje ćutljivo, al' nadrkaj je i neće oklevati da te zaspe bujicom psovki kakvih još nisi čuo, a bogme ne preza ni od pljuvanja. Na ulazu u njenu kuću (ako je ima) stoje kameni il' drveni totemi protiv vlaške magije, dok unutra, po zidu vise mrtve ptice, a po podu je prosut okrunjeni kuruz. Po stolovima sveće, koske od životinja i zmajevi zubi. Ako znaš da pitaš, odvešće te u improvizovani špajz gde krije pozamašne zalihe konoplje iz njenih rodnih krajeva, negde između Ganga i Bramaputre. Povrh svega, ket naplaćuje skromno, dovoljno da kupi nove Fila papuče malom ganfer unuku za rođendan.
Kakvu sam skankčinu završio kod neke manguše, rastavih se od života k'o Minimaks!
Opisuje se neki nevidljivi lik u društvu. Stalno zaboravljaju na njega, niko ga ne voli ali niko ga ni ne mrzi, niko ne primjeti kada on uđe ili izađe iz prostorije, kao nindža, ali nije nindža jer da jeste bio bi kul, on nije kul, a možda i jeste, ko će ga znati.....
Zašto Fulam? Pa jer i ovaj tim, baš kao i gore opisani lik, predstavlja oličenje neupadljivosti! Navijaju ljudi za uspješne klubove, Fulam to nije, iako je jedan od najstarijih, nikad nije osvojio titulu. Navija se i za Vigan, ili Vest hem, ne jer su uspješni, nego jer su borci, svake godine se bore za opstanak i uspjevaju, Fulam se ne bori, on jednostavno preživljava. Navija se i za Sanderlend, Stouk, Volvs i Blekburn koji su kostolomski timovi, koji ne igraju fino ali ugaze protivnika, ali ne i Fulam, oni ne gaze nikog, oni bivaju gaženi. Navija se i za Blekpul čiji cijeli tim vrijedi 2 miliona a opet su četvrti po broju postignutih golova. Fulam? Ne, oni ne daju golove, oni te smore do smrti. I tako baš kao i Fulam, i naš lik preživljava iz dana u dan ne ostavljajući ama baš nikakav utisak, ili trag za sobom.
:ispred oglasne table na faksu: 1: Auuu, koji masakr! Svi smo popadali....Ali ono, SVI! 2: Šta sereš bre, vidiš da ima neko da je položio.... U jee.... ko je ovaj Marko brate? 3: Pa išao je sa tobom u osnovnu i srednju školu brate, kako ne znaš?! 2: ?? Ne znam da ga jebeš.... 3: Ja sam Marko bre!!! 2: Aaaa pa što navijaš za Fulam koje pizde materine da ne mogu da t'upamtim nikako! Ajmo na pivo Nikola moj školski druže!
Vrsta gmizavca. Mesožder. Pored toga što važi za najvećeg guštera, poznat je po enormoj količini bakterija u pljuvačci od kojih je većina smrtonosna. Ugrizom može da usmrti i bizona. U slengu, izraz za čoveka kojem nemilosrdno badžuga iz ustiju.
- Ona likuša od sinoć je zmaj! Al komodo. Tolko širi dezinformacije zadahom da mi je spržila sluzokožu u nosu. Kapiram da je, neposredno pre susreta, jezikom klistirala đavolji čmar jebeni.
Rečenica koju koriste jedino filmski junaci i nabeđeni kvazimisteriozni tipovi koji žele da zvuče zajebano. Čim na filmu čujete ovu rečenicu, njoj će uslediti jedan monolog pun patnje za neostvarenom ljubavi i besa zbog otuđenosti čoveka u modernom svetu. Dok se u stvarnom zivotu, kroz noć gazi kad te pritisnu neki mnogo trivijalniji problemi. Poplaveli test za trudnoću, Grenobl koji je remizirao, šef koji te šalje za kroasan,neka tačkica na mačoru za koju si siguran da je samo bubuljica, a ne herpes. Čovek koji pati i noćna šetnja, nerazdvojni tandem, poput čibulje na čelu i važnog dejta s ribom, matoraca i Zume, lezbejki i pantalona na tregere.Ništa ne rešava naraslu tenziju bolje od šipčenja mokrim ulicama dok grad spava. A možes i da se obliješ dedinom mučenicom.
-Ostavila me Ema, sine, moram da gazim kroz noc. Poludeću. -Pada kiša, tekma nam počinje za pola sata, pivo je hladno, a pun nam kraj drogoša, kako ih zove tvoja baba...Ali ako je pošlo za rukom Cukiću, mozda će i tebi...Idi gazi.
Dogovorili ste se da se vidite večeras. Još jutros si počela da stružeš izumrle ćelije sa svoje telesine, da ribaš zube, kao da snimaš kolgejt reklamu i biraš odevnu kombinaciju, savetujući se sa pet drugarica, mamom, sestrom i feminiziranim drugom. Da budeš lepa i fina, a opet pohotna. Da mu krv provri od jačine tvog sekskualnog naboja, ali da se obuzda i ispoštuje tvoju čednost. Pričate kako si ti nesrećna u ljubavi, iako su ti nedavno razdvojili prirodu i društvo, kako je on prepisao sve na kontrolnom iz hemije i overio četiri piva, pa ćale hteo njega da overi, kako si se posvađala sa Marijom jer je kupila istu torbu... Pričate gluposti. Neprijatna tišina, zbunjeni pogledi i njegova jezičina nadomak tvoje leve šestice. U oblacima si. Žmuriš i maštaš, dok biserne kapi pljuvačke plivaju kanalom vaše strasti. U delirijumu si. Povatala bi se sa njim, ali, ipak si ti smerna devojka i nećeš dopustiti da ode dalje od poljupca. Poljubac, bezopasan, intiman čin, lagan poput proletnjeg vetrića. Nekoliko dana kasnije. Treseš se kao komšija koji se na suvo skida sa dopa. Toplo ti je, obliva te neka telesna tečnost kao da pečeš ćevape u Roštiljku na plus 30, otekla si, da gutaš ne možeš, da pričaš nemaš snage. Više puta dnevno si spoznala ukus sopstvene trbušne duplje. U prvi mah, kapiraš, to je to. To je ta zaljubljenost. Kao u pesmi, nemaš apetit, vrti ti se u glavi. Mali ti je pomutio razum. Kurac. U drugi mah skapiraš da si dobila mononukleozu. Simptomi su slični, samo ti ovo drugo uništi jetru kao vinjak seoskoj pijanici.
- Možda bolje da si se samo povatala s njim, a u stilu profi dame propustila igru jezicima.
Nova muzička senzacija među domaćim hipsterima - taman dovoljno francuska da zvuči egzotično i originalno njihovim anglofono-uslovljenim ušima, taman dovoljno muzički bezmuda i poetski predvidljivo "šalalatralala, individua sam ja" da se proširi ovdašnjom sparušenom duhovnom pustoši kao požar kroz avgustovski malinjak.
Tekst: ZAZ - Je veux
"Šanelov nakit, ne želim ga! "
Znači Šanel može za dž da iskoristi tvoju pesmu koja kao prvu reč ima njihov jebeni brend u svojoj novoj reklamnoj kampanji u kojoj se Zuji Dešanel i Monika Beluči probijaju na aligatorima kroz močvare Floride u potrazi za izgubljenim blagom Vojvode od Orleana? Biće to tako post-moderno auto-ironijski za sve umešane!
"Ako mi date limuzinu, šta da radim sa njom?"
Ništa, jer verovatno ne umeš ni da voziš, vožnja je buržujski recidiv i ne-eko svesna, ti svuda ideš peške ili eventualno na biciklu za dvoje, ti anti-avataru Ronalda Mekdonalda, ti procvali runolistu sred betonske džungle.
"Ako mi ponudite osoblje, šta da radim sa njima?"
Pa otpusti ih, da slobodno lutaju ulicama - verovatno u potrazi za poslom kao sudopera kod "Pti Bertrana" na ćošku, jer ne umeju ništa da rade nego da nekom budu osoblje.
"Ako mi ponudite Ajfelovu kulu, šta da radim sa njom?"
Znaš šta možeš da radiš s njom? Pokloni je narodu. Nek je nosi kućama.
"Ja želim ljubav, radost, dobru volju!"
Ali, ako hoćeš da ti ih mi damo, Zaz, moraš da nam kažeš i šta ćeš s njima da radiš! Hoćeš li da ih koristiš odgovorno, za dobro svih ili planiraš da ih upijaš kao energiju za okultni ritual kojim ćeš da se vozneseš u nadmajku svih majki, u jebanje keve otelotvoreno po sebi, u superiorno biće koje je konačno prevazišlo frazetine?
"Vaš novac me neće učiniti srećnom"
-ding- upad 2 evra u otvorenu olinjalu kutiju za gitaru - "Haha, pati, Zaz, PATI!"
"Želim da umrem sa rukom na srcu"
To kao znači "znam da sam ceo život bila iskrena prema sebi", što u stvari znači "ceo život me toliko boleo kurac da sam radila šta sam htela". Ovo nije loše samo po sebi.
Za finale, nepatvoreni vapaj duše, iskonski vrisak pomirenja, borbeni poklič slavuja, suptilnost u ravni propagandnih postera iz pedesetih, mislim, metafora je tako prevaziđena od kada su svi pesnici počeli da je koriste, vreme je za direktnu poruku, ono u glavu, kapiraš, da paralizujemo sistem i da nas boli kurac!
"Dobrodošli u moju stvarnost."
Izvinite, pogrešio sam vrata. U stvari, mislim da sam promašio celu jebenu stvarnost.
Ne baš najomiljenija devojka u vašem društvu. Za druge samo prepotentna likuša, biće koje nije vredno pažnje, a za vas je zapravo sve. Jedini koji može da istrpi njene hvalospeve, da se nasmeši, ne zato što je duhovita, nego zato što znate da je i ona ranjiva. Da njena potreba za pažnjom proizilazi iz straha od samoće, koje je i vama dosta. I tako se smeškate, pomalo njoj, pomalo sebi, znate da je ona upravo osoba kakva vam treba, ali avaj... Valjda nije suđeno, pa vas nekako nenamerno povredi, da i njoj bude žao, ali opet ona se boji osećanja, ona ima najlepši osmeh, ali uvek nekako tužan. I onda samujete, ne želite drugu, a i da želite verovatno je ne bi ni bilo. Ponekad zazvoni telefon, znate da nije ona, a opet nadate se, pa nekako i ne žurite da se javite. Šetaš tako neobrijan, neočešljan, na neka mesta kojima inače prolazi, a znaš da je nećeš ugledati, da neće doći da ti odagna tugu. Posle nekog vremena, šetate sa drugovima, kada slučajno naiđe ona i prođete tako oboje šuteći, sa tužnim osmehom. Prijatelj vam zamera što još patite, a samo vi znate da je ona dobra, ali mnogi to zapravo ne shvataju.
Naziv za sposobnost određenih ljudi koji iz svog organizma mogu izvuku gigantsku, gustu, žutu šlajmaru i da je još, pritom, lansiraju nekoliko metara ispred sebe. Sredovečni ljudi sa oko 20-30 godina radnog staža, takođe često umeju da izvuku jednu "detinju", onu pušačku, i to obično u jutarnjim časovima, kada krenu na posao. Ona se tako zalepi za lavabo, da bi samo nitrorazređivač mogao da je skine. Prostom gradacijom možemo dobiti pravu sliku o snazi šlajmare "iz detinjstva": - iz grla - iz pluća - iz peta - iz zemljine kore - iz detinjstva
- "Vide li ti, majke ti, pre neki dan kakvu je Caki šlajmaru izbacio...?" - "Da, u usta ga jebem... prvo je odskočila pola metra od betona, pa se tek onda slepila..." - "Ha ha, da... ta je bila iz detinjstva..."
