Samozaglupljivanje
Тешка реч дужине неке швабске кованице, још тежа мера којом сами себе кажњавамо. Ауто шамар који доводи до пада са мердевина, на позицију пуког дудлача курца. Решавање бесмисленог задатка изнова и изнова. Седење. Товљење гузице. Ваљање у издркотини лењости. Рука на курцу уместо на оловци. Скупљање златника у мултиплејер игри. Сваког петка и суботе очи упрте у јебену светлећу кутију уместо у неке сисе. Безвољност, мањак самопоуздања, поглед ка туђем дворишту док сопствено зврји празно. Стварање лажних амбиција које изјутра ветре са алкохолом. Чекање на одобравање других које не стиже, још много безвоље и лењости. Очајање јер су од тебе бољи људи који заправо мрдају гузицом, док ти у "Блицу" читаш код ког козметичара Кристина Ковач депилира пичку. Куповина миша са додатним играчким тастерима, јастучница са гаргојлом у двадесет и петој години. Твоје светле фармерке засране нутелом и вишњама. Рачунање колико је још страна остало до краја књиге, одлагање исте на страну и шатро остављање за сутрадан. Твоја потреба да бленеш и чешеш муда, док ти из уста цуре бале као потврда претварања у масног ништавног имбецила.
За почетак, угаси торент "Малих Фокерових" и деинсталирај тај дрљави корејски ММО.
Evolutivni ćorsokak
Особа чије је генетско стабло сатрулило. Неспособна за самостално нормално функционисање, ослања се на околину да га одржава у животу. Али, околина га је одстрањивала хируршки.
Некада су се генетски ћорсокаци тако и завршавали, ћорскокаком. Сада, они се множе. И множе.
70.000 година п.н.е., негде код, шта знам, Килиманџара.
Мбо се питао зашто се пробудио сам. Саплеменика није било нигде. Ватра се давно угасила, и Мбо је био жедан и гладан. Устао је да потражи своје саплеменике. Пролазећи поред пећине, видео је гомилу великих мачића са врло дугим очњацима. Изговорио је на свом шкљоцавом језику еквивалент "мац мац мац!!!" и раздраган кренуо да се игра са њима. Није ни стигао да види лавицу.
2000 година п.н.е., Мемфис, Египат.
Кнум-штапхет је чекао већ доста времена у главној одаји. Волео је да игра жмурке, иако је углавном он био онај који тражи. Или онај ког ударају у зуцама. Или онај који проверава да ли има крокодила у реци на дан купања.
У сваком случају, први пут игра жмурке у пирамиди. Рекли су му да броји до 10000. Затворили су врата да не би гледао, иако Кнум-штапхет никада није варао. Седми пут се забројао, али нека. Он не вара. Мало му је било чудно што је тридесет радника затварало врата, али нека.
1453. година, н.е., турска опсада Цариграда.
Алија! Алија! Шта смо рекли?
Тркамо се!
Тако је. Ко се први попне на врх зида, добија бачву алве!!!
А баклаве? А баклаве?
И баклаве!
То! Алах је велики!
Јашта!
Јеее!
Стани, алија! Узми буздован.
А, океј.
2011. година, н.е., Нови Београд, неки стан у блоковима.
Милане!!!
Реци, кево.
Опет си скувао виршле у паковању.
А кево, знаш да не знам да спремим виршле.
Нека сине, ту је мама.
Zdrav, prav
Основна родитељска препорука нежењама и уседелицама у годинама.
- Па ето, шта фали Скрндељивоју?! Фин момак, здрав, прав.
- Кево, батали, чекам осећајног грубијана. Скрнедљивоје не може да поштује моју личност јер вози пеглицу, а нос му има сопствену гравитацију.