Ono što većina ljudi pomisli kada zapazi dete bez trunke vaspitanja i pristojnosti, ne razmišljajući o tome da će, u većini slučajeva, u budućnosti neko isto to pomisliti kada ugleda njihovog potomka.
Igralište. Klinac stoji iza devojčice i svaki put kada ona ustane uhvati je za kosu i "spusti" u sedeći položaj.
Otac klinca (prijatelju): Pogledaj šta radi! Hiljadu puta sam mu rekao da ostavi tu malu! Čekaj, sad ću ja.
Prijatelj Marko (u sebi): Al' bih ga ja prevaspitao, samo da je moj.
------------------------------------------------------------------------------------------------------
Posle par godina Marko uhvati svog sina kako temperama pokušava da ofarba mačku iz komšiluka, okrene se, spazi užasnutu komšinicu i nekoliko prolaznika čiji sažaljivi pogledi govore "Ee, samo da je moj, za dva dan bi bio vaspitan"...
Čest početak jedne duge, duge pridike kojom stariji pokušavaju da ti probude malo sažaljenja i savesti, da ti svojim primerom pokažu da nećeš ceo život moći bezbrižno da lenčariš i izbegavaš obaveze.
A: Ej, daj mi čašu vode, kad si već u kuhinji!
Majka: Ja da ti dam čašu vode? Pa jel ti znaš da sam ja ceo dan na nogama? Od jutros nisam sela! Perem, čistim, kuvam, peglam, radim kao kobila da bi ti imao šta da jedeš i obučeš, pička ti materina. Da ne bi možda i muzičku želju? Na koga si tako lenj da mi je znati!
A: Dobro, 'ajde, uzeću sam.
1. Ono što pripadnici jačeg pola često pomisle (ili kažu) kada vide nekog "baju" koji im predstavlja žestoku konkurenciju u svakom smislu, nastojeći da uteše sebe koliko-toliko.
2. Ono što kažemo osobi (najčešće ženskoj) koja idealizuje nekog muškarca i izdiže ga u nebesa, a mi pokušavamo da joj dokažemo da niko nije savršen i da često nije dobro očekivati previše.
A: Vidi, brate, onog lika, sve najbolje pičke se lože na njega!
B: Pazi, pričao sam s njim par puta, nije dečko loš, visi u teretani, nabildovan je prilično, one se pale na to, šta ja znam, a i ja sam s Milicom, boli me za ostale.
A: Koji si papučar! Ma sigurno mu je mali, pa niko nije savršen...
--------------------------------------------------------------------------------------------------------
A: Jao kako je samo lep i pametan, a tek duhovit, zgodan! Uh, kako je dobar. Strašno mi se sviđa, savršen je.
B: 100% mu je mali!
A: MOLIM??!!??
B: Šta moliš? Il' si ga izmislila il' mu je mali, trećeg nema...
A:...
Jedan od načina da ubediš uglavnom "malo slobodniju" devojku da nastavi da ti pravi društvo i u isto vreme iskažeš svoje simpatije prema njoj.
Ljudi koji više vole da su u centru pažnje nego 'leba da jedu. Najmanju sitnicu znaju toliko da iskomplikuju i preuveličaju da za par minuta mogu da ti promene raspoloženje iz korena. Od komarca vrlo lako naprave slona, a od tebe jos lakše debila. Barataju rečima bolje nego političari. Nabiju ti komplekse, osećaj krivice, probude dete u tebi, rastuže te, nasmeju, iznerviraju, manipulišu tobom lako i bez krivice. Nateraju te da slepo veruješ u neverovatne priče, samo zato što ih oni pričaju. Uvek su najglasniji. Uvek su svi pogledi upereni u njih. Za sve ostale misle da su niža klasa, da je svrha njihovog postojanja da upoznaju jednu "tako idealnu osobu", a za sebe da su najbolji, najlepši, najspretniji, najpametniji.
Krajnji stadijum gluposti. Od toga se gluplje ne može. Nivo debilizma kad više ni lekovi, a ni stručna pomoć ne pomažu.
A i B horski pevaju: Šta bih dao da sam malii paradajz, šta bih dao da sam mali paradajz, da sam mali paradajz stpali bi me u špajz, šta bih dao da sam mali paradajz!!
C (sažaljivo): Bože, nisu oni krivi, boles' je takva.
------------------------------------------------------------------------------------------------------
A: Vidite ovo drvo! Imam ideju! Aj' da maznemo neki kanap i zavežemo za kola i da ga iščupamo iz zemlje, pa vozamo i onda ga zapalimo i zezamo se oko vatre. A? A?
Ostali: ??!!??
Neko: Ma ljudi, ne zamerite mu, nije on kriv, bolest je takva...
Posle lešenja ležes u krevet/ u kanal/ na klupu, zatvaraš oči, spava ti se, ali ti je toliko muka da ne možeš da se opustiš, a nisi u situaciji kad bezbrižno možeš da baciš peglu. Sve one stvari koje ti padaju na pamet dok pokušavaš da ignorišeš mučninu i činjenicu da ne možeš da pokreneš ni jedan deo svog tela stvaraju jedinstvenu, pijanu filozofiju.
Čuo si za neku pozu protiv mučnine, polako se okrećeš na leđa, da je isprobaš, nadaš se da će biti lakše. U trenu otvaraš oči i vidiš samo crno sa nejasnim konturama za koje si siguran da su plod tvoje mašte, odjednom crno počinje da se vrti. U sledećem, gotovo bolnom trenutku zatvaraš oči i pokušavaš da shvatiš šta si "video". Jasno ti je da je mrkli mrak (svetlo ugašeno) i da je nemoguće da si video nešto, znači video si ništa. Ali postoji li "ništa"? Razmišljaš o tome. Pada ti na pamet da ništa kao neki pojam ima svoje ime i značenje, samim tim "ništa" postaje "nešto". Znači, ipak si video nešto, uuu koji trip. Dakle, opet se postavlja pitanje šta si video. Odjednom shvataš da te baš boli kurac šta si video, da ti je manje muka, zajebeš pijanu filozofiju i jednostavno zaspiš.
Odnos između osoba koje se poznaju iz viđenja, ali nikad nisu pričale duže od 5 minuta jedna sa drugom. Kada se osobe u takvom odnosu sretnu na ulici pozdrave se čisto iz pristojnosti i svaka nastavi svojim putem. Odnos ćao-ćao može da nastane i posle svađe, kada se malo smire strasti, ali ne dođe do konačnog pomirenja.
1- Ej, ortak, zvala me neka mala kod nje, biće nešto valjda. Ajd' ostavljam te, tu ti je Marko, pa se provedite vas dvojica.
2- Ali brate mi smo samo na ćao-ćao, ne znam ništa o liku, samo ću se smoriti.
1- Pa šta da ti radim, dužnost zove. Ajd' vidimo se.
2- Ćao, Marko, šta ima?
Marko- E, ćao, ništa posebno.
2- Dobro, ništa onda, vidimo se.
(razdvajaju se i odlaze da potraže sebi neko bolje društvo)
Pitanje koje služi za prozivku osobe čija je haljina duga koliko i prosečna majica (ili, možda koji milimetar duža).
- E, super ti majica, al' što je nosiš k'o haljinu?
- Možda zato što JESTE haljina!
- Ju, izvini, ja zaboravio/la da je ekonomska kriza, vidim počeli da štede na materijalu, e kud ide ovaj svet. Ti baš ne voliš da prepustiš nešto mašti, nego ovako, na sigurno, da se sve vidi, a?
-E, znaš šta? Totalno si OUT, to je sad u modi!
Ljudi koji svojoj deci ne znaju da kažu NE. Na prvu suzicu iz tog maleckog, slatkog oka su zbareni do te mere da se raspadaju i onda- kupe igračku, trotinet, bicikl, računar, sve što mali vrag zatraži. A onda shvate da im je novčanik prilično tanak, malo čudoviste razmaženo i prihvate se, k'o svi normalni ljudi batine, pa "leče" ono što su sami prouzrokovali. Postoje i oni koji nikad neće shvatiti, a postoje i oni koji se prave da padaju na suze da bi se pokazali kao sažaljivi, brižni i požrtvovani roditelji u tom "svetu odraslih" gde su materijalna dobra često važnija od morala.
Sin: Maamice, vidi kako je lep ovaj džiiip!
Majka: Već imaš takvih deset...
Sin: Alii maama, ja hoću ovaj!
Majka: Pobogu, dete, pa već imaš takav, sličan, ako ne i isti, a i mama nema para da troši na gluposti.
Sin: Ali niije glupoost, šmrc, kmee...
Majka: Pa nemoj da plačeš, ljubavi, ajde kupiće majka, samo nemoj plakati.
Sin (u trenutku prestaje da kmeči, nabacuje zadovoljan izraz lica): Mamice, ja te volim!
------------------------------------------------------------------------------------------------
Majka koja se nije prihvatila batine na vreme: Rekla sam ti da biraš između letovanja i novog mobilnog telefona! Bila si na moru, šta sad hoceš?
Ćerka tinejdžerka (ulizivački): Ali mamii, kako ne shvataš da mi je potreban telefon, znaš ovaj moj je sad totalno auut. Moliim te!
Majka: Slušaj, mislim da si dovoljno odrasla da shvatiš da nismo u finansijskoj situaciji da priuštimo sve tvoje hirove.
Ćerka (suze u očima): Znaam, ali valjda sam tii ja najbitnija, uostalom ti pušiš i trošiš gomilu para na cigarete, kad bi prestala mogli bi da ušedimo taman za foon!
Majka: Ajde, kupiću ti telefon, okani me se više!!
-------------------------------------------------------------------------------------------------
Otac (hvali se): Tražila mi ona moja šmizla računar i ja sve prvo kao neću da joj kupim, a ona jadnica plakala 3 dana i ja, šta ću...
Neko normalan: Nisi valjda kupio?
Otac: Pa šta ću, jedinica, kako da joj ne kupim, svi imaju samo ona da nema, ne može to tako, ipak je ona moje dete, moja krv...
Misliš da je prirodno fin, nasmejan, druželjubiv i ljubazan, a on ti jednostavno sruši iluzije-naplati.
Sve sto je potpuno nelogično. Što si bolji đak to ćes imati više obaveza, naravno i zabrana, ali ako si mali ološ biće im bitno samo da si "živ i zdrav, a za ostalo će lako". Možda se vode onim da vukovci ne mogu bolje (mada uvek može bolje) i da će kad tad morati da padnu, dok delikventi pak ne mogu gore, pa će se valjda vremenom popraviti.
Sin: Ej kev, khm, mama dobio sam dve petice danas, iz biosa i matiša, rasturio sam one testove, nego da te pitam...
Brižna majka: ... Nemoj ništa da me pitaš! Čula sam ja da je na onom rođendanu što si bio prošlog meseca bilo nekog alkohola, a? I kakav ti je to rečnik "rasturio si", jel sam te tako vaspitala? Da me brukaš tu, da ja čujem da si bio na tim prostačkim žurkama, kočijašu jedan... Ma ne može nigde! Bolje idi usisaj onaj tvoj brlog od sobe.Ajde brzo!
Sin: Ali mama nisam ja pio ništa, pa ne mogu valjda i drugima da zabr...
Majka: Tišina, bre! Šta sam ja rekla? Ajde brže! A i te petice ne padaju s neba, samo da ti se ne pretvore u dvojke!
Sin: ...
-------------------------------------------------------------------------------------------------
Ćerka (u 6 ujutru dolazi mrtva pijana kući, gotovo bez odeće, našminkana, peglira) : Kevo, evo me, aj spremi nešto da hasam, bilo jebačine, a i crkla sam danas, ona kurva matora mi zaključila banderu, jebem joj sve...
Majka: Joj dete moje, pa jel si nešto kvarno pojela? Nema veze za školu, bitno da si ti meni živa i zdrava, za ostalo ćemo lako. Sad će majka da ti spremi supicu, pa da ti bude bolje. Nema veze dušo mamina, lepa si ti meni, udaćemo te dobro, pa ćes ceo život samo da lakiraš nokte, ljubi te majka.