Da sam jučer umrio, ne RS saznao da pubak bazdi ko kanaliza. Naime, obavljajući standardne podnevne rituale koji uključuju i čeprkanje pubha te očajničke pokušaje da animiram zanemoćalog momčila, omaklo mi se da sam prineo prstiju nosini!=!? Bože, kako pubah zaudara. Prvo sam mislio da je od dupeta, te sam ponovio operaciju ali rezultat je bio isti! Onda sam u krajnjem očaju počeo da ubeđujem sebe da mi to prsti bazde od ovog pijačarskog duhana, pa sam ih oprao, nisu bazdili, metuo sam ih opet u pubah i .. Još gore!!! Pubah bazdi kao dupe a ribe tamo nabivaju one minđuše i čuda, misle da su kao šmekerke. Bolje pirsingujte dupeta.
Imo sam drugaricu, naduo joj se pubak prošle godine i počeo da gnoji. Pošto nije prestajalo, napravio se red lokalnih poljoprivrednika, dolazili su sa koficama da natoče prirodnog gnojiva. Patlidžan raste po 3 metra uvis.
To su bolovi nižeg intenziteta u desnom ovarijumu. Više kao tegoba. Otišao sam kod urologa, bio mi je prvi put. Stavio je rukavica i napao mi ovarijuma. Stegao sam ga za ruku i ostavio mu masnica. Rekao je da mi je desni ovarijum manji od levog. Reko sam- A zašto me nisi lepo pitao nego se vataš???
- Odradimo ultrazvuka momčino - A jer se za toga moram izbrijat doli??
Ee ... to ti je, to ti je gora faza od Zdravka ((to ti je onaj iz prethodnog spisa što sam sad kao linkovao ovde hvaleći time (kome?) svoju lucidnos')). I kao znaš, mi smo balavurdija, mi smo idiotarija ovde, neki to zovu intelektualna taština a to su, kažem ti, sve pičke koje misle da idu nekud, a tapkaju samo jer nemaju ništa.
I sad kao ti se postaviš srozan tu pred njih. Kao pišeš, priznaješ poraz naslovom "Patetika", kao ja sam jadan a vaši su umovi oštri.
Pre svega mislim na muziku. Mali Džoni je imao razmašćeni mozak pa je kovao reči. Ti si sad sujetan pa misliš da to nije nešto, ali ... Stani link da turim.
Tako Džoni muca a tebi se upale oči. Otežaju. Omlitave. Gore ruke. Prsti vuku na svoju stranu. Pogled dole. Guraš se uz nečiju temperaturu da isteraš sramotu Iz tela Iz slonovske kože Iz čeljustnih ruševina.
Ti si ... ruš ... Ali imaš ovo. Ovde. Ovaj trenutak u ovom trenutku ovog trenutka imaš Više. Računaj kao da sam podebljao, zamastio, naglasio tu reč. Papirić ne pruža opcije. Ne budimo prestroge.
Znaš kako lice "uleže" u prste. Kao da vuče taj traženi oblik u genetskom kodu. Čini ti se čekao si, lagao, izmišljao, branio na taj način upravo ovaj trenutak. Čuvao sebe kao pažljivi anktikvar.
Zvuk grca u nečijem grlu. Kao magnet.
Upala se srozava niz dušnik do testikalija. Tražiš prstima. Želiš obrazima.
To ti je ono kad si klinac pa te zovu na žurku. Te klinačke žurke sa sokićima. To je kad si klinac i kad imaš taj osećaj promašenosti. Na klinačkoj žurci. To je kad si ružni retardirani klinac na tepihu i druga deca plešu. U patikama i cipelicama. Plešu uvek uz Zdravka. Znaš ono: "Nešto me tera E tebi kao ženi"
To je i kad klinke odlaze. Onako klinački, bez krivice, odšetaju ti se iz života. A Zdravko jauče "Produži dalje, pali od mene jerbo još si dete". I oćeš ti sad da budeš jak ko Zdravko, al ne da ti se. Prska limfa iz očiju.
- Amputacija Zdravka
E, to ti je ono kad ti izraste koštana struktura, celulit, sise i muskulatura, pa pomisliš kako si jak, kako si nadrastao taj jeftini očaj, taj neprijatni osećaj odsustva. Klanjaš se perspektivi, Smislu, zaljubljuješ se pomalo u sebe ... Stojiš ispred ogledala, posmatraš svoja slana ramena ... mame te. Trljaš stomak sapunom, sapunica se cedi, mokrom ti se skupe bradavice pa izgledaš ko na filmu. Prijatna iluzija. Ali. Da, uvek ima Ali.
Zdravko se upravo tome nada.
- Zdravko strajks bek
Da. Vraća ti se kad si najjači. Najoholiji. Da te ponizi. Prizemi. Vrati ti onaj haos, onu oporu nostalgiju, zovi je melanholijom, nebitno mi je. Zdravko Bič Božji. Ne Bič kao bičarka, nego .. onaj što te posrami, učini ponovo bogobojažljivim. Slabim. Nebitnim.
Porodica najčešće počinje rano izjutra. Uvek glasno. Krkljanjem ili negodovanjem. Porodica krklja u kupatilu ili naoružava potomstvo.
Na radnim mestima porodice se skupljaju da negoduju. Jer postoje uvek na pogrešnom mestu i u pogrešnom trenutku, tako se bar priča. Sve što radi, porodica radi uz buku i uvek ostavlja đubre iza sebe.
- Porodica na slavljima
Porodica u svakom trenutku trenira za ovakve događaje. Razmotrimo samo porodični program na televiziji. 48 sati - porodica Sve za porodicu Porodično blago Bolji život porodice Dnevnik porodice Vesti iz porodice Grand Porodica Porodica Open Kvadratura porodice Seks i porodica
- Porodica na funkcijama
Uglađeni primati. Manje, nebitnije porodice dolaze doterane i konstatuju, a velika porodica puši cigarete žutim zubima. Omiljena zabava porodica jeste pričanje o bolestima, degenerativnim procesima kod drugih porodica. "Našli su joj rak", "Odsekli su mu nogu zbog šećera", "Amputirali su joj jajašca". Na kraju dana ostale porodice dišu u ubeđenju da neki latinski pojam izjeda i njihovo tkivo iznutra.
- Porodica i tračevi
Uspeh jedne porodice dobija svoju vrednost samo u poređenju sa uspesima ostalih porodica. Zato je potrebno raspolagati kvalitetnim i pravovremenim informacijama. Sećam se jedne porodice, godinama me je zvala i postavljala uvek isto pitanje. Na kraju sam prestala da se javljam.
- Porodična propaganda
Prevazilazi granice pristojnosti. Sećate se kad je ćelava volina okupila strance. Strance se vaginama i strance sa penisima. Rekao im je "Parite se, a mi ćemo vam platiti letovanje" Opet, ti stranci su došli svojevoljno. Nemoj da me shvatiš pogrešno, ćelavi je verovatno farmer, u krvi mu je da razmišlja o pasmini, o sorti, o hibridima. Ali razlika između stoke i jedne poslovno sposobne vagine jeste u tome što ova druga ima mogućnost izbora.
Možda jednog dana odlučiš da postaneš borac protiv zločina, pa upišeš one neke škole gde te uče kako da uzimaš bris posle silovanja ili porediš otiske prstiju. Pričaće ti i o smrti vešanjem. Pa onda o ejakulaciji. Reći će ti - Ako je ejakulirao, to ukazuje na samoubistvo. I onda ti u izveštaju napišeš - Subjekt je počinio samoubistvo, zaključujemo to na osnovu prisustva čežnjive erekcije. Vidiš, to ti je jedan vid čežnjive erekcije. Naravno, ovaj oblik se pojavljuje samo u ekstremnim slučajevima, jer kod standardne čežnjive erekcije nema takozvane "ejakulacije".
Recimo, možda si jednom imao neku devojku, pa ste kao provodili vreme zajedno. Voleli se kao u pesmi, planirali budućnost. I njoj se recimo desi neka tragedija. Umre joj ovaj, umre onaj, izgubi dete. I onda počne da plače. A ti sediš pored nje, nemoćan. Ona i dalje plače. Misliš da su njenom licu potrebni brisači, toliko plače. I onda dođe ta ... ta čežnjiva erekcija. Neprijatno ti je isprva, govoriš sebi kako moraš da budeš jak, muževan, oslonac, a ne da se ložiš kao pubertetlija. Ali ne vredi. Gledaš te suze i sve to je jako dirljivo, dodiruje te tamo gde te niko nikad nije dodirnuo, niko, osim te tvoje drkačke ruke. Onda već postaneš racionalan, razmišljaš kako da udovoljiš toj iznenadnoj potrebi. Zamišljaš kako bi bilo lepo da zauzmete onu pozu za tešenje. Kao zagrljaj pa onda malo guranje, malo premeštanje, ne bi li se nekako pribio uz njeno dupe. Neželjena dejstva: Šamar praćen onom čuvenom frazom: "Zar u ovakvom trenutku?".
Opet, to ne treba da te obeshrabri. Pričamo o stvarima koje su sasvim normalne, nesreća je moćan afrodizijak. Naročito tuđa.
Ipak, testisima najčešće čezneš kada se pojavi onaj neki vakuum u svakodnevici. Kada odstupiš od uobičajenog, pa ti se vrate neke uspomene. Nešto što je moglo, ali nije smelo biti. Ne mogu to najbolje da objasnim. Možda si čuo kako jajoglavom Matiji zadrhti glas kada recituje: "Samo ti ne bi bio isti I ništa ne bi bilo kao što jeste Da je moglo biti kao što nije"
To je možda taj osećaj. Promašaj koji oblikuje. Nemogućnost. Razumeš.
Tebe ne nado vыhoditь iz domu. Ostavaйsя za svoim stolom i slušaй. Daže ne slušaй, tolьko ždi. Daže ne ždi, prosto molči i budь v odinočestve.
Vselennaя sama načnet naprašivatьsя na razoblačenie, ona ne možet inače, ona budet upoenno korčitьsя pered toboй.
Postoji to zanimanje koje se zove čekanje. Kada te promovišu u čekaoca, možeš da kažeš da imaš svoje zanimanje, svoj poziv, da si oformljen i stabilan, i da imaš budućnost.
Klasični čekaoci čekaju stopalima ili stomakom, nikada glavom. Čekanje glavom je ipak najstariji oblik čekanja, svojstven uglavnom nekim mističnim skupinama sa dalekog istoka. Slepoočnicama se hoda, čelom se čeka, svako će ti to reći.
No, vas zanimaju čekaoci karijeristi, nikako tuđini odani molitvi i zapostavljanju tkiva. Kada se domogneš tog plemenitog poziva, sledeći korak je uspostavljanje muževnosti. Dakle, ti moraš da budeš muževan i zreo, duhovit na predvidiv i prihvatljiv način, sklon demonstriranju autoriteta ili ulizivačkog mentaliteta, u zavisnosti od prilike i osobe. Moraš da budeš ponosan na svoj poziv, na svoju karijeru. Na slavama, svadbama i sahranama, rečenice započinješ sa: "U moje vreme ...", "Kad sam ja čekao ... ", "Nekad je čekanje bilo takvo i takvo, a danas ..." Onda svi uvide ozbiljnost tvog poziva i pričaju između sebe: "On se baš načekao".
- Žena čekaoca
Žena čekaoca po pravilu dolazi iz ruralnih sredina, eventualno prigradskih naselja. Ima celulit, velike sise i stomak, saobraćajnu dozvolu, kredit u banci, podgojenu ćerku sa svinjskom facom. Tj, tako izgleda između, ne znam, 6-8 pa do 13-15 godine. Dodaj tu i klempave uši i retku, masnu kosu. Žena čekaoca na svadbama, sahranama i slavama razgovor započinje rečima: "Moj čovek, moj čekalac ..."
- Čekanje glavom
Odlučio sam da ipak izmislim nešto i o ovome, da ne ostane kratka definicija.
Za čekanje glavom potrebno je da telo bude potpuno umrtvljeno. Ne znam da li si znao, ali svako telo poseduje sopstveno vreme, različito od ovog "opšteg vremena" koje kao nešto merimo i kome se klanjamo. Izuzetak od ovog pravila je upravo telo ovakvog čekaoca. Ono je lišeno vremena, samim tim lišeno i bolesti i propadanja.
Smrvljen si čekanjem. Kreće se samo voda, panorame miruju.
Ljudi su zauzeli vreme i prostor, ozbiljnim licima pokušali da ti uteraju strah Ostavio si strah da čeka Krv čeka Testisi čekaju Bolesti čekaju
Čekao bi usnama kada bi to imalo smisla Čekanje sužava pa si Sve manji Sve neprimetniji Sve sličniji kamenu
Treba te satrti
**
Čekanje je u krevetu, pored kakvih sisa. Kada se uspavaju, ti čekaš komu, neoset na ples prstiju
Da počnu da dišu To bude hipnotički Osećaš to disanje tamo gde se najviše stidiš
Ako zaspiš, izgubićeš kontrolu Čekanje će dobiti sopstvenu volju, okrenuće se protiv tebe
Ovo je jako osetljiva tema. Pošto mi je sajt uvalio nešto da potpišem, neku polisu su mi poslali na mejl, sada valjda moram da se ograđujem na svakoj definiciji.
Pupoljci su male, ali ljupko oblikovane sise. Znam da si odmah pomislio na adolescentske sise, ali ja nisam pedofil. To je ta "ograda". Dakle, ne moraš da imaš 13 godinica da bi ti sise bile male i ljupko oblikovane.
Svaki nezreo muškarac voli velike, okrugle i meke sise. Iz jednostavnog razloga- pogodne su za skrivanje. Za zaborav. Pre izvesnog vremena, koleginica iz materice me je obavestila da su sise masno tkivo. To je jako neseksipilno.
Opet, ne vrti se sve u životu oko potreba. Sigurno povremeno osećaš očaj nakon orgazma. Ili krivicu. Sigurno posmatraš i žene sa pupoljcima kad odužiš dug nesrećnom testosteronu. Pitaš se o čemu razmišljaju i kako se osećaju. Istreniraš oko za detalje. Recimo, pupoljci uglavnom imaju skladne ruke. I vratove, da. Vratovi su bitni. Imaju i mrak u onom delu lobanje gde obično obitavaju oči. Kad gledaju na dole, bunari su im u senci. To je isto lepo.
Ili ramena. Kao simetrija. Čovek želi sklad, pravilnost. Uzde.
Da, pupoljci nikad ne idu sami u paketu. Najbolji scenario je kad sa sobom vuku i neko oštećenje. Mentalno. Budimo iskreni, mi smo uglavnom uplašeni i iskompleksirani, samim tim nemamo šta da tražimo pored "zdravih" jedinki. Kada je neko oštećen, u stanju je da oseća zahvalnost. Sigurno si i primetio da je u ljudskoj prirodi ta težnja da ošteti drugoga. To je normalno. obogaljenim možeš da manipulišeš, ali i da budeš, kako se to kaže, potpun pored njega. Til Van end Van ar Van.
Dalje, pupoljci umeju da plešu u snu. Pretpostavimo, za ovu priliku, da si nekad imao prilike da spavaš pored nekih pupoljaka. Primetio si kako ljupko prkose gravitaciji. Ne kao oni otežali baloni koji su bez brushaltera bespomoćni.
Zagrli me pupoljcima
Misliš da imaš život i prijatelje, sigurnost koja znači izbegavanje. Koža ti je slonovska, drugačija od reklama.
Sramota je velika, dobro anestezirana i čeka. Stojiš pred ogledalom, pupoljcima. Struk ti se menja. Lice raskrupnjava. Pupoljci svrbe.
Sigurno si nekad bio mali pa si čuo nekog doktora kako priča tvojoj majci da ti se testisi nisu spustili iz pupe. To ti je zapravo pupa, utešni izraz za stomak. Recimo, kad čuješ da nekoga boli stomak, to odmah asocira na predmenstrualni bol, možda kakav kancer, u najboljem slučaju na onu pesmu ulančene Alise: "Stomach hurts and I don't care". Ali. Kad kažeš: "Boli me pupa", to ukazuje na bol koji je neprijatan, ali ne otkida i prolazan je.
Naše društvo voli da prećutkuje te ... degenerativne procese. Kažu: "Umrla je posle kratkotrajne bolesti", a nju izjeo rak. Kažu: "Davao nepristojne ponude dečačićima", a on im gurao šta je stigao tamo ... dole.
Odrasla pupa, takoreći stomak, zauzima značajniju ulogu u životu svake individue. Stomak mnogo govori o svome vlasniku. Recimo, depresivni stomaci uvek imaju veći obim pri dnu, kao da se nekako priklanjaju toj gravitaciji, inertni su. Oholi stomaci se povijaju ka bradi. Muževni stomaci. Prepoznaćeš ih leti, dlakavi su i vole da se pokazuju u javnosti. Melanholični stomaci. To su oni koji štrče iz majica. Znaš ono kad ti se vidi dupe i ispadne ti stomak. Da, zaboravio sam trudni stomak. Nisam zaboravio, nego ... ima ta stvar sa novopečenim majkama. Šta god da im kažeš, njih to asocira na to dete što su izglegle. Svet mora da vidi i zna.
Popločani stomaci. Nikad nisam razumeo takve stomake. Nije mi jasno kako neko može da gladi takav stomak.
Idealni stomak ima samo onaj nužni procenat dlačica. Iznad pupka, gde se najčešće gladiš, i malo iznad sisa, da bi štrčale leti iz majice. Najlepše je kad nisi propao, kad ti je koža bronzana a dlačice se bele.
Sećam se jedne devojke, dlake su joj uvek bile bele na suncu. Imala je široke kukove i neki neprirodni razmak izmeću nogu. Kao da joj je Bog nakalemio neki mostić preko pičke. Bilo je lepo.
Sigurno se sećaš i kad si bio u vrtiću, kad su te naučili da posle klope pređeš dlanovima preko stomaka. To kao znači da si dobro jeo. Čak i kad nisi. Onda kad nema da se jede, ti samo obavljaš taj ritual dok ne ubediš mozak da si sit.
- Hodanje stomakom
Hodanje stomakom je usko povezano sa krivicom. Krivac ne želi da oseća, da donosi odluke, gnuša se izvesnosti. Nema budućnosti. Dani se ne završavaju. U takvoj situaciji nastojiš da nekako očuvaš taj privid mira. Bitno je da se ništa ne dešava. Bolesti te zaobilaze, među ljudima si neprimetan.
To se zove hodanje stomakom.
- Stomak i seks
Jednom mi je neka žena rekla da je normalno da mužjaci ejakuliraju na pupe svojih ženki. Mislim da je to odvratno.
- Stomak i umetnost
Nikad nije napisan roman ili snimljen film sa stomacima u glavnim ulogama. Zamisli stomake koji se svađaju, koji idu na posao, u provod, koji onanišu, koji se raduju i pate. Stomake koji ubijaju, koji pupkom zveraju u sise i zvižde za guzicama. Stomake koji očajavaju.
- Stomak i politika
Državnički stomak. Impotencija. Ustajalost.
- Stomak i zabava
Čeprkanje po pupku.
- Stomak i mašta
Sigurno si nekad gledao one Transformerse, pa si pao u depresiju i ugojio se. Onda si imao običaj da vodiš stomak na tuširanje i zamišljaš da si fića sa udovima i glavom. Pupa mu dođe kao krov. Maštao si kako ispadaš heroj pred dupetom neke devojke, pa ona pristaje da ti sedne u krilo i igra ti se sa stomakom.
Toliko za danas, uzbudio sam se pa moram da prekinem ...
To ti je kad odeš da se kiseliš, razumeš, kad mora da odmekne (omekša?), da se privikne na prirodno, normalno.
Znaš, ništa danas nije spontano. Sve se radi zbog publike. Ekstremna situacija je kad si sam sebi publika. Čak recimo ni ovi ... monasi, ni oni nisu spontani. I oni imaju publiku.
Onda razne "houm mejd" askete, alkosi, šljam ... ni oni nisu spontani.
Čitav proces integrisanja, podele uloga, uglavljivanja u rutinu, prva simpatija, prva masturbacija, prva cigareta, prva penetracija, prva sramota ... sve to je daleko od spontanog. Kao recimo kad vidiš nekog klinca na ulici i vidiš mu po faci da će da bude đubre, ono, retardirana somina koja skuplja oko sebe publiku, armiju degenerisanih. Onda imamo stado. Ne znam šta je toliko protivno prirodnom od stada.
Stado ti je globalna zajednica nespontanih.
U takvoj situaciji, kiseljenje mu dođe kao trenutno vraćanje na prirodno, konfrontacija sa nespontanim.
Recimo, sigurno si nekad imao problem sa ustajalim stopalima. Ja npr nikada ne skidam čarape, ni leti, ni zimi, ni kad spavam, a kod kupanja ... pa jednostavno- izbegavam kupanje. Taj nemar prema stopalima rezultira izvesnim neprirodnim stanjem, palčevi nespontano ogrube, otežano se kreću, ograničavaju sebi prostor. Razumeš paralelu ? Kao čovek sa svojom prividnom slobodom izbora.
------
"U početku beše Reč" Bože, kakva glupost. Reč je daleko od spontanog, iskonskog.
Reči uvek nose tu neku .. odvratnu zaveru. Kontrolu. U ovom trenutku ja kontrolišem tebe, tvoje reakcije, razmišljanja, primenjujem jednostavne jednačine. Nespontani subjekt, podložan manipulaciji + odgovarajuća kombinacija slova = ...
Dobro, druga je stvar što ti misliš da si pametan. Mama ti je to pričala čitavog života, a poneki oblik ti dozvoli da mu dodiruješ vaginu pa lažeš sebe da si muževan i da držiš stvari pod kontrolom. Da donosiš odluke. A ne odlučuješ ti ništa. Ti si samo zbir potreba i predrasuda koje smatraš "životnim istinama" jer je ograničen broj informacija kojima si raspolagao unapred definisao tvoje istine. A to je sve gomila gluposti.
Produžetak vrste, budućnost, kolektiv, obrazovanje, sistem ... sve je to ... nestvarno. Nestvarno je jer ne donosi utehu. Samo učvršćuje rutinu, promoviše nespontanost.
Kiseljenje, ili odmašćivanje, ti je kao ... moment of kleriti. Odsustvo racia. Izuzimanje, ali ne ono fensi izuzimanje koje služi samo za izgovore pred Bogom, nego spontano. Izuzet sam bira informacije, i ne poseduje. Ne poseduje, nema šta da izgubi. Ne verujem u "no hope = no fear" gluposti, mada su lepe za adolescentsko uvo. Normalno je da čovek želi da doprinese nečemu, problem je kad u kontinuitetu doprinosi iluziji.
Zato, kiselite um redovno. Spank for yourself, question gaythority
Disklejmr:
Ok, ovo je glupost, ali moram da vežbam reči. Moram ponekad da porazgovaram sa nekim parčetom papira, čisto da ne bih zaboravio reči. Sviđa mi se ideja da pišem među strancima, lepo je kad gledaš slova kako se nižu. To je nekako uzbudljivo, nespontano, priznajem da volim da se pipnem. Greh prema istini, a greh je zavodljiv ...
Opoziv. Prevođenje u stanje otkinutosti. Podela uloga. Strah od pičke.
Zaljubljuju se, onanišu i pate, a ti jebeš jastuk.
Amputacija kao nadilaženje očaja. Beskrvnost. Razvodnjavanje moždanih oteklina. Nelečena neprijatnost čiji apetiti rastu. Autokanibalizam ? Ne bih rekao ... jer
Postoji i amputacija u dvoje. Nemogućnost tužnija od prideva. Naivnost slična dečačkoj.
Hodaš sa nečijom kosom pod prstima kao talismanom. Razumeš propast, želiš krvlju i braniš se krvlju. To uvek vodi u fanatizam. Izvrtanje gluposti u logiku. I glup želiš uspomene. Odjednom samo to postane bitno. Zaljubljen si u svoju opsesiju. Otkinuo si voljenu kosu iz stvarnosti, anestezirao krivicu i čekaš ...
To mu dođe amputacija. Uslovljeno razmišljanje, pre svega pederski pristup životu ...
Patnja ostavljenog mužjaka se uglavnom svodi na čežnju za izmaklim sisama i guzovima. Ja to naravno razumem, neću ovde da glumim lažnog moralistu. Imao sam i ja jednom nečije sise, uveče sam se uspavljivao uz njih, jutrima sam im to kompenzovao kuvanjem kafe, pisanjem slova na papiru ili kupovinom sitnih potrepština.
Takvo ponašanje se obično obije o glavu. Recimo- idealizuješ te sise i onda dođe trenutak kad ti se one pokažu. Shvatiš da si se socijalizovao uz k. Sve se sruši, a ti proklinješ sebe zbog nezahvalnosti.
Tako da, u redu je, patim i ja za takvim stvarima iz prošlosti. Ljudi smo, volimo da se trljamo, volimo meko pod prstima i normalno da nedostaje.
Ali, postoje i neke specifične faze u osećanju odsustva. Setiš se nekih sitnih navika, tikova, setiš se neobičnog izgovaranja pojedinih kombinacija slova. Setiš se obrva ...
To mene rastura. Tkivo stari, atrofira, gubi vrednost pod tuđim prstima, i onda lakše podnostiš njegovo odsustvo. Ali obrve, to su ti čuvari planeta. Ono o čemu si maštao dok nije postalo telesno.
Tako i ja mislim na te divno grupisane dlake. Gledao sam je u obrve, nisam imao hrabrosti da ponudim svoj pogled njenim očima. Onda sam počeo da ih uhodim. Uglavnom u snovima. Pizda ne sme da izlaže lice ljudima.
Pričao sam sa njima o snegu, ili o nekim notama ... Maštao o promenjenom sebi. O biću koje ima put ali ne i trajanje. Bilo je lepo, veruj mi. Lepo je kad se postidiš pred nekim. Pred nečijim obrvama.
Kad znaš da bi se raspao od jednog pokreta tih divnih malih stanovnika lica. I da ništa ne bi ostalo od tebe ... Od one odvratne sujete koja te celog života zakucava ...
Da, to je kad dvoje imaju jedan puls. Jednu percepciju stvarnosti, jedan strah od buđenja. I ništa se ne dešava ...
Ćutao sam joj u obrve, nije se bunila ... Ono što je bilo posle pripada logici propasti. Neumitnosti jednog procesa koji teče paralelno sa vremenom u tebi. Ne želim da pričam o tome. To mora da se plati. Svaka radost se plaća.
Samo želim da razmisliš sledeći put kad te uhvati žal za sisama ...
