Klasični partizanski heroj
Рођен је у сеоској породици. У раној младости се истакао као јуначан и дрчан младић, познат по томе што је рукама убио вепра у 6. години живота. Кад је мало одрастао, радио је у каменолому код мрског капиталисте. Ту је видео сву бол и неправду који влада у систему где је човек човеку власник. Са 15 година га жандари терају у затвор, јер је лопатом истукао злог капиталисту који је поштеним радницима закидао од плате. Када је почео рат,он се са 18 година придружује народноослободилачкој војсци Југославије и њеном вођи, Маршалу Јосипу Брозу Титу, највећем сину наших народа и народности. Истакао се силним јунаштвом у народноослободилачкој борби:
-На Сутјесци је са шмајсером у коме је било пола метака у шаржеру и две кашикаре самостално победио целу непријатељску дивизију, да би потом купио и износио рањенике под тешком артиљеријском и митраљеском ватром кроз минско поље. Кад је пренео све рањенике хватао је бомбе које је окупатор бацао и враћао му их назад речима: Носи ово Хитлеру и Павелићу!
-Игмански марш је прешао без кошуље и чизама, чизме је уделио промрзлом куриру, а кошуљу уделио другарици партизанки. Ватрено је бодрио другове партизане да истрају у борби против мрског окупатора. Кад су се партизани одмарали поред ватре, он је седео у снегу, своје место је уступио рањеном другу.
-На Козари је дуал-виелдовао два митраљеза марке МГ-42, и са њима је жестоко распалио по окупатору. Са њима је и јуришао, први испред свих, на непријатељски бункер.
-На Дрвару се истакао хедшотовањем падобранаца, елиминацијом целе чете једном гранатом, искакањем пред метак који је био испаљен на друга Тита, и јуначки индивидуални јуриш на наступајуће трупе са одломљеном буквином граном у рукама. Овај његов јуриш је остао забележен од стране младог америчког извештача имена Џорџ Лукас,који се случајно ту затекао,и касније искористио те фотографије и записе као инспирацију са стварање Џедаја.
Његова погибија је била велики погодак за народноослободилачку борбу. Сви партизани су плакали, а прича се да је чак и Маршал пустио сузу, мада то вероватно има везе с тим што му је мушица улетела у око.
-Погинуо је разбијајући немачко-италијанско-усташко-четнички обруч који је опкољавао његову јединицу. У првом јуришу му је гранатом откинута нога. Међутим, он се није предавао,него је узео штаке од болничара и кренуо на окупатора наоружан штакама. У том јуришу му је бомба откинула другу ногу. Другови партизани су га узалудно наговарали да одустане, он је наредио да му дају кашикаре и шмајсер у руке, и да га носе напред. Замало да се пробију,кад се појавише тенкови који одбише партизане назад. Он је остао напред ,пуцајући на мрског окупатора. Елиминисао је цело крдо четника наоружаних барјацима, сатарама и ражњевима.Један Краљевски Тигар је кренуо ка месту где је он лежао,херој зубима отвара последњу кашикару и баца је под Тигра. Тенк је уништен, а возачев леш испаљује пројектил који уништава читаву чету непријатеља (ригор мортис) Херој издише, пошто је у њега испаљено више метака него што је Цигана на Зелењаку. На хоризонту боје крви се указује лик Јосифа Висарионовича Џугашвилија Стаљина.
Након рата херој је комерцијализован, продају се капе, мајце и вибратори са његовим ликом, снимљено је пар филмова о њему са холивудским глумцима, и добио је споменик у неком граду у централној Србији.
Tri fundamentalna srpska pitanja bez odgovora
Prvo-Smisao, inspiracija i autor onih pornićarskih slika u „Blicu“
Drugo-Smisao, smisao i smisao pesme „Naslednica“ gospođe Lepe Lukić
Treće-Žarko Obradović kao ministar prosvete (Zašto zaboga?!)
- Intervju (sa fotografijom): „Sonja Liht o geopolitičkoj situaciji u Stepojevcu“
Demanti (sa fotografijom): „Bidža-Sonja Liht laže!“
Feljton (dvadeset prvi deo): „Keruša Mila napokon može da diže patrljke i piša uz platane“
Šokantno: „Liliputanke otrovane olovom iz mesa delfina rađaju mrtvu decu!“
Fotografija sisate nemačke kurve iz osamdesetih uz komentar: „Mene Liliputanke ne bi rađale otrovane olovom iz mesa delfina mrtvu decu“
-„Briši, briši suze s lica
Ja sam tvoja naslednica
Majko druga, majko mila
Kao da si me rodila.“
-Mhkmiolnj mturdgh, nebuloza, mvjuropd, patofna.
Afrika
Misticni kontinent koji svako zeli da poseti.Neobavestenoj osobi su u glavi su safari,palme,banane,predivni krajolici,slonovi i zebre koji su domace zivotinje I mnogo toga jos…
U 2 ujutru avion slece na aerodrom Entebbe u Ugandi.Dok onako razdrljen uvlacis kosulju u pantalone i kreces prema izlazu u glavi ti se roje edenske slike I prizori koje ces ugledati cim se otvore avionska vrata.
Pun srece pravis prvi korak i odjednom osecas da nesto nije u redu.Smrdi na neku barustinu,umesto vazduha cini ti se kao da udises vodu,a aerodromska zgrada lici na zeleznicku stanicu u Donjem Pickojevcu.Platis vizu,vozac te vodi u najelitniji hotel u gradu.Bar ces lepo da se naspavas mislis se.Al kurac…Za dorucak peljas dve banana jer ostatak menija lici na saobracajnu nesrecu.Vratis se u sobu,para nema u dzepu pantalona koje si ostavio na krevetu. Zatvoris se I cutis.
Ubedjen da si posetio najgore mesto na svetu,prelazis granicu I ulazis u Kongo.Drzavu velicine Evrope,koja nema metra asfalta .Putujes 4 sata tih 60 kilometara do “grada” u kojem ces biti narednih 6 meseci.Mesto u kojem tople vode nema,struje ima 4 sat dnevno,a ako uspes da nahvatas internet,brzina je takva da dok pokusavas da procitas novine,izlazi sutrasnji broj kad otvori stranicu.Mada,da bi se zabavljao treba da budes sit,ali meso dolazi jednom nedeljno pa ti drzi zalihe u frizideru sa 4 sata struje dnevno.Malaricne bube,polucrveni mravi koji ujedaju ko skorpioni,zene bez noseva koje im odsecaju za prevaru,muskarci koji po ceo dan razmisljaju kako nesto da ukradu,smrad I uzasna prasina,prasina koja ti se u pore uvlaci…
I kurve od 10 dolara pored kojih ne mozes slobodno da setas ulicom…Ako ti se slucajno smraci i uhvatis sebe kako ga guras u neku od njih,proveri da li si na spolovilo stavio smirglu,pa dva kurtona preko nje.Ako pocne da jauce vadi…Sida je ovde obicna prehlada u poredjenju od cega oboljevaju.
Toto mora da je bio drogiran kad je pisao onu pesmu.
Čika Smeško
To je onaj nevaljali čika koji nas izaziva da se kezimo i smejemo kada to upravo ne treba da radimo. Često se pojavljuje na sahranama, slavama, po crkvama i sličnim mestima i događanjima.
Time što nam dođe da se smejemo kad ne treba ne znači da smo čobani, već da nam je došlo iz dupeta u glavu da nam je nešto zabranjeno, a čim je nešto zabranjeno, tim poslom želimo to još više.
